1.         UVOD

Kontrola gubitaka pokriva široku oblast različitih aktivnosti i znanja , koja su potrebna

za dobijanje korektne procene aktuelnih gubitaka , za identifikaciju uzroka gubitaka , za određivanje njihovog iznosa , kao i da li je opravdana investicija za njihovo smanjenje .

 

2.         MERENJE

U procesu identifikacije i određivanja veličine gubitaka , najvažnija aktivnost je merenje , koje se deli na :

a). Statičko merenje ( Gauging System ) u rezervoaru ili u drugim vrstama opreme za

uskladištenje , čija je glavna funkcija nadzor nad količinom uskladištenog proizvoda

b). Dinamičko merenje ( Metering System ) prvenstveno za merenje pri procesu pretakanja proizvoda  iz/u rezervoar , obično , u/iz auto ili vagon cisterne

2.1.         STATIČKO  MERENJE  REZERVOARA ( TANK GAUGING  SYSTEM )

Da bi se pouzdano i tačno izmerila zapremina proizvoda uskladištenog u rezervoaru , mora se naročita pažnja posvetiti sledećem :

 a).          kalibracija ( baždarenje , graduisanje ) rezervoara

 b).         određivanje nivoa proizvoda u rezervoaru

 c).          određivanje temperature proizvoda u rezervoaru

 d).         određivanje gustine proizvoda u rezervoaru

 e).         izračunavanje na osnovu korektno izabrane metode

2.1.1.     KALIBRACIJA REZERVOARA:  Ranije , vertikalni cilindrični rezervoari su se kalibrisali metodom utvrđivanja obima rezervoara po jedinici visine rezervoara  ( Strapping Method – ISO 7507-1 ) , ili za male po kapacitetu rezervoare , metodom premeravanja zapremine tečnosti sa približno istim karakteristikama kao uskladišten proizvod . U poslednje vreme , koriste se druge metode premeravanja , kao što je optička metoda (Optical-Reference

-Line Method – ISO 7507-2).

Rezervoari , kao i autocisterne ili vagoncisterne , kada se koriste kao merni sadržaj , moraju se kalibrisati i to :

   * pre upotrebe

   * po dešavanju bilo kakve deformacije u toku eksploatacije

   * posle svake modifikacije koja utiče na kapacitet

   * kada se to zahteva po važećim propisima

Prema ranijim propisima , kalibracija se vršila svakih 5 godina , međutim , kao generalni stav preporučuje se ponovna kalibracija u vreme glavne inspekcije , naprimer , svakih 15 godina pod uslovom da se nisu desile deformacije ili modifikacije kapaciteta eksploatisanog rezervoara !

                                                                                                                

*Korektno propisane kalibracione ( baždarne ) tablice su one čija je greška unutar opsega

± 0,1% !

2.1.2.     ODREĐIVANJE NIVOA:  Ručno merenje se često obavlja sa činjenjem velike greške zbog korišćenja loše opreme i nekorektnih procedura; i obično se postiže tačnost u granicama od:  .

Automatsko merenje se primenjuje kod rezervoara sa čestom promenom nivoa , kao i u sistemima za kontrolu gubitaka uskladištenja , gde je obavezna primena podsistema za automatsko merenje nivoa , čija tačnost mora biti mnogo bolja od tačnosti koja se postiže pri ručnom merenju !

 

2.1.3.     ODREĐIVANJE TEMPERATURE: Temperatura uskladištenog proizvoda se često meri ručno sa tačnošću ne boljom od :

Za određivanje efekta uticaja temperature na promenu zapremine uskladištenog proizvoda , kao i za proceduru izračunavanja mase proizvoda na osnovu izmerene zapremine , neophodna je primena podsistema za automatsko merenje temperature , čija tačnost mora biti mnogo bolja od tačnosti koja se postiže pri ručnom merenju !

2.1.4.     ODREĐIVANJE GUSTINE:  Gustina se mora meriti za slučaj određivanja zapreminskog korekcionog faktora (Volume Correction Faktor –) , pri proceduri određivanja zapremine na standardizovanoj temperaturi ili pri određivanju mase proizvoda na osnovu njegove izmerene zapremine ili određivanje zapremine na osnovo njegove izmerene mase.

Kada se gustina koristi kao podatak za određivanje mase proizvoda , tačnost izmerene gustine mora biti znatno veća od tačnosti izmerene gustine korišćene za određivanje -a .

Ovo je „priroda“ korišćenih tečnosti !

2.2          DINAMIČKO MERENJE (METERING SYSTEM)

Za određivanje utočene , odnosno istočene količine proizvoda u ili iz auto ili vagon cisterne i rezervoara vrši se , za razliku od direktnog vaganja ili punjenja ili pražnjenja do fiksiranog markera  , dinamičko merenje pomoću merača , čija tačnost mora biti unutar opsega

od njihovog opsega protoka sa ponovljivošću od   na specificiranom protoku za period od minimum 6 (šest) meseci bez potrebe učestalog podešavanja .

Merači sa pozitivnim istiskivanjem su ranije bili jedini koji su zadovoljavali postavljene zahteve , međutim, sa pojavom i primenom merača masenog protoka na bazi efekta Coriolisove sile , čije karakteristike su najmanje bolje od zahtevanih , postiže se vrlo visoki nivo tačnosti merenja u sistemima za punjenje i pražnjenje uskladištenog proizvoda , kao i istovremeno merenje i trenutnog zapreminskog  i trenutnog masenog protoka i trenutne gustine proteklog fluida !!

3.         UZROCI GUBITAKA

Gubici u procesu uskladištenja proizvoda se mogu podeliti na :  fizičke i prividne gubitke.

* Fizički Gubitak predstavlja „stvarno“ materijalno gubljenje uskladištenog proizvoda iz sistema uskladištenja uključujući i gubitak usled procesa isparavanja .

* Prividni Gubitak nije realan sa fizičke tačke gledišta, ali proizilazi iz takvih stvari kao što su: slučajne greške merenja, sistematske greške kalibracije, razlike u procedurama proračunavanja. Uprkos činjenici nefizičke pojave, tj. ne pojavljuju se kao rezultat fizičkog procesa, ipak finansijski gubitak postoji i može biti nekorektno pripisan uz račun prilikom prodaje ili uz isporučenu fakturu.

3.1          FIZIČKI  GUBITAK

Fizički gubitak nastaje zbog :

a). curenja ili prolivanja

b). isparavanja

c). čišćenja rezervoara ( dreniranje vodenog taloga )

d). problema „ravne podloge“ ( za transportna sredstva )

e). prekomerni protok pri merenju ( „kratak“ merač )

f). krađa i pronevera

3.1.1. CURENJE  I  PROLIVANJE

* Ako se na nekom spoju pojavilo curenje intenziteta jedne kapi u toku jedne sekunde, imamo:

 – gubitak za 1 čas  je 0,3 litara ( ako je 1 litar = 1 Eur )  , gubitak je  0,3 Eura na čas

 – gubitak za 1 dan je 7 litara  ili  7 Eur/dan

 – gubitak za 1 mesec je 200 litara  ili  200 Eur/mesec

 – gubitak za 1 godinu je 2400 litara  ili  2400 Eur/god

* Ako se na spoju pojavilo curenje intenziteta „isprekidana kapljičasta forma“, imamo :

 – gubitak za 1 čas je 4 litara  ili  4 Eur/čas

 – gubitak za 1 dan je 90 litara  ili  90 Eur/dan

 – gubitak za 1 mesec je 2.700 litara  ili  2.700 Eur/mesec

 – gubitak za 1 godinu je 32.400 litara  ili   32.400 Eur/god

* Ako se na spoju pojavilo curenje inteziteta mlaz širine 3 mm , imamo :

– gubitak za 1 čas je 41 litra  ili  41 Eur/čas

– gubitak za 1 dan je 1.000 litara ili  1.000 Eur/dan

– gubitak za 1 mesec je 30.000 litara  ili  30.000 Eur/mesec

– gubitak za 1 godinu je 365.000 litara  ili  365.000 Eur/god

Zaključak :  Dobro Održavanje je najvažniji preduslov dobre i uspešne kontrole gubitaka !!!

3.1.2      GUBICI  ISPARAVANJEM

Pri normalnom i proceduralnom radu gubici isparavanjem se mogu podeliti u zavisnosti od vrste skladišne opreme , rezervoara , u kojoj je uskladišten proizvod :

* Rezervoar sa fiksnim krovom :

a). Gubici Potiskivanjem : kada se rezervoar sa fiksnim krovom ponovo puni ( dopunjava ) sa tečnim proizvodom, odgovarajuća zapremina (količina) smeše vazduha i parne faze proizvoda biva istisnuta u atmosferu!

Emitovana količina je zavisna, odnosno je u funkciji od pritiska gasne faze proizvoda, od stepena zasićenja gasne faze i od zapreminskog odnosa gasna faza / tečna faza (vapor liquid volume ratio ).

Za motorni benzin tipičan gubitak potiskivanjem je  od ukupne protekle zapremine tečne faze. Naime, uskladištenjem jedne autocisterne u rezervoar sa fiksnim krovom, odnosno uskladištenje 30 000 litara  motornog benzina izaziva gubitak potiskivanjem 42 litara tečne faze!

b). Radni Gubici : u procesu pražnjenja rezervoara vazduh ulazi u rezervoar , pa zasićenje ovog vazduha sa gasnom fazom proizvoda  uslovljava širenje i potiskivanje određene količine te smeše u atmosferu , a što u zavisnosti od brzine pražnjenja rezervoara mogu se povećati normalni gubici potiskivanjem za 20% do 50% , tj. faktor uvećanja gubitaka potiskivanjem je u opsegu od 1,2 do 1,5 .

c). Gubici Disanjem : kod rezervoara sa fiksnim krovom gasna faza se emituje iz rezervoara (izdisanje – outbreathing) za vreme dana usled termalnog širenja prouzrokovanog solarnom energijom, a u toku noći ulazi vazduh u rezervoar (udisanje – inbreathing) usled hlađenja i kondenzacije gasne faze. Ovaj dnevni proces se naziva „disanje rezervoara“, čiji intenzitet zavisi od više faktora, kao što su: pritisak gasne faze proizvoda (napon para), veličina i obojenost rezervoara, podešenost ( set vrednosti ) odušnog ventila i dnevna promena temperature.

Ako je rezervoar opremljen sa odušnim ( pritisak-vakuum otpusni ventil ) ventilom , tj. ako je za jedan opseg pritiska otpusni ventil nepropustan za gasnu fazu  , tada su gubici pri statičkom disanju normalno manji nego gubici usled potiskivanja ( dinamički gubici ) ,  i to od  0,02% do 0,06%  od usute količine !

* Cisterna :

Gubici pri punjenju cisterne su normalno značajno manji od gubitaka potiskivanjem kod rezervoara sa fiksnim krovom. Tipične vrednosti su od 0,04% do 0,06% od protoka, kao tečni ekvivalent gasne faze proizvod. Ovaj nivo gubitaka pri punjenju cisterne se postiže pod uslovom da je utakačka cev potpuno uronjena u slučaju punjenja cisterne odozgo (Top Loading), ili se punjenje cisterne vrši odozdo (Botton Loading) .

* Rezervoar sa plivajućim krovom :

Koristeći interne plivajuće delove (plovak), tj. njihovo instalisanje u rezervoare sa fiksnim krovom, dobijaju se rezervoari sa internim plovkom, neka vrsta rezervoara sa plivajućim krovom; ali mnogo važnije je to da se na taj način gubici disanjem i gubici potiskivanjem mogu smanjiti za 90%!!

Naprimer : pri nepoštovanju procedura propisanih za proces pražnjenja, naročito po pitanju brzine pražnjenja uz nekorektno podesen otpusni ventil, što je čest slučaj u praksi, realni radni gubici pri procesu punjenja, tj. utakanja količine motornog benzina u rezervoar sa fiksnim krovom iz jedne cisterne mogu prelaziti 0,3% od ukupno utočene količine; ako se dnevno pretoči do 10 autocisterni gubitak u obliku gasne faze ispuštene u atmosferu se priližava ekvivalentu od 1000 litara tečne faze (1.000 Eur/dan); što je i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta zabrinjavajuće !!!

Iz gornjeg primera se vidi opravdanost instalisanja internih plivajućih delova u rezervoare sa fiksnim krovom, odnosno, pretvaranje rezervoara sa fiksnim krovom u rezervoare sa plivajućim krovom!

3.1.3.     DRENIRANJE I ČIŠĆENJE REZERVOARA

Ove operacije, pre svega zahtevaju striktno definisane procedure i njihovo proceduralno izvođenje, da bi se mogući veliki gubici sveli na minimalnu meru!

3.1.4.     PROBLEM RAVNE PODLOGE

Odgovornost da li je transportovani sadržaj efikasno ispražnjen („do kraja“) je čisto lokalnog karaktera i nemože se generalizovati! Podloga na kojoj se cisterna nalazi pri procesu pražnjenja morala bi biti takva da se sva utočena količina proizvoda istoči. Količina zadržanog transportovanog proizvoda u potpuno ispražnjenoj cisterni u obliku tečnog filma na čeličnoj oblozi rezervoara se kreće od 0,01% do 0,1%, zavisno od viskoziteta proizvoda i oblika površine obloge!!!

Na primer: u  cisterni , korisne nosivosti od 25 000 kilograma proizvoda, zadržana količina proizvoda u obliku filma se kreće od 3,33 litra do 33,33 litra zavisno od vrste derivata!

3.1.5.  PREKOMERNI   MERENI  PROTOK

Dinamička merenja , tj. merni sistemi moraju raditi korektnim veličinama protoka i pouzdano kalibrisanim intervalima . Normalno habanje pokretnih delova merača zavisi od veličine protoka , naročito ako je protok veći od registrovanog kapaciteta volumetrijskog merača , zbog čega mnogi proizvođači da bi smanjili greške i gubitke , sugerišu češću rekalibraciju merača .

Jedna od prednosti merača Masenog protoka je što nema pokretnih delova i time je neosetljiv na habanje , odnosno nezahteva rekalibraciona merenja !!!

3.1.6.     KRAĐA  I  PRONEVERA

Krađa je bila i biće uvek stalan problem i zasigurno se nikada neće eliminisati !!

Bezbednost se može poboljšati na sledeći način:

* Automatizacijom Merenja i Sistema Obrade podataka, jer će se na taj način rasvetliti ilegalno kretanje proizvoda; ako ga ima

* Automatizacijom Sistema za Punjenje, jer će dozvoliti punjenje proizvodom samo ako su vozač, cisterna i pretakačko mesto korektno identifikovani i koji će automatski izdati otpremnicu sa  količinom i kvalitetom isporučenog proizvoda

* Automatizacijom Sistema za Pražnjenje, jer će  dozvoliti pražnjenje proizvodom samo ako su vozač, cisterna i pretakačko mesto korektno identifikovani i koji će automatski izdati prijemnicu sa količinom i kvalitetom isporučenog proizvoda

* Integralni Informacioni Sistem, koji između ostalog, a radi prikupljanja podataka po celoj geografski distrbuiranoj mreži proizvoda, povezuje i omogućava razmenu podataka između pojedinih Sistema, obezbeđuje automatski nadzor, upravljanje i kontrolu nad procesom distribucije i uskladištenja proizvoda

3.2          PRIVIDNI GUBICI

Prividni gubici, odnosno, prividna odstupanja se mogu pojaviti prilikom inventarisanja usled:

a). merenja : zbog ograničene tačnosti korišćene opreme za merenje količine koja se inventariše (merač nivoa, termometar) i može se stvoriti kumulativna slučajna greška sve do nivoa od . S obzirom da se radi o stalnoj grešci (na primer: merena veličina nivoa odstupa ), svako premašivanje veličine pogreške će se u toku merenja poništavati.

Međutim, greška utovara od , kao razlika između fakturisane količine i primljene količine goriva, mora biti unutar dozvoljene tolerancije.

b). temperatura   : dozvoljena greška pri merenju temperature može stvoriti prividnu grešku veličine od  po  pogrešnog merenja .

c). kalibracija: greška, koja se napravi pri procesu kalibracije rezervoara, stvori će sistematsku grešku, i to, jednom pri procesu prijema i drugi put pri procesu ispuruke!

Na primer: ako je rezervoar kalibrisan sa tačnošću od , pri prijemu stvarne količine od , izmereno je samo  sa nivo meračem, tj. napravljen je prividni gubitak od .Kada se iz istog rezervoara, kasnije, isporučuje količina izmerena preko istog kalibrisanog merača nivoa, stvarna količina će iznositi količinu od uzetu iz tog rezervoara! Znači, ako se ova greška ne otkrije, stvaran,  fizički gubitak će biti  količina od , odnosno,  količine proizvoda usled pražnjenja veće količine iz rezervoara!!

Na stovarištima , gde se isporuke vrše preko volumetrijskih ili masenih merača ili vage takve greške se ranije otkrivaju i uobičajeno je da se kod savremenih automatizovanih sistema, statičko merenje koristi samo za nadzorni sistem, dok se bilansiranje vrši na osnovu podataka iz dinamičkog merenja!

d). procedura za izračunavanje:  najčešće greške se dešavaju prilikom uzimanja podataka iz tablica, kako u vidu ljudskih grešaka , tako i zbog postojanja razlike u podacima od tablice do tablice .

4.         PRIHVATLJIVI, CILJNI NIVO GUBITAKA

Ako su gubici identifikovani može se vršiti procena njihove prihvatljivosti ili da li će se preduzimati akcija za dovođenje gubitaka na prihvatljiv, ciljni nivo.

Znači, gubici se moraju tačno utvrditi i kvantifikovati!!

a).           U dobro kontrolisanom Sistemu i pri dobrom Održavanju gubici usled curenja i prosipanja moraju biti takvog nivoa da se mogu zanemariti !

b).          Gubici gasne faze proizvoda iz rezervoara sa fiksnim krovom mogu biti u okviru propisanih vrednosti. Tipična ciljna veličina za radne gubitke i gubitke disanjem rezervoara leži u opsegu od  do  od dovedene zapremine uskladištenog proizvoda !

c).           Za lako isparljive proizvode ( npr.motorni benzini ), gubici gasne faze se mogu javljati na svim tačkama Distributivnog Sistema, i to :

*             pri punjenju na mestu snabdevanja, i to:

            – brod  :                od    do

            – vagoncisterna :  od    do

            – autocisterna :     od    do

*             za vreme transporta, i to:

            – gotovo zanemarljiv gubitak: oko

*             pri pražnjenju na mestu istovara, i to:

            – od    do

Ukupni gubici gasne faze motornog benzina u sistemu distribucije od procesa punjenja u rafineriji do procesa isporuke na benzinskoj stanici je približno   distribuiranezapremine !!!

d).          Za slabo isparljive proizvode gubici parne, gasne faze se mogu zanemariti!

e).          Količina tečnosti zadržana na zidovima rezervoara, za srednje čelične rezervoare pri dobrim uslovima, u obliku tankog tečnog filma varira od  do  !

** Gore navedene brojne vrednosti Gubitaka , sa dobro koncipiranim Kontrolnim Sistemom, se mogu kao ciljni gubitak svesti na minimum **

** Stvarni Fizički Gubici s , generalno, najveći usled naizgled drugih minornih gubitaka, koji se teško procenjuju u opštem obliku, ali se mogu ustanoviti tek posle dužeg vremena

( npr. gubici usled kapljanja , curenje cevovoda i skladišnog rezervoara) **

 

** Korisna Preporuka:  Kada Gubici prelaze nivo od  kod lako isparljivih proizvoda i nivo od  kod slabo isparljivih proizvoda, mora se pristupiti procesu istraživanja i utvrđivanja uzroka !!**

5.         ASPEKT SIGURNOSTI I SPOLJNIH USLOVA

Konrolu Gubitaka, pored ekonomskih razloga, treba vršiti i zbog ekoloških i sigurnosnih razloga!

*             prolivanje: tečni ugljovodonici proliveni u zemljište povećavaju rizik od požara !

*             naglo punjenje cisterne: pored povećanja gubitaka , kod lako isparljivih proizvoda,  povećava se i rizik od stvaranja statičkog elektriciteta , jer prisustvo kapljice tečnosti u parnoj fazi proizvoda povećava prostorno naelektrisanje!

*             unošenje druge vrste tečnosti, vode, u proizvod:  kada je voda prisutna, recimo u kerozinu, za vreme isticanja ovog formiranog dvofaznog sistema, jer se kerozin nemeša sa vodom, usled međusobnog trenja stvara se naelektrisanje, što može izazvati varnično pražnjenje i izvršiti paljenje para kerozina u rezervoaru!

*             emisija gasne-parne faze:  pare ugljovodonika su, generalno gledano, teže od vazduha i one se dnevno mogu taložiti iznad tla, gde predstavljaju potencijalnu opasnost za izazivanje požara (ovo se naročito odnosi na LPG)!

*             zaštita životne sredine: pare ugljovodonika zajedno sa azotnim oksidima (NOx), pri fotohemijskom procesu proizvode štetna jedinjenja kao što su: ozon, peroxylacetynitrat, aldehyd i aerosol. Ova jedinjenja iritiraju sluzokožu, štetno utiču na vegetaciju i u većini slučajeva su kancerogena!!!

Nagla emisija para ugljovodonika, naprimer pri otvaranja poklopca rezervoara u toku procesa merenja nivoa tečnosti  može kod operatera izazvati trenutnu nesvesticu i prouzrokovati njegov pad sa rezervoara!!

6.         NAČINI ZA SPREČAVANJE NASTAJANJA GUBITAKA

6.1          REZERVOAR ZA USKLADIŠTENJE PROIZVODA

6.1.1      Merenje ispunjenosti rezervoara

                a). pri ručnom merenju nivoa, tj. ispunjenosti rezervoara mora se:

                – strogo poštovati standardizovane procedure ISO 4268

                – minimizirati broj merenja za lako isparljive proizvode

                b). pri automatskom merenju treba:

                – instalisati automatski merač nivoa (ALG) za lako isparljive proizvode

                – ALG mora biti bez mehaničkih pokretnih delova i bezkontaktnog pricipa merenja

                – obezbediti kvalitetno Održavanje ALG-a

                – povezati ALG u Centralni Sistem za Akvizciju Podataka i Kontrolu Gubitaka

6.1.2      Merenje temperature proizvoda u rezervoaru

a)            pri ručnom merenju temperature mora se :

–              strogo poštovati standardizovane procedure ISO 4268

–              koristiti elektronske prenosive merače (PEG) sa tačnošću od  i sa mogućnošću brzog          merenja na različitim visinama rezervoara

b)            pri automatskom merenju temperature treba:

–              instalisati automatski merač temperature (ATG) i koristiti proceduru ISO 4266

6.1.3      Merenje gustine proizvoda u rezervoaru

a)            pri ručnom uzimanju uzoraka za merenje gustine mora se striktno poštovati standardizovana     procedura ISO 3170

b)            kod rezervoara sa fiksnim krovom i instalisanim  ALG-om i ATG-om treba instalisati i         automatski merač gustine (ADG) da bi se izbeglo često otvaranje rezervoara.

6.1.4      Oprema rezervoara

a).           pritisno-vakumski ventil  (P/V) na rezervoaru sa fiksnim krovom mora biti proveren da sigurno   otvara na postavljenim (set) vrednostima pritiska

b)            mora se koristiti manometar ili elektronski merač pritiska gasno-parne faze proizvoda radi            provere zaptivenosti gasne faze rezervoara sa fiksnim krovom

c)            rezervoar mora biti pravilno i dobro prefarban da bi se obezbedio što veći koeficijent

                refleksije solarne energije

Preporuka :        lakoisparljive proizvode uskladištavati u rezervoare sa plivajućim krovom ili rezervoare                  sa fiksnim krovom sa unutrašnjim plovko. Ako se ipak lako isparljivi proizvodi odlažu u                       rezervoare sa fiksnim krovom bez unutrašnjeg plovka, preporučuje se da se on                                      poveže u Sistem Izjednačavanja Gasne Faze (Vapour Balancing Line – VBL) sa                               mogućnošću ubacivanja u jedinice povraćaj parne faze (Vapour Recovery Unit–VRU)

6.1.5      Dinamičko merenje – Metering System

a)            striktno poštovanje  standardizovanih procedura za kontrolno merenje pri prijemu i otpremi proizvoda

b)            ako se koriste merači protekle zapremine mora se vršiti automatska kompenzacija protoka po   temperaturi proizvoda

6.1.6      Sistem za prikupljanje i obradu podataka

Ako je instalisan Sistem za automatsko premeravanje rezervoara (Automatic Gauging System – AGS) i Sistem za automatsko merenje promene stanja uskladištenog proizvoda (Metering System – MS) tada Centralizovani Sistem za Prikupljanje i Obradu podataka može vršiti funkcije savremenog Nadzora, Kontrole i Upravljanja Gubicima!!!

Istovremeno se povećava i bezbednost uskladištenog proizvoda uključivanjem funkcija Identifikacije, Automatski Alarm i Blokada i Automatska Obrada Podataka; što znači svakog trenutka se zna koliko , kada i kuda se kreće proizvod !!!

6.2          CISTERNA ZA TRANSPORT PROIZVODA

6.2.1      Oprema na cisterni

a). primeniti zaptivanje i pečaćenje osetljivih mesta

b). provera  pre i posle punjenja

c). merni sistem cisterne

d). informacioni sistem cisterne , čije informacije se prenose u Centralni Sistem

6.3          SISTEM BENZINSKIH STANICA

a)            Unapređeno i usavršeno kalibrisanje podzemnih prijemnih rezervoara

b)            Elektronsko premeravanje stanja proizvoda u rezervoaru (Tank Gauging SystemTGS )

c)            Sistem za prikupljanje i obradu podataka koji obezbeđuje Nadzor , Kontrolu i Bezbednost            uskladištenog proizvoda

d)            Precizna Kontrola Kvaliteta i Kvantiteta Proizvoda zasnovana na merenju mase i gustine proizvoda, kao i zapreminsko merenje uskladištenog proizvoda, omogućava Kontrolu Gubitaka , precizno evidentirajući količine i uzroke pojave gubitaka.

6.4          SISTEM ZA POVRAĆAJ PARNE FAZE

a)            pretakačka ruka i cisterna mogu biti prilagođeni za potiskivanje parne faze u toku procesa            punjenja, u cevni sistem instalisan za povraćaj parne faze u rezervoar sa fiksnim krovom ili u jedinicu za utečnjavanje parne faze

b)            ako su cisterne modifikovane za uključenje u liniju za povraćaj parne faze, tada preterana            emisija parne faze za vreme istakanja proizvoda u rezervoar na benzinskoj stanici može biti skupljena u cisternu i vraćena nazad na stovarište za eventualno utečnjavanje

c)            jedinica za utečnjavanje: postoji tri glavna procesa koja se koriste za utečnjavanje parne faze,

*             Carbon Adsorpcija – proces zgušnjavanja uz pomoć ugljenika C

*             Condensation by Refrigeration – proces kondezacije rashlađivanjem

*             Liquid Absorption – proces upijanja uz pomoć tečne faze proizvoda

Preporuka:         prihvatljiva investicija po koeficijentu isplativosti primene jedinice za utečnjavanje                          parne faze je moguća samo na instalacijama stovarišta benzina, sobzirom na njihove                             cene koštanja, sa nivoom prometa benzina na godišnjem nivou od 400.000 do                                          500.000 tona!!!

7.            STRATEGIJA SUZBIJANJA GUBITAKA

**           Svi ranije navedeni Načini  i Postupci doprinose kontroli i smanjenju gubitaka

**           Određeni rezultati se mogu postići i sa malom investucijom , tj. sa malo novca:

                – dobrim domaćinskim poslovanjem

                – striktnim poštovanjem propisanih procedura

                – savremenim i modernim održavanjem

**           Smanjivanje gubitaka mora biti kvantifikovano i procenjeno troškovno i svrstano u        grupu „neto troškovi“ , tj. investicija / trošak izvedena po jedinici ušteđenog proizvoda

**           Ostvarivanje izmerenog smanjenja gubitka može se tada planirati za dobijanje optimalnog povraćaja

**           Druga poboljšanja , odnosno veći rezultati se mogu očekivati investiranjem u savremenu  opremu

Primer :                gubici isparavanjem pri distribuciji motornog benzina u Velikoj Britaniji na

                                godišnjem nivou su :

                                – za godinu dana se proda , tj. izvrši se distribucija uz

                                aproksimativan gubitak od oko

                                – za godinu dana se izgubi u atmosferu

                                – za godinu dana se izgubi

Autor:  Mr. Miroljub Babić dipl.el.ing. „Makpetrol“,Beograd

usaradnji sa: IvDam Process Control d.o.o., Beograd


Više informacija: IvDam Process Control, 11000 Beograd, Koste Abraševića 15, Tel: +381-11-2402575, 2402579, http://www.ivdamprocess.com/

Follow me