Industrijski metaverzum može da postane virtualni svet povezan sa stvarnim sistemima i njihovim unapređenjem. Digitalni blizanci za simulaciju koji se zasnivaju na fizici imaju važnu ulogu.
Uz svu pompu o metaverzumu, postoji i reakcija onih koji predviđaju strašnu budućnost. Kritičari često koriste mračne prikaze distopijske književnosti i filmova u kojima su ljudi očarani nekom svemoćnom virtualnom silom koja im oduzima svaku sposobnost delovanja u stvarnom svetu. Kakva je metaverzum zaista sila?
Kao i kod svakog novog alata, zavisi od toga šta od njega napravimo. Osnovna ideja koja stoji iza metaverzuma jednostavna je koliko i fascinantna: prema teoriji, reč je o virtualnom svetu u kojem ljudi mogu da komuniciraju jedni sa drugima u stvarnom vremenu. Mesto na kojem ljudi mogu kupovati, ćaskati, igrati se i raditi – i iza sebe ostaviti ograničenja fizičke realnosti. Šta ako bi se kod takvog alata manje radilo o napuštanju fizičke stvarnosti, a više o njenom poboljšanju? Što ako bi umesto metaverzuma za zabavu i održavanje kontakata postojao metaverzum koji je usmeren samo na rešavanje stvarnih problema? „Za razliku od potrošačkog metaverzuma, industrijski metaverzum uvek će funkcionisati u odnosu na stvarni sistem“, tvrdi Anika Hauptfogel (Annika Hauptvogel), rukovodilac upravljanja tehnologijom i inovacijama u Siemensu. „A najvažniji aspekt ove veze između stvarnog i digitalnog sveta je postojanje realistične aplikacije.“
Poboljšanje realnog života
Niko još ne može da kaže kako će metaverzum izgledati za pet, 10 ili 20 godina. Međutim, mnogi veruju da će njegov najveći značaj biti u poboljšanju života u stvarnom svetu. Na temelju svog velikog iskustva, Jensen Huang, prvi čovek i osnivač softverske kompanije Nvidia, predviđa da će sledeći korak u razvoju metaverzuma biti primena stvarnih, fizičkih zakona i to „zakona fizike elementarnih čestica, gravitacije, elektromagnetizma, elektromagnetskih talasa (uključujući svetlosne i radio-talase), pritiska i zvuka“, kaže on. To bi dovelo do neviđenih implikacija. Zgrade, gradovi, vozila i transportni sistemi mogu se razvijati u virtualnom svetu. Skupe i dugotrajne greške u industrijskom planiranju pripadale bi prošlosti. Proizvodni procesi bili bi provereni i poboljšani. Uz stalni unos podataka, metaverzum bi mogao da identifikuje uzroke akutnih problema dok se pojavljuju, pronađe rešenja i optimizuje fabrike. Huangova vizija nije fantazija iz daleke budućnosti. Pre nekoliko sedmica putovao je u Minhen kako bi objavio novo partnerstvo između Nvidije i Siemensa. Cilj ovog partnerstva je stvaranje industrijskog metaverzuma koji će revolucionisati oblikovanje našeg fizičkog sveta.
Siemensovi digitalni blizanci u istraživanje svemira i okeana
Sa stručnošću u proizvodnji, infrastrukturi i transportnim sistemima, Siemens je već dugo poznat kao sinonim za vrsni inženjering. Poslednjih nekoliko godina kompanija je postala i majstor za razvoj digitalnih blizanaca zasnovanih na fizici. Pre deset godina, Siemens je pomogao da NASA stvori digitalnog blizanca Curiosity Mars Rovera. Zajedno su detaljno sve simulirali – od neprijateljskog okruženja planeta do najkritičnijeg dela svake svemirske misije: sletanja – i sve to umesto lansiranja skupog komada opreme u svemir i nadanja najboljem. Noviji primer čuda digitalnih blizanaca je Nemov vrt. Ova razvojna kompanija fokusira se na podvodni uzgoj ratarskih kultura. Ključna inovacija je „podvodna biosfera“, jedinstveni podvodni staklenik koji koristi uslove okeana za stvaranje idealnih uslova za uzgoj useva. Prednosti uključuju: temperaturnu stabilnost, kondenzaciju vode nakon sparivanja, apsorpciju CO2, visok udeo kiseonika i inherentnu zaštitu od štetočina. Svi ovi faktori doveli su do sledeće spoznaje: biljke koje rastu u moru hranjivije su od onih koje rastu na kopnu. Međutim, poput Marsa, i okean može biti negostoljubiv. Kako bi osigurao prave uslove, Nemov vrt mora da simulira biosfere, struje, pritisak vode, sunčevo zračenje, rast biljaka i njihove interakcije sa stranim okruženjem. Nemov vrt i Siemens sklopili su partnerstvo kako bi bolje razumeli izazove, brže pronašli nove odgovore i kako bi razvili ekonomski izvodljivo rešenje. Obe kompanije rade na sledećem razvojnom koraku uz pomoć Siemensovog softvera i portfolija usluga Xcelerator, a kako bi se približili snu o skalabilnoj „podvodnoj poljoprivredi“.
Primena kod gradova, energije, fabrika
Preduzeća već sada mogu da rade neverovatne stvari sa digitalnim blizancima. Međutim, to je samo delić onoga što će biti moguće sa industrijskim metaverzumom. Možemo očekivati efikasnije saobraćajne sisteme, visoko personalizovanu zdravstvenu zaštitu, održivije gradove, optimizovane energetske sisteme i fabrike koje proizvode više, a koriste manje resursa.
Metju Bol (Matthew Ball), preduzetnik, autor i stručnjak za metaverzum, vidi implikacije u pozitivnom svetlu: „Očekujem da će metaverzum imati značajan uticaj na ljudski život. Pogotovo kada je reč o tome ko gde mora da obavlja koje poslove. Danas se mnogi poslovi obavljaju offshore, ali su oni obično na najnižem delu piramide veština i ne zahtevaju fizičku prisutnost,“ kaže Bol. Takođe, očekuje se veliki uticaj metaverzuma na velike, guste i kritične infrastrukture. On, na primer, misli na „dizajn zgrade koji simulira protok energije i materije, kojim se može upravljati, grejati i hladiti u skladu sa njenom namenom i čime se podržavaju mere zaštite životne sredine.“
Možemo da pričamo o tome šta budućnost donosi metaverzumu. Neprijatelji tehnologije u prošlosti su se bojali da će fabrike uništiti njihova radna mesta. Današnji skeptici metaverzuma prikazuju sumornu sliku čovečanstva i njegovog mesta u svetu. Međutim, ključno pitanje glasi: kako ćemo koristiti raspoložive tehnologije? Naš je zadatak da koristimo alate današnjice i sutrašnjice na način koji će poboljšati svet i transformisati svakodnevni život nabolje, ono što je u misiji kompanije Siemens.
