Sledeći korak ka nultoj emisiji štetnih gasova

Neiscrpna tema emisije štetnih gasova, po svemu sudeći, biće aktuelna još neko vreme na našim prostorima. Prema poslednjem godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, prekoračenja graničnih vrednosti jedinjenja kao što su sumpordioksid i azot-dioksid kao i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 zabeležena su u skoro svim većim gradovima i industrijskim centrima kao što su Beograd, Bor, Smederevo, Zaječar, Obrenovac i mnogi drugi.

Trend u svetu pokazuje smanjenje emisije gasova u odnosu na prethodne godine, a razlozi su mnogobrojni, počevši od povećane svesti o datom problemu do ključnih koraka u sprečavanju emitovanja štetnih materija isključivanjem postrojenja kao što su termoelektrane i druga individualna ložišta ili efikasnija prerada i filtriranje svih otpadnih materija i gasova koji dospevaju u atmosferu.

Prema novoj analizi Carbon Brief-a, emisije štetnih gasova koji stvaraju efekte staklene bašte u Velikoj Britaniji u 2020. godini bile su 51% ispod nivoa iz 1990. godine, uglavnom zbog posrednog i neposrednog uticaja COVID-a. Brojke znače da je Velika Britanija sada na pola puta da ispuni svoj cilj neto nulte emisije do 2050. godine. Međutim, emisija štetnih gasova će se verovatno vratiti na neko pređašnje stanje kako se privreda bude oporavljala. Ovde objašnjavamo ulogu koju industrijski softver može da igra u postizanju cilja takozvane „nulte emisije“ ili „nultog karbonskog otiska“.

Pokretačka snaga iza ovih napora da se smanje emisije štetnih gasova često su korporativna i društvena odgovornost, a ne ciljevi koje nameću vlade država. Sve više kompanija prelazi na obnovljive izvore energije i potom promoviše svoje zelene inicijative na korporativnom nivou, utičući na druge da deluju na isti način. Na primer, Brewdog je postala prva pivara sa neutralnom emisijom ugljenika i nametnula je drugim pivarama da traže načine da smanje svoj uticaj na životnu sredinu. Kod nas je, kao jedan od najboljih primera, kompanija Carlsberg Srbija sebi zadala cilj postizanja nulte emisije ugljen-dioksida i 30% smanjenja „karbonskog otiska“ u čitavom lancu proizvodnje i distribucije piva do 2030. godine, a takođe i da dostigne 100% korišćenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Osim korporativnih inicijativa i vladinog mandata, preduzeća imaju ključnu ulogu u zelenoj tranziciji.

SISTEMI ZA UPRAVLJANJE ENERGETSKIM PODACIMA (EDMS)
Većina kompanija je već preduzela male korake da smanji potrošnju energenata. Mnogi su krenuli u promenu opreme i uređaja, od najjednostavnijih kao što su sijalice, iz klasičnih u LED i, na primer, soft startera u pogone sa frekventnim regulatorima (VSD), što se sada smatra osnovama. Većina lokacija ima merače električne energije koji mere potrošnju u celom objektu, iako su oni retko međusobno povezani i skoro niko ne obraća posebnu pažnju na njih.

Pametan grad: Metro – efikasnost

Kada se instalira potreban hardver, sledeći korak i najveća pobeda je instaliranje softvera za povezivanje sa ovim postojećim meračima električne energije i povezivanje svih podataka o potrošnji električne energije na jednom mestu. Ovo omogućava precizno i detaljno praćenje i izveštavanje o potrošnji električne energije čitave kompanije što omogućava i bolje planiranje i optimizaciju procesa.

Pivara: Proizvodna linija – efikasnost

Na primer, zenon softver za automatizaciju kompanije COPADATA omogućava implementaciju EDMS-a, osiguravajući da kompanije u potpunosti razumeju upotrebu energije, kako bi smanjile svoj karbonski otisak. Kompanije mogu aktivno da prate korišćenje električne energije kako bi poboljšale efikasnost, digitalizacijom podataka i pružanjem praktičnih dokaza o korišćenju energije, od uticaja na životnu sredinu do utrošenog novca.

ENERGETSKA NEZAVISNOST ZA SMANJENJE „KARBONSKOG OTISKA“
Mikrogeneracija postaje sve češća metoda kojom proizvođači samostalno upravljaju potrošnjom električne energije i troškovima.

Upravljanje sistemima

Mikromreža ili mali pogoni za proizvodnju električne energije mogu obuhvatati solarne panele, male vetroturbine i kombinovane toplotne i električne instalacije za proizvodnju toplote i električne energije. Za razliku od velikih obnovljivih izvora, mikromreža se može sastojati od samo jedne vetroturbine ili malog broja solarnih panela. Obično su dizajnirani da proizvedu dovoljno energije za napajanje preduzeća ili grupe preduzeća u neposrednoj blizini. Oni imaju ogroman potencijal za smanjenje cene električne energije za preduzeće. U stvari, procenjuje se da mikromreže uštede između 21% i 30% na ukupnim troškovima električne energije, pri čemu je vetar na kopnu najjeftiniji oblik proizvodnje električne energije.

Pametne zgrade – potrošnja energenata

Međutim, potencijal mikromreža se tu ne zaustavlja jer one takođe pomažu u smanjenju karbonskog otiska. One nude priliku da se primeni više izvora električne energije sa nultom emisijom, čime se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Korišćenje naprednog EMDS-a kao što je zenon je od suštinskog značaja za kompanije. On može pomoći da se uravnoteži proizvodnja iz nekontrolisanih obnovljivih izvora energije – kao što je solarna – sa distribuiranom, kontrolisanom proizvodnjom poput turbina sa sagorevanjem na prirodni gas. Tu je i opcija smanjivanja opterećenja kada je potrebno da se potražnja održi u skladu sa ciljevima, a takođe i dovođenje energije iz neobnovljivih izvora ako smanjenje opterećenja nije opcija u tom trenutku.

EDMS – potrošnja energenata

Iako mikromreže predstavljaju veliku investiciju u energetsku tehnologiju i imaju mnoge prednosti, postoje jednostavni putevi kojima proizvođači mogu da smanje svoje emisije štetnih gasova. Jedan od načina je da proizvođači koriste COPA-DATA softver za automatizaciju – zenon, obezbeđujući da se praćenje potrošnje energije postigne po pristupačnoj ceni. Ako ne pratite svaki potrošeni kWh i ne isključujete napajanje automatski kada ono nije potrebno, onda niste u fazi da iskoristite u potpunosti prednosti mikromreže. Postoje mnogo lakša i isplativija rešenja za smanjenje vašeg karbonskog otiska i pomoć da dostignete cilj nulte emisije štetnih gasova.

Prehrambena industrija – potrošnja energenata

Izvori

  • COPA-DATA blog, The next step to carbon neutrality, Garry Forfar, July 2021
  • Agencija za zaštitu životne sredine
  • https://www.carlsbergsrbija.rs/ (zero carbon footprint)

Više informacija: EXOR ETI, Bulevar Zorana Đinđića 71/15, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011/4077 165  www.exor-eti.rs

Aleksandar D.
Follow me
Latest posts by Aleksandar D. (see all)

← Previous post

Next post →