Kvalitet vode za piće propisan je Pravilnikom o ispravnosti vode za piće (Sl,gl,SRJ br. 42/98 i 44/99 ).
Voda je osnovna životna namernica, koristi se svakodnevno i stoga je njen fizičko-hemijski i biološko-bakteriološki kvalitet od izuzetne važnosti za zdravlje stanovništva.
U prirodi su prilično retke vode koje se mogu koristiti direktno za snabdevanje naselja. Po pravilu se moraju prečišćavati u cilju regulisanja sastava prema odredbama Pravilnika.
Centralni vodovodi, za snabdevanje naselja vodom za piće, najčešće sa sastoje iz zahvata vode iz prirodnog izvorišta- reke, jezera, bunara itd, zatim postrojenja za popravku kvaliteta i vodovodne mreže kojom se voda doprema do potrošača.
Osnovni cilj prečišćavanje prirodnih voda je zaštita korisnika od patogenih mikroorgnizama i štetnih materija koje na duži ili kraći rok mogu da ugroze ljudsko zdravlje. Procesima prečišćavanja se iz vode uklanjaju nečistoće koje, mada nisu štetne za zdravlje, čine vodu neprijatnom za ljudsku upotrebu.
Mada pojedine faze procesa prečišćavanja prirodnih voda predstavljaju barijere koje odstranjuju patogene organizme ipak dezinfekcija vode predstavlja završnu fazu prčišćavanja i neodvojivi je deo u pripremi zdravlja pijaće vode.
Cilj dezinfekcije je da ukloni, odnosno inaktivira patogene klice i viruse. Dezinfekcija nije sinonim za sterilizaciju, pri čemu su umrtvljeni svi mikro organizmi, nego se pre svega, cilja na bakterije, viruse i ciste protozoa.
Za dezinfekciju vodovodske vode najčešće se koristi elementarni hlor i njegova jedinjenja, kao što su hlordioksid, alkalne soli hipohloraste kiseline i hloramini.
Ipak najraširenija je upotreba elementarnog hlora, koji ima brojne prednosti u poređenju sa drugim sredstvima za dezinfekciju, kao na primer ozon ili ultravioletni zraci. Prednost hlora je u tome što omogućava produženo delovanje (rezidualni hlor) za razliku od ozona i UV zračenja i dr. koji deluju trenutno. Produženo delovanje hlora predstavlja zaštitu od sekundarnih zagađenja u mreži na putu do potrošača.
Upotreba presparata hlora za dezinfekciju pijaće vode datira još od 1792 godine. Industrijska proizvodnja hlora počela je u Nemačkoj 1890 godine u Frankfurtu elektrolizom rastvora kuhinjske soli. Ovaj postupak se koristi i danas. Prvi hlorinator je konstruisan 1910 godine i to je doprinelo širenju primene elementarnog hlora kao sredstva za dezinfekciju vode na postrojenjima za prečišćavanje.
Hlor je gas žutozelene boje, koji je 2,5 puta teži od vazduha. Otrovan je.
Za dezinfekciju vode potrebno je u vodu uneti neku količinu hlora dovoljnu da inaktivira patogene klice i viruse, razaranjem enzimskog sistema ćelija. Doza hlora potrebna za uspešnu dezinfekciju zavisi od čistoće vode i može se smatrati dovoljnom ako je u oblasti oko 1 mg/l.
Danas se hlor isporučuje u čeličnim sudovima pod pritiskom od oko 6 bara, pri čemu hlor prelazi u tečno stanje. Hlor se na postrojenjima vodovoda dozira pomoću hlorinatora koji su spojeni sa sudovIma za hlor. Gasni hlor se putem injektora uvodi u vodu proporcionalno protoku vode. Koncentracija dodatog hlora se kod savremenih uređaja automatski kontroliše kontinualnim analizatorima, koji daju povratni signal za korekciju količine dodatog hlora. Time se održava zadata koncentracija slobodnog hlora u vodi na propisanu vrednost od 0,2 do 0,5 mg/l.
Budući da se radi o hloru koji je veoma otrovan ( korišćen i kao bojni otrov), a da su mnoga postrojenja vodovoda u neposrednoj blizini naselja, za obezbeđenje od mogućih havarija i nekontrolisanog isticanja hlora, proizvode se i uređaji za neutralizaciju koji apsorbuju gasni hlor i time uklanjaju opasnost od trovanja. Uređaj se u slučaju potrebe uključuje automatski.
Svi elementi opreme za bezbednu upotrebu hlora za dezinfekciju vode proizvode se u našoj zemlji. Kvalitet ovih proizvoda je na svetskim nivoima i izvoze se u više zemalja EU.
Više informacija: Aqua Interma Inženjering, Beograd, Bulevar Oslobođenja 337c
Tel/fax: 011/ 2681-776, 011/ 2681-777, 011/ 2662-484, E-mail: office@aquainterma.rs, http://www.aquainterma.rs/
Piše: Svetozar Djorelijevski
On je pokretačka sila štampanih izdanja časopisa, rukovodeći celim procesom. U slobodno vreme piše recenzije i neumorno radi na poboljšanju korisničkog iskustva posetiocima sajta.