Odložite Pi 4, stigao je novi Pi.
Konačno se dešava. Naslednik popularnog, ali zastarelog Raspberry Pi 4 Model B je konačno stigao – prikladno nazvan Raspberry Pi 5 biće dostupan za kupovinu do kraja oktobra. Provodeći neuobičajeno dugo vremena na čelu – četiri godine – i dobivši značajno pojačanje 2020. godine izdavanjem modela od 8 GB, legenda koja se povlači je zaista imala dugu vladavinu.
Za razliku od prethodnog modela, Raspberry Pi 5 trenutno dolazi samo u konfiguracijama od 4 GB i 8 GB RAM-a po ceni od 60 i 80 dolara, respektivno. Raspberry Pi 4 počinje od 35 dolara za model od 1 GB, sa uporedivim cenama za modele memorije višeg ranga. Sa Raspberry Pi-jevim Ebenom Uptonom iz RPi-a potvrdili smo da bi Raspberry Pi 5 od 2 GB trebao izaći 2024. godine, ali da model od 1 GB još nije definitivno potvrđen.
Sa sjajnim novim BCM2712 SoC-om, Raspberry Pi 5 ima četiri ARM Cortex-A76 jezgra koja rade na 2,4 GHz i VideoCore VII GPU koji radi na 800 MHz, Raspberry Pi tvrdi 2-3 puta povećanje performansi CPU-a i „značajno povećanje” u grafičkim performansama u poređenju sa prethodnikom. Novi SoC takođe uključuje unapređeni procesor signala slike koji omogućava mnogo napredniju podršku za kameru.
Još jedan ključni čip je RP1 „southbridge“, prilagođeni deo koji je Raspberry Pi napravio za Pi 5, koji upravlja većinom I/O mogućnosti nove ploče. Ukupna USB propusnost je udvostručena, kao i performanse SD kartice. Tu je PCIe 2.0 x1 interfejs koji je ovde prvi put implementiran na Pi računarima (iako u pomalo čudnom obliku, kao ZIF konektor, koji za stvarnu upotrebu zahteva adaptersku ploču), kao i moderna revizija kultnih konektora za MIPI ekran i kameru – koji su sada zamenjeni sa dva MIPI primopredajna porta sa 4 trake, od kojih svaki može da podrži ili kameru ili ekran.
Raspberry Pi 5 koristi brži LPDDR4X RAM, koji radi na 2133 MHz, u odnosu na LPDDR4, koji je RPi 4 imao, od 1600 MHz.
Izbor USB-a je ipak ostao isti, sa dva USB 2.0 i dva USB 3.0 (u modernim terminima, USB 3.2 Gen 1) porta, sposobnim za rad na 5 Gbps (zahvaljujući RP1 čipu). Eternet je i dalje na 1 Gbps, a Wi-Fi i Bluetooth ostaju, barem prema specifikacijama, nepromenjeni.
Ključni konektor koji nedostaje je 3,5 mm audio džek. Čini se da ovog puta jednostavno nije bilo dovoljno prostora za njega. Na sreću, kompozitni video izlaz je još uvek tu, u vidu dva pad-a koji se nalaze do micro-HDMI portova.
Nakon što su problemi sa proizvodnjom i lancem snabdevanja teško pogodili Raspberry Pi tokom pandemije COVID-19, mnogi su se pitali da li će 2023. biti „godina oporavka“ za kompaniju, bez novih modela do 2024 godine. S obzirom da smo tek nedavno počeli da viđamo starije Pi modele ponovo na zalihama, a da su industrijski klijenti bili prioritet tokom nestašica, ova teorija je izgledala prilično uverljivo.
Međutim, Raspberry-evi konkurenti nisu trošili vreme na opuštanje i iskoristili su priliku da ispeku svoje Pi-ove u odsustvu onih sa ukusom maline.
I tako, dobili smo mnogo čudnih i divnih i intrigantnih sistema zasnovanih na raznim Rockchip, Amlogic i Allwinner procesorima. Dobili smo vrhunske sisteme zasnovane na RK3588, novoj superzvezdi u SBC svetu. Dobili smo prve ozbiljne RISC-V SBC-ove. Dobili smo prve serverske x86 SBC-ove. Tržište je eksplodiralo.
Mnogi od njih su nadmašili Raspberry Pi 4 u svojim sirovim računarskim mogućnostima (a posebno oni zasnovane na RK3588), ali nijedan nikada nije imao ni blizu toliko podrške zajednice i softvera. Iako je prevaziđen u mogućnostima, Raspberry Pi 4 je ostao platforma koja se koristi zbog svoje sveprisutnosti i stabilnosti.
Ali dosta čavrljanja. Naši prijatelji u Raspberry Pi su uspeli da nam obezbede early-access primerak Raspberry Pi 5 ploče, kao i neke dodatke, pa hajde da ih pogledamo i izvršimo neke testove da vidimo koliko je dobar najnoviji Pi!
Na prvi pogled
Kao i obično, Raspberry Pi 5 se isporučuje u crveno-beloj kutiji koja je (iznenađujuće) malo kompaktnija od kutije svog prethodnika. Opet, ni ona se ne može pravilno zatvoriti nakon otvaranja. Ponovo!
Kutija sadrži svu standardnu Pi dokumentaciju na koju smo se navikli tokom godina, uključujući bezbednosni list i karticu sa malim piktogramima koji pokrivaju osnovna pravila rukovanja.
Ovog puta ploča je fizički lepša. Ovo može izgledati kao mala stvar, ali u prošlosti smo radili sa deset različitih Raspberry Pi 4B ploča, i većina njih je imala neuglađene, nepolirane ivice same ploče, koje su bile tanje i slabije od ploča svojih prethodnika. U stvari, ne sećamo se da smo ikada videli da Raspberry Pi 3 ili stariji modeli patili od ovoga. Ovaj trend je takođe nastavljen u Raspberry Pi Pico seriji i bio je još izraženiji u Raspberry Pi Zero 2W, ali s obzirom na cenu ovih proizvoda, bilo je razumljivo.
Srećni smo što smo videli da se Raspberry Pi 5 vraća na mnogo deblju ploču sa lepšim, glatkim ivicama. Sitotisak takođe izgleda kvalitetnije, ali ovo može biti samo subjektivan osećaj. U svakom slučaju, lepo je što je kvalitet izrade ponovo porastao.
Gledajući ploču, možemo videti da ima nekih promena u rasporedu. Prvenstveno, USB portovi i Ethernet port su zamenili mesta, što znači da kućišta za Raspberry Pi 4 neće pasovati na Raspberry Pi 5 (i da, za one od vas koji se sećate, Pi 4 je takođe promenio redosled ovih portova, tako da smo se sada zapravo vratili na aranžman koji smo imali sa Pi 3 i ranije).
PoE header se više ne nalazi pored GPIO, već sada stoji uz suprotnu ivicu ploče. Ovo je verovatno zbog toga što nova ploča zahteva PoE+ (802.3at) umesto „običnog“ PoE jer joj treba malo više energije. To znači da će biti potreban novi „Raspberry Pi 5 PoE+ HAT“, jer stari više nije kompatibilan. Iz razgovora sa našim kontaktima u Raspberry Pi dobili smo potvrdu da je novi HAT u izradi i da bi, u idealnom slučaju, trebalo da bude dostupan do kraja godine.
Raspberry Pi sada pravi veoma moćno napajanje od 5V/5A (25 W) za svoje nove ploče (čak možda i malo preterano moćno, kao što ćete videti u sledećem paragrafu), što je značajan korak u odnosu na 5V/3A (15 W) model dizajniran za Raspberry Pi 4. Najnoviji Pi tehnički može da koristi napajanje od 15 W, ali to ostavlja manje prostora za periferne uređaje i drugu dodatnu opremu (i ostavlja više prostora za padove napona), pa se za nesmetan rad preporučuje uzimanje nove verzije napajanja.
Sa ventilatorom (više o tome kasnije), naš Raspberry Pi 5 trošio je oko 3 W u stanju mirovanja i 8,6 W pod punim opterećenjem, što je oko 1,5 W više od onoga što je Raspberry Pi 4B zahtevao. Gola ploča, u našim testovima, trošila je oko ~0,5 W manje u zavisnosti od situacije, tako da je, uzimajući to u obzir, novoj ploči potrebno samo 1 W više, a ipak je znatno brža od svog prethodnika.
Konektori za kameru i ekran su sada 22-pinski sa razmakom pinova od 0,5 mm (poput onih koji se nalaze na Pi Zero 2V), umesto 15-pinskih sa razmakom pinova od 1 mm, što znači da svi vaši stariji MIPI dodaci sada zahtevaju adapterski kabl. Iako malo nervira, postoji dobar razlog za ovu promenu, pošto sada imamo znatno veći protok po liniji na ovim portovima – i udvostručeni broj linija.
Statusne LED diode su objedinjene u jednu dvobojnu statusnu LED diodu. GPIO header više nije jedan ogroman pin-header, već se zapravo sastoji od deset manjih 4-pin-header-a. Postoji 3-pinski port za debug koji je sada povezan na UART na ploči za laku serijsku komunikaciju, kao i konektor za bateriju (koji se koristi za napajanje novog RTC-a) i konektor za ventilator.
Što je najvažnije, ovaj Pi ima dugme za napajanje. Prošlo je, koliko, 11 godina? Mi smo nepokolebljivi obožavatelji dugmadi za napajanje i kukamo kad god nedostaje na bilo kojoj SBC ili sličnoj ploči. Tri godine smo konstantno pominjali očiglednu mržnju Raspberry Pi tima prema ovom osnovnom elementu računarstva – ali konačno, možemo mirno spavati. Ovo možda ne izgleda kao velika stvar, ali ranije je napajanje Pi-a nakon potpunog gašenja sistema uvek zahtevalo da se ploča ručno iščupa iz struje, što bi na kraju, nakon mnogo ciklusa, prerano istrošilo USB port.
Vredi napomenuti da radimo sa softverskim dugmetom za napajanje, tako da se njegovo ponašanje može skriptovati i menjati prema potrebi.
Kao i kod prethodnih Raspberry Pi ploča, Raspberry Pi 5 održava neke od GPIO pinova uključenim, uključujući 5 V i 3V3 napojne vodove, čak i nakon sudo shutdown. Na ranijim modelima, gde je bilo uobičajeno da se kabl izvadi odmah nakon isključivanja, ovo nije bilo tako očigledno, ali na Pi 5, koji je dizajniran da uvek ostane uključen, potrošnja energije od ~1,2 W kada se isključi je primetna.
Kada smo pitali Raspberry Pi o ovome, tim nas je brzo obavestio o novom „low power“ stanju, u kojem ploča troši samo 5 mA (što je samo 25 mW).
Ipak, postoji nedostatak. Ovaj novi režim drži pod naponom samo vodove od 5 V, što može izazvati probleme sa nekim HAT-ovima dizajniranim sa starijim specifikacijama na umu, zbog čega tim radi na novoj „HAT+“ specifikaciji koja bi uskoro trebala biti javno dostupna.
Srećom, stariji HAT-ovi bi i dalje trebali biti kompatibilni, jer korisnik ima kontrolu nad tim u koji režim ulazi ploča nakon isključivanja postavljanjem EEPROM parametra.
Osim što dugme za napajanje već čini ovo najboljim Raspberry Pi-jem ikada, tim je odlučio da se pozabavi termalnim performansama od prvog dana tako što je razvio sićušno rešenje za aktivno hlađenje koje se pričvršćuje na ploču na sopstvene montažne rupe pomoću standardnih push pinova. Ovaj mali sistem za hlađenje ima aluminijumski hladnjak i blower-stil ventilator, koji je povezan sa pločom preko konektora za ventilator (ovo je odlično, jer oslobađa GPIO pinove). Pošto je ventilator PWM kontrolisan, on radi samo kada je potrebno, minimizirajući bilo kakvu buku (iako je ventilator zaista tih čak i pri velikom broju obrtaja u minuti). On odvodi toplotu od BCM2712, RP1 i RAM čipova, tako da bi morao da drži sve temperature niskim.
Ovo je zaista važno, jer je Raspberry Pi 5 najvreliji Pi do sada. Dostiže temperaturu od 53,2°C u stanju mirovanja, a temperaturu od 86,7°C (uz trotlovanje) u roku od nekoliko sekundi pod opterećenjem ako radi bez aktivnog hlađenja, te Pi 5 pati od velikih gubitaka u performansama.
Srećom, mali hladnjak koji je napravila kompanija je više nego sposoban da se uhvati u koštac sa svim izazovima koji su mu nametnuti. U našem testiranju, koristeći s-tui, Raspberry Pi 5 nikada nije prešao 64,5°C dok je bio pod punim opterećenjem, što je impresivno. Zbog opuštene politike kontrole ventilatora, temperature u mirovanju su ostale na oko 48,5°C, što je samo nekoliko stepeni hladnije nego bez ikakvog rešenja za hlađenje. Ovaj pad je najverovatnije posledica pasivnog hlađenja obezbeđenog prisustvom ježića.
Ovo nas je navelo da se zapitamo: koliko daleko možemo da gurnemo Pi 5 samo sa pasivnim hlađenjem (jednostavno smo isključili ugrađeni ventilator). Nekim korisnicima ideja aktivnog hlađenja može biti odbojna. Naši rezultati testiranja pokazuju da se Raspberry Pi 5 hrabro bori protiv termalnog trotlovanja oko šest minuta pre nego što dostigne ~86°C i spusti radni takt na 1500 MHz.
Kontroler procesora je, međutim, oportunističan, i čim se temperature malo spuste, pokušava da ušunja nekoliko viših frekvencija u pokušaju da iscedi sve dostupne resurse, održavajući SoC u opštem opsegu od ~83°C.
Testovi performansi
Raspberry Pi nam je poslao SD karticu sa pre-release OS slikom na njoj. Ovo je verzija Raspberry Pi OS-a zasnovana na Debian 12 „Bookworm“, a kao beta izdanje ne treba očekivati će sve raditi dobro i biti optimizovano za novi hardver.
Zbog toga su svi sledeći brojevi samo opšte smernice, čak i više nego obično.
Geekbench 5 nam je dao neke lepe rezultate, sa novim Raspberry Pi 5 koji je ostvario tri puta više poena od starijeg Pi 4B, kako u performansama sa jednim tako i sa više jezgara.
Inicijalno nismo uspeli da startujemo Geekbench 6 na novom sistemu usled grešaka koje su posledica toga što Raspberrz Pi OS Bookworm beta koristi 16K pages umesto standardnih 4K. To je dovodilo do prekida rada testa na samom početku. Srećom, ovo se može popraviti jednostavnim editovanjem /boot/config.txt datoteke, dodavanjem:
kernel=kernel8.img
u nju, što govori sistemu da koristi kernel sa manjim page size-om.
Rezultati su opet lako pobedili Raspberry Pi 4, ali usled naklonjenosti Geekbench 6 testa ka heterogenim čipovima (optimizacija rezultata je jedan od glavnih novina u novoj verziji ovog testa), ploče sa čipovima baziranih na big.LITTLE arhitekturi, kao što je RK3588/RK3588S u Orange Pi 5, nadmašuju dobrano Raspberry Pi 5 u multi-core testovima.
Sysbench CPU test se malo manje oslanja na „trikove“ moderne arhitekture, a više na sirovu snagu procesora. Ovde vidimo da novi Raspberry Pi 5 udvostručuje rezultate svog prethodnika. Veoma respektabilan rezultat.
U OpenSSL testovima nema takmičenja, jer novi BCM2712 čip konačno ima omogućene ekstenzije za kriptografiju. Softverska enkripcija na Raspberry Pi 4B ne može se ni porediti sa novim Pi 5 koji ga apsolutno ostavlja u prašini.
RAM testovi, Sysbench RAM i tinymembench, oba ukazuju na 2-4x povećanje brzine RAM-a u svim operacijama, što definitivno nije samo zbog bržeg RAM čipa. Sumnjamo da A76 jezgra jednostavno imaju sposobnije MMU-ove koji mogu da izdrže ove veće brzine.
UnixBench nam je takođe dao odlične rezultate, pri čemu su postignuti rezultati Raspberry Pi 5 bili negde između dva i tri puta veći od onih postignutih na RPi 4B. Ovo je impresivan podvig i u skladu je sa onim što smo videli i na prethodnim testovima.
Konačno, isprobali smo neke od naših „legacy“ testova. Octane 2.0 nam je dao pristojnih 26334 poena, što je znatno iznad rezultata od ~8000 koji generalno postiže Pi 4B. Iako Octane nije baš precizan test jer se u velikoj meri oslanja na optimizaciju softvera, nekako uvek uspeva da dobro oslikava „glatkoću“ u opštoj upotrebi, što je slučaj i ovde.
Što se tiče grafike, glxgears je radio na impresivnih 5671 FPS, dok je glmark2 dobio respektabilnih 902 FPS, nadmašivši čak i RK3588! Čini se da je novi VideoCore VII prava zver (ipak, ovo može biti posledica trenutnog stanja softverske podrške za Mali GPU u RK3588, koja i nije naročita).
Sa novim GPU-om koji omogućava dvostruki 4K60 izlaz sa HDR podrškom (iako smo, doduše, u prošlosti retko ikada koristili Pi-ovu podršku za dvostruki monitor), morali smo da stavimo video dekodere na test. Isprobavajući realističan slučaj upotrebe puštanjem 4K YouTube videa, dobili smo solidnih 60 FPS bez ispuštenih frejmova. Vau! Ovo je prvi put da smo to uspeli na Raspberry Pi računaru i sveukupno impresivan rezultat.
Transkodovanje je važna operacija za medijske centre, pa smo odlučili da suprotstavimo mogućnosti softverskog enkodovanja Raspberry Pi 5 sanjegovim prethodnikom, koji ima hardversko enkodovanje.
Pokretanjem ffmpeg-a, dok se transkoduje 1080p H.264 fajl (možete ga preuzeti ovde) sa:
ffmpeg -i big_buck_bunny_1080p_H264_AAC_25fps_7200K.MP4 -c:v libx264 -preset medium -crf 23 output_h264.mp4
dobili smo oko 24 FPS na Raspberry Pi 5 (to je skoro u realnom vremenu za ovaj video), sa ~80% iskorišćenosti na sva četiri jezgra, a oko 9,3 FPS na Raspberry Pi 4 sa sličnom upotrebom jezgara. Za sada, velika pobeda za noviju ploču! Naš izvorni fajl je bio 40 MB, a rezultujuće datoteke su smanjene na 23 MB.
Hajde da kopamo još malo i vidimo da li je odsustvo hardverskih enkodera stvarni nedostatak.
Da bismo obema pločama dali fer šansu, odlučili smo da transkodujemo isti video sa bitrate-om od 4000 Kbps, pa smo pustili:
ffmpeg -i big_buck_bunny_1080p_H264_AAC_25fps_7200K.MP4 -c:v libx264 -preset medium -b:v 4000k output_h264.mp4
na Raspberry Pi 4, i pustili smo smo:
ffmpeg -i big_buck_bunny_1080p_H264_AAC_25fps_7200K.MP4 -c:v h264_v4l2m2m -preset medium -b:v 4000k output_h264.mp4
na Raspberry Pi 5.
Obe komande bi trebalo da imaju za cilj da zadrže bitrate na ~4000 Kbps tokom procesa transkodovanja. Nije iznenađujuće, ovog puta, hardverski H264 enkoder Pi 4 je bio na vrhu, isporučujući u proseku 58 FPS tokom trajanja operacije, dok je Pi 5 uspeo da postigne samo 22 FPS. Kvalitet izlaznog videa je isti, a koliko možemo da vidimo, obe naše izlazne datoteke su iste veličine: 23 MB.
Većina ljudi koji obavljaju poslove transkodiranja odlučila bi se za -preset koji je veći od „medium“ kako bi uštedeli još više prostora na svojim diskovima za skladištenje medija. Oni guraju Pi 5 još dalje i proizvode još niže frekvencije kadrova.
Međutim, za slučajeve upotrebe koji se odnose na snimanje ulaza sa kamere, softverski enkoderi pružaju pristojne performanse. Iako još uvek nemamo tačne kablove za isprobavanje kamere (ažuriraćemo ovo narednih dana), uz pomoć Pi tima pogledali smo kod kamere i izradili sličan set flegova za prosleđivanje u ffmpeg. Radeći ovo, uspeli smo da dobijemo 1080p60 enkodovanje. Međutim, morali smo da koristimo ultrafast preset, što utiče na veličinu datoteke. Nije velika stvar za upotrebu kamere, ali kao što smo skoro spomenuli, moglo bi biti veliko razočaranje za neke korisnike.
Malo smo razočarani, jer nam je inženjerski tim u Raspberry Pi-u rekao da su novi softverski enkoderi „većih performansi i većeg kvaliteta od hardverskog enkodera iz Pi 4″. Iako je ova tvrdnja tačna u nekim slučajevima, mislimo da je uklanjanje hardverskih enkodera bila mera smanjenja troškova, posebno pošto smo nedavno videli da je NVIDIA izbacila NVENC enkodere iz svog Jetson Orin Nano-a, koji su bili prisutni na njegovom prethodniku, Jetson Nano-u.
Za upotrebu kamere performanse bi trebalo da budu dovoljne. Međutim, u našim testovima transkodovanja, čini se da je stariji Raspberry Pi 4 pogodniji za upotrebu kao medija centar.
Paralelno smo testirali dva USB 3.0 porta i otkrili da su prilično brzi i oko tri puta brži od onih na prethodnom Raspberry Pi 4B.
Brzine SD kartice su takođe bolje. Dobijamo dvostruko bolje performanse na ovoj novoj ploči koristeći istu karticu: 85,17 MB/s u odnosu na 40,35 MB/s – brzine bliske onim što nudi eMMC memorija! Ovo je definitivno zbog novog RP1 čipa i njegove podrške za SDR104 standard.
Biće zanimljivo proveriti performanse NVMe kada se potreban adapter pojavi, mada ne očekujemo najveće brzine prenosa kroz samo jednu PCIe 2.0 liniju – ali se nadamo da ćemo videti najmanje ~300 MB/s.
Čak i u poređenju sa sistemima zasnovanim na RK3588, ARM pločama opšte namene sa najboljim performansama na tržištu, kao što su Orange Pi 5 ili Mixtile Blade, Raspberry Pi 5 se dobro drži. Ipak, dodatna četiri „mala“ A55 jezgra kod RK3588 (pored četiri „velika“ A76 jezgra) definitivno mu omogućavaju da ima prednost u multi-core zadacima.
Naravno, podrazumeva se da high-end ili specijalni SBC-ovi, poput NVIDIA Jetson Orin serije ili LattePanda modela višeg ranga takođe nadmašuju Raspberry Pi 5, ali i brz pogled na razliku u ceni će prikladno objasniti zašto ovakvo poređenje nema smisla – Raspberry Pi je napravljen da bude pristupačan i pouzdan, a ne najbrži na tržištu.
Dakle, iako definitivno nije najbrži dostupan SBC, Raspberry Pi 5 je dovoljno smanjio jaz u performansama da je, barem po našem mišljenju, zasijao kako po savršenoj softverskoj podršci i više od decenije učešću zajednice Raspberry Pi platforme, tako i po visoko konkurentnoj ceni.
Uzbudljivo je videti za šta zajednica koristi ovu moć. Ovo otvara vrata za mnoge nove aplikacije, od moćnijih servera do robota i gadžeta boljih nego ikada. Skok u performansama bi takođe mogao biti od suštinskog značaja za već živahnu Raspberry Pi gejming zajednicu, koja će nesumnjivo iskoristiti priliku da postigne sjajne stvari.
Možda je novi Pi i dovoljno brz da ga neki ozbiljno razmotre kao pravu desktop jedinicu.
Softverska podrška i kompatibilnost dodatne opreme
Novi Raspberry Pi 5 je, nakon svega ipak Raspberry Pi. Uz zvaničnu podršku za Raspberry Pi OS (ranije Raspbian), već ima pristup najzrelijem SBC operativnom sistemu. Ogromnom bogatstvu softvera, koje broji desetine hiljada aplikacija, većinom napisanih namenski za Pi-a, biće potrebno samo malo podešavanja da bi se prilagodilo najnovijem članu Pi porodice.
Stotine namenski napravljenih imidža operativnih sistema, zvaničnih i nezvaničnih, postoje za Pi seriju, a za nekoliko meseci, kao i uvek, očekujemo da će Raspberry Pi 5 moći da podrži većinu njih. Očekujemo da vidimo velike, aktivne projekte kao što su Armbian, RetroPie, Kodi, PiHole i slične među prvima koji će podržati novu ploču, a manji će ih slediti.
Pošto je Debian Bookworm usvojio PEP668, bilo je jasno da će Raspberry Pi OS slediti taj primer. S obzirom na to koliko su Python paketi sveprisutni u Raspberry Pi softverskom ekosistemu, biće potrebne neke promene softvera, posebno u načinu na koji se upravlja GPIO-om. Ovo će uticati na dodatnu opremu i njihove drajvere.
Pi 5 menja dosta stvari na ploči i čak menja neke od ključnih specifikacija protokola u vezi sa sleep statusom ploče, tako da će mnogi trenutni HAT-ovi zahtevati izmene, kako u softveru tako i potencijalno u hardveru. Ovo je bio jedan od razloga zašto je Raspberry Pi odlučio da objavi ploču pre nego što je pusti u prodaju, dajući proizvođačima vremena da prilagode svoje proizvode.
Ono što neće raditi jesu stvari napravljene da fizički odgovaraju Raspberry Pi 4-u. Vraćanje na „novi-stari“ raspored USB i Ethernet portova, uz zadržavanje dual-HDMI izlaza svog prethodnika znači da novi Pi 5 ima jedinstven oblik koji jednostavno nije nalik ni jednom prethodniku. Novi raspored čipova na samoj ploči takođe znači da većina starijih rešenja za hlađenje neće odgovarati, ili u slučaju da se i mogu montirati, biti jednako efikasna kao na modelima za koje su dizajnirana.
Ipak, Raspberry Pi ekosistem je bez premca, i to samo ide u prilog nove ploče.
Korisničko iskustvo
Raspberry Pi je napravio mnogo buke o tome da je Raspberry Pi 4B zamena za desktop. U to vreme on je bio možda najmoćniji mejnstrim SBC na tržištu, ali mu je još uvek nedostajala izvesna prefinjenost i malo snage da bi bio udoban za dugotrajno desktop korišćenje. Da citiramo sami sebe – dao nam je pogled u svet upotrebe SBC-a za desktop računare, i bio je to divan prizor, ali u retrospektivi, posebno sa konkurentskim pločama koje će naseljavati tržište nekoliko godina kasnije, trebalo mu je samo malo više snage.
Uz veliko povećanje GPU-a i RAM-a i oko tri puta veću snagu CPU-a, Raspberry Pi 5 može da pruži upravo ono što je nedostajalo njegovom prethodniku. Tokom našeg vremena sa operativnim sistemom, bili smo impresionirani brzinom svaki put. Počevši od prvog pokretanja, koje je trajalo samo nekoliko sekundi i skoro nas je uhvatilo nespremne, do pokretanja svih aplikacija, sve je teklo glatko. Sistem nikada nije legovao ili bio spor, pa čak i sa više pokrenutih zadataka. Nismo imali problema dok smo programirali, kucali dokumenta i pretraživali web, kao što verujemo ni da većina ljudi ne bi. Čak i lakše igre, poput Minecraft-a, ovde rade sa respektabilnim FPS-om, čak i na višim rezolucijama. Za dnevne zadatke ne vidimo UX probleme.
Zaključak
Raspberry Pi 5 postavlja zlatni standard za SBC-ove tako što donosi snagu koju smo već videli kod konkurenata – utrostručivši brojke svog prethodnika – u vodeći ekosistem embedded računara. Poboljšavajući u osnovi svaki aspekt performansi prethodnog Pi-ja, nova ploča je prava zver.
Kao i kod svakog novog Raspberry Pi-ja odmah nakon objavljivanja, ne funkcioniše sve savršeno. Softveru nezavisnih proizvođača, HAT-ovima i drugim dodacima biće potrebno malo vremena da budu ažurirani od strane kreatora. Opet, očekujemo da će većina ovoga biti rešena pre puštanja u prodaju, ali smo takođe svesni da će verovatno postojati neke fundamentalnije nekompatibilnosti koje će ostati nerešene još neko vreme.
Za većinu korisnika, Raspberry Pi 5 je veliki korak napred i omogućiće im da kreiraju složenije projekte i istraže nove horizonte u embedovanom računarstvu po pristupačnoj ceni. Zaista je teško ovde pronaći bilo koje veće probleme koji bi mogli da odvrate od nabavke istog. Godine iskustva navele su Raspberry Pi tim da dizajnira ovu ploču, i po našem mišljenju, svi njihovi dizajnerski izbori su ovog puta bili skoro savršeni.
Takođe je ključna osoba koja stoji iza projekta prevoda tekstova na engleski, a pogotovo onih koji se tiču edukacije i “maker” tema.
- VisionFive 2 recenzija - 04/06/2024
- Clockwork Pi DevTerm recenzija - 30/04/2024
- Orange Pi 5 Plus recenzija - 04/03/2024