Evropa je posebno izložena riziku, jer su troškovi energije na njenom tržištu obično dva do četiri puta viši nego u drugim velikim svetskim regionima. U takvim okolnostima, Schneider Electric poziva donosioce odluka da prestanu da posmatraju energetsku efikasnost i elektrifikaciju kao dodatne mere u okviru borbe protiv klimatskih promena i da ih prepoznaju kao jedine regionalne energetske resurse koje Evropa može da razvija i primenjuje u velikim razmerama. Njihovo ubrzano uvođenje moglo bi uštedeti najmanje 250 milijardi € godišnje do 2040, smanjiti potražnju za energijom i zavisnost od fosilnih goriva i ojačati konkurentnosti evropske privrede.
Evropa i dalje ostaje strukturno izložena rizicima: Evropska unija i dalje uvozi gotovo 60% potrebne energije, što je koštalo €336.7 milijardi u 2025. Zbog toga su domaćinstva, industrija i javne službe i dalje izloženi nestabilnosti globalnog tržišta fosilnih goriva i geopolitičkim šokovima. Schneider Electric ističe da se energetska efikasnost i elektrifikacija krajnje potrošnje mogu primeniti brzo i uz brz povraćaj investicije, što pruža trenutno olakšanje i istovremeno ubrzava prelazak na snažniji i energetski suvereniji sistem.
Schneider Electric poziva Evropsku komisiju i države članice da prioritet daju sledećim merama politike:
Ubrzanje primene rešenja za energetsku efikasnost sa kratkim periodom povraćaja investicije
Poziv na podršku i podsticaje koji bi kompanijama omogućili da prošire primenu proverenih rešenja za energetsku efikasnost sa brzim povraćajem investicije, koja mogu da smanje potražnju za energijom već u roku od nekoliko meseci.
- Zgrade: uvođenje beskamatnih kredita za proširenje umreženih kontrola i upravljanje energijom u zgradama kako bi se grejanje, hlađenje, ventilacija i osvetljenje optimizovali u realnom vremenu – što odmah smanjuje račune i priprema zgrade za elektrifikovano grejanje i upravljanje potrošnjom (demand response). Primena ovih mera mogla bi da smanji ukupnu potrošnju energije u EU za 5-6%.
- Industrija: ciljana podrška, posebno za mala i srednja preduzeća, za proširenje sistema upravljanja energijom i mera sa niskim ili nultim troškovima koje vremenom mogu doneti uštede i do 30% i postaviti temelj za digitalizovanu proizvodnju.
Brza i rigorozna implementacija postojećih propisa Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti i zgrada
Potpuna implementacija Direktive o energetskoj efikasnosti (EED) i Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD), kako bi se u kratkom roku ostvarile koristi u vidu „odgovora na krizu“. Posebno se traži:
- Brzo uvođenje sistema za automatizaciju i upravljanje zgradama (BACS) u okviru EPBD, koji mogu da obezbede godišnju uštedu finalne energije od 450 TWh, smanjenje emisije CO₂ za 64 Mt i niže račune za energiju za 36 milijardi evra.
- Jačanje energetskih pregleda u okviru EED kroz obavezu sprovođenja dobijenih preporuka — počev od malih i srednjih preduzeća, uz podršku kroz lizing i finansiranje modela „energija kao usluga.“
Ubrzanje elektrifikacije ciljanim podsticajima
Iako se proizvodi sve više električne energije iz obnovljivih izvora, veliki deo načina na koji koristimo energiju, na strani potražnje, još uvek nije prešao na električnu energiju. Dokle god ljudi voze automobile na benzin i greju domove na gas, Evropa će zavisiti od uvezene energije i promenljivih cena.
Brža elektrifikacija će efikasnije integrisati obnovljive izvore energije i smanjiti izloženost oscilacijama cena fosilnih goriva. Time bi se mogao preokrenuti decenijski trend stagnacije u Evropi, gde je nivo elektrifikacije 21%, što je za 10% manje nego u Kini, u kojoj se elektrifikacija ubrzano odvija. Schneider Electric poziva na:
- Masovno povećanje broja toplotnih pumpi, koje su tri do pet puta efikasnije od gasnih kotlova, sa ciljem od milion instalacija godišnje do 2030. godine. To zahteva mere podrške koje smanjuju početne finansijske prepreke, uključujući opcije kao što je socijalni lizing.
- Bržu elektrifikaciju transporta kroz ciljane mere, uključujući podsticaje koji ubrzavaju elektrifikaciju korporativnih voznih parkova, što pomaže i širenju tržišta polovnih električnih vozila.
Korišćenje oporezivanja i finansiranja za preusmeravanje potražnje sa fosilnih goriva na čistu električnu energiju
Schneider Electric poziva kreatore politika da elektrifikaciju učine ekonomski privlačnom kroz:
- Smanjenje poreza na električnu energiju, uključujući smanjenje PDV-a i akciza gde god je to moguće, kako bi se smanjio jaz između maloprodajnih cena električne energije i gasa.
- Preusmeravanje javnih sredstava i pojednostavljivanje pristupa javnim fondovima za proširenje efikasnosti i elektrifikacije, uključujući Instrument za oporavak i otpornost i prihode od sistema trgovine emisijama.
- Svođenje privremenih mera ograničavanja ili subvencionisanja cena gasa na minimum i njihovo vremensko ograničavanje, jer takve mere odlažu investicije u čiste energetske resurse.
Oslobađanje potencijala sopstvene proizvodnje, fleksibilnosti i pametnih mreža radi smanjenja računa
Uklanjanje prepreka i kreiranje podsticaja za fleksibilnost, skladištenje energije i digitalizaciju, koji smanjuju vršno opterećenje i troškove sistema. Prioriteti uključuju:
- Omogućavanje fleksibilnosti zgrada i industrije kroz krovne solarne panele, skladištenje energije i digitalne sisteme upravljanja, uz podršku sistema za upravljanje potrošnjom.
- Brže i kvalitetnije uvođenje pametnih brojila, sa fokusom na funkcionalnost, pristup podacima u realnom vremenu i interoperabilnost, dajući prioritet velikim komercijalnim zgradama, industriji i stanicama za punjenje električnih vozila.
- Digitalniju elektroenergetsku mrežu i pametnije planiranje mrežne infrastrukture, uključujući podršku tehnologijama za unapređenje mreže, ključne pokazatelje učinka zasnovane na rezultatima i tarifne strukture koje nagrađuju smanjenje vršne potrošnje i potrošnju koja je bezbedna za mrežu.
Laurent Bataille, Executive Vice President, Europe Operations u kompaniji Schneider Electric, izjavio je: „Poziv donosiocima odluka da prioritet daju energetskoj efikasnosti i elektrifikaciji danas je jednako aktuelan kao što je bio i pre četiri godine. Rešenja se nisu promenila. Ipak, u međuvremenu je Evropa prolazila iz jedne energetske krize u drugu, a da pritom nije ostvarila napredak koji je bio neophodan da bi se zaštitila od cenovnih šokova i izuzetno visokih troškova energije koji njene kompanije, domaćinstva i industriju čine toliko ranjivim.“
„Pasivnost predstavlja najveći energetski rizik za Evropu, jer se strategije svode na privremeno subvencionisanje troškova umesto na trajna rešenja. Evropi je potrebna strukturna promena — ona koja će podstaći usvajanje čistih tehnologija koje bi kompanijama i domaćinstvima pomogle da trajno promene način na koji koriste energiju. Potrebne su nam politike koje promovišu energetski sistem izgrađen u Evropi i za Evropu — sistem koji smanjuje izloženost nestabilnosti tržišta, omogućava čisto i pouzdano snabdevanje energijom i obezbeđuje da Evropa ostane konkurentna.“
