Intel NUC serija mini računara postoji već neko vreme. Još od 2012. godine Intel NUC je u sada već prepoznatljivom formatu od 10 x 10 cm. Linija je imala skromne početke, koristeći procesore nižeg ranga iz serija Celeron i Atom sve do 2015. godine, kada je prvi NUC sa Core i7 procesorom izašao na tržište.
Ovi početni NUC računari su dizajnirani da se takmiče sa „nettop“-ovima, desktop računarima popularnim ranih 2010-ih, dizajniranim prvenstveno za pristup internetu, koji nisu bili zaista pogodni za intenzivnije poslove. Kako su ovi formati polako nestajali do sredine 2010-ih, Intel je preusmerio svoj fokus na znatno moćnije sisteme i proširio liniju kako bi uključio industrijski orijentisane robustne modele kao i one namenjene gejmingu, naizgled pokušavajući da se takmiči i sa Mac Mini računarima u kancelariji i sve popularnijim SBC računarima za industrijsku i obrazovnu upotrebu.
Postoji nekoliko podkategorija u okviru NUC asortimana. NUC Pro linija je svedena serija računara zasnovana na visoko-efikasnim čipovima i čini srce ponude, pogodnih za profesionalnu i ličnu upotrebu. NUC Enthusiast i NUC Extreme modeli često nude diskretnu grafiku i moćnije procesore H i K serije i namenjeni su gejmerima, dok Enterprise i Rugged modeli nude napredne funkcije za specijalizovanu upotrebu.
Poređenje NUC linije sa SBC-ovima je razumnije nego što biste u početku očekivali. Potrošački-orijentisani Intel NUC-ovi se isporučuju kao unapred konfigurisani, spakovani sistemi, opremljeni skladišnim prostorom i RAM-om u fabrici, a obično su i sa preinstaliranim operativnim sistemom. NUC modeli koji nose oznaku „kit“, isporučuju se bez medija za skladištenje i RAM-a (i, naravno, bez OS), ali sa kućištem, što korisniku daje više izbora, ali takođe iziskuje više posla prilikom prvog pokretanja. Konačno, Intel nudi NUC-ove i kao odvojene matične ploče, dizajnirane za industrijske i embedovane aplikacije.
Ovo objašnjava šta čini NUC posebnim — to je u suštini kompletan single-board računar. Sam Intel-ov veb-sajt promoviše NUC kao savršeno rešenje za „gejming, posao i Edge računarstvo“, naglašavajući njegove male dimenzije, nisku potrošnju energije i performanse desktop nivoa.
Ovo je dovoljan uvod, pa hajde da počnemo i sa NUC-om koji je kod nas. Želeli bismo da se zahvalimo kompanijama Intel i ASBIS što su nam obezbedili primerak za ovu recenziju, uz još par dodatnih neophodnih komponenti.
Tehničke specifikacije
Naša NUC 12 Pro jedinica (RNUC12WSKI30002) dolazi sa i3-1220P CPU-om, 10-jezgarnim, 12-nitnim procesorom zasnovanim na Intelovoj novoj hibridnoj arhitekturi. Ova hibridna arhitektura je najradikalnija promena Alder Lake generacije. U slučaju našeg i3 procesora, postoji osam visokoefikasnih Gracemont „E-core“ jezgara i dva Golden Cove „P-core“ jezgra visokih performansi. Ovo rešenje obezbeđuje veoma efikasan čip koji je ipak sposoban da pruži odlične performanse u zahtevnijim radnim zadacima. Samo P-core jezgra podržavaju hyper-threading, ali ukupan broj niti, 12, ostaje impresivno visok za čip u ovom cenovnom rangu.
Integrisani GPU je Intel UHD Graphics 12. generacije, sa radnim taktom do 1,1 GHz. Poseduje 64 EU i podržava rezoluciju do 7680 x 4320 preko DP-a i do 4096 x 2304 preko HDMI porta. Iako je Intel UHD grafika mnogo bolja nego ranije, šteta je što je ovo jedini CPU iz Alder Lake P serije bez Intel Iris Xe grafike sa 96 EU, koja je znatno moćnija.
Sistem podržava do 64 GB DDR4 RAM-a brzine do 3200 MHz i ima dva RAM slota. Nadogradiva memorija u ovako malom uređaju je retkost ovih dana i omogućava mnogo veću fleksibilnost u konfigurisanju sistema za različite upotrebe.
Ne postoji medij za skladišćenje podataka na ploči, tako da ćete morati da ugradite svoj. Srećom, postoji M.2 2280 Key-M slot za NVMe SSD-ove, kao i 2242 Key-B slot za SATA SSD-ove. Svaka NUC konfiguracija takođe dolazi u dve veličine, kao niži „slim” i viši „tall” model. Jedina razlika između njih je u mogućnosti nadogradnje, pošto viši modeli imaju dodatni prostor za postavljanje dodatnog 2.5” SATA drajva i opcione dodatne IO kartice.
NUC-ovi su takođe poznati po tome što uglavnom sadrže Intelov sopstveni hardver, čak i kada su u pitanju komunikacione komponente. NUC 12 Pro koristi Intel i225-V Ethernet kontroler i Intel AX211 Wi-Fi 6E bežičnu karticu. Obe komponente nude izuzetno brze internet performanse. Ethernet od 2,5 Gbps je prava poslastica, a podrška za Wi-Fi 6E (802.11ax) uz Bluetooth 5.3 je odlična čak i u pogledu buduće aktuelnosti sistema.
Izbor portova je podjednako impresivan. Na zadnjoj strani postoje dva HDMI 2.1 porta, a dva DP 1.4a interfejsa su dostupna preko USB-C pored. GPU podržava četiri monitora istovremeno, što je više nego što bi većina realnih upotrebnih slučajeva zahtevala. Dva USB-C porta koja podržavaju DP su USB 4.0 portovi, a takođe imaju i punu Thunderbolt 4 sertifikaciju, koja omogućava izuzetno brz prenos podataka i korišćenje eGPU-ova ili drugih jedinica za proširenje zasnovane na PCIe.
Postoje dva USB 3.2 Gen 2×1 Type A porta na prednjoj strani NUC-a i još jedan na zadnjoj. Iza se takođe nalazi i USB 2.0 port, verovatno namenjen za tastature, miševe i druge periferne uređaje koji koriste niske brzine prenosa.
Oba USB 4.0 porta podržavaju PD standard, kao i jedan od prednjih USB 3.2 portova, i svaki od njih može da obezbedi napajanje od 5V/3A. Ovo je neverovatno vredan dodatak, koji omogućava napajanje čak i većih razvojnih ploča, SBC-ova ili eksternih diskova.
Naravno, sa zadnje strane se nalazi i 2,5 Gbps Ethernet port, koji smo već spomenuli, i 12-20 V DC konektor za napajanje. Konačno, prednja ploča ima i 3,5 mm audio priključak pored USB-a, kao i dugme za uključivanje.
Postoji nekoliko zanimljivih unutrašnjih konektora, pogodnijih za embedded upotrebu. Dva USB 2.0 porta su dostupna preko seta header-a, kao i IO pin-header za tastere i statusne lampe i dva servisna header-a za sigurnosne opcije BIOS-a.
Ovde se završava (impresivan) izbor portova kod “slim” NUC-ova. “Tall” modeli, kao što je ranije pomenuto, imaju dodatni slot za kartice za proširenje koje dodaju Ethernet, USB ili druge portove.
Jasno je da su “zvezde večeri” ovde upravo USB 4.0 portovi, koji su još uvek retki na čak i na uređajima visoke klase. Ceo IO izbor je moderan i prepun sjajnih funkcija. Ono što je najvažnije: neće zastareti ili vas ograničavati čak i kroz nekoliko godina.
Dizajn
Sa svojom elegantnom crnom šasijom, NUC 12 Pro je prilično sveden uređaj, dovoljno mali da stane u bilo koji prostor. Kućište je napravljeno od izdržljive mat plastike sa metalnim mrežicama koji pokrivaju otvore za uzimanje vazduha. Voleli bismo da ovi delovi imaju dodatnu mrežicu integrisanu u svoj dizajn, jer trenutna realizacija zaista ne sprečava nakupljanje prašine između rebara hladnjaka. Vreme će pokazati, ali se nadamo da nećemo primetiti značajnu degradaciju termalnih performansi usled nagomilavanja prašine.
Čak i sa pretežno plastičnom spoljašnjošću, jedinica deluje izuzetno kompaktno i robusno zahvaljujući unutrašnjem metalnom okviru. Važno je što se kućište lako otvara, sa četiri neispadajuća šrafa (lep detalj — moramo da pohvalimo dizajnerski tim svaki put kada se oni koriste u nadi da će više kompanija usvojiti ovu praksu kao standard) koji drže donju ploču na mestu i set žabica koji pričvršćuju gornji deo.
Ovo omogućava lak pristup glavnoj ploči sa RAM memorijom i slotovima za skladištenje. Gornja ploča se lako skida radi pristupa rashladnom sistemu, ali i omogućava zanimljivu nadogradnju sistema. Intel obezbeđuje CAD fajlove ovih ploča koji se mogu editovati kako bi se po želji promenio njihov izgled, kao i za proširenje izbora portova ili obezbeđivanje dodatnog prostora za unutrašnje komponente koje se mogu povezati na header-e matične ploče.
Sve u svemu, to je divan način da personalizujete (ili nadogradite) vaš NUC 12 Pro, a mi pohvaljujemo dizajn koji se može servisirati od strane korisnika. Čak i sa zalemljenim CPU-om, zamenjive komponente sigurno produžuju vek trajanja uređaja za nekoliko godina i pomažu u borbi za smanjenje elektronskog otpada.
Performanse i termalne karakteristike
Skoro deceniju, big.LITTLE arhitektura je bila standard u ARM čipovima više klase. Pored toga, brojni fabless proizvođači su poboljšali svoje dizajnove zbog napretka u TSMC-ovim 5nm procesima izrade (sa 3nm procesima na vidiku). Konkurenti su napravili nekoliko koraka napred, a Intel je morao da doskoči usvajanjem nekoliko novih tehnologija.
Heterogene arhitekture i efikasniji procesi značajno poboljšavaju energetsku efikasnost rešavanjem problema curenja struje. Iako Intel-ov 10nm proces može izgledati zastarelo (TSMC proizvodi 10nm čipove od 2016. godine), bitno je prepoznati da stvarni dizajn modernih procesa često ima malu korelaciju sa ovim brojevima; postali su marketinški žargon. Uvođenje FinFET MOSFET-a navelo je kompanije da označavaju svoje procese na osnovu odnosa performansi i potrošnje energije, shodno tome umanjujući broj u nazivu procesa, često i nelinearno, što dovodi do još “netačnijih” naziva.
Iako je Intel možda nešto sporiji u usvajanju novih sitnijih litografija, suočavajuči se sa izazovima u prošlosti, i pomalo kasneći za ličnim planom razvoja, kompanija teži da pažljivo optimizuje svaki proces, nadmašujući slične tržišne tehnologije konkurenata i izvlačeći impresivne performanse iz njih. Ovaj trend je primećen kroz više od pola decenije sa 14nm i nastavlja se sa trenutnim 10nm procesom.
Uz sve ovo rečeno, donekle je jasno zašto je i3-1220P, u vreme njegovog izlaska na tržište, mobilni procesor sa baznim TDP-om od samo 28 W (i maksimalnim TDP-om od 64 W), bio najbrži Core i3 procesor do tada — uključujući i sve desktop čipove. To znači da je naš NUC dobio prilično moćan čip, sposoban i za teže zadatke. Kao što ćemo uskoro videti, čipovi 12. generacije zaista označavaju veliki korak unapred, kako u pogledu sirovih performansi, tako i u pogledu energetske efikasnosti.
Prelazeći na benchmark-ove, izveli smo naš uobičajeni set testova koji bi trebali da pokriju sve glavne oblasti performansi čipa. Kao i uvek, važno je napomenuti da nijedan benchmark nije u potpunosti imun na probleme sa drajverima, specifičnosti dizajna hardvera ili jednostavno na nedostatke OS-a, pa uzmite brojke za opšti pokazatelj performansi sistema, a ne apsolutne činjenice.
Geekbench-a 5 je dao respektabilan rezultat od 1715/7578 za single i multi-core testove. Ovo su uporedivi brojevi sa 9. generacijom desktop Core i7-9700K (sa uobičajenim rezultatom od oko 1720/7300), što je impresivno.
U novijem Geekbench 6 testu, dobili smo rezultat od 2417/8379, pri čemu su single-core performanse bile u rangu sa i7-12700K 12. generacije (Geekbench 6 je u zapravo i kalibrisan prema ovom procesoru — čije su single-core performanse uzete za referentu tačku od 2500 poena), a multi-core performanse oko polovine onih kod 12700K. Još jedan par impresivnih rezultata ovde!
Oba ova testa su odlični pokazatelji opštih performansi procesora, testirajući širok spektar radnih situacija. Geekbench 6 benchmark je nešto precizniji u radu sa hibridnim procesorima, poput onog kojeg danas testiramo, jer njegovi noviji testovi uračunavaju razlike u arhitekturi jezgra.
Prelazimo na Sysbench CPU, benchmark koji se u velikoj meri oslanja na CPU takt, jer se sastoji od niza relativno jednostavnih operacija. Dobijamo odličan rezultat od 1459,39/12730,87 poena za single i multi-core testove. Ovaj rezultat je visoko iznad onoga što biste videli čak i na najboljim SBC-ovima zasnovanim na ARM-u na tržištu — kao što je Jetson Orin Nano (iako su ova dva napravljena za značajno različite zadatke i imaju prednosti u različitim oblastima) — i iznad je i mnogih x86-baziranih SBC-ova.
OpenSSL kriptografski test pokazao je koliko je daleko stigla Intel-ova AES-NI implementacija. Posedovanje čak 10 CPU jezgara takođe pomaže da i3-1220P postigne ove impresivne rezultate.
Pokrenuli smo tinymembench da proverimo opšte performanse RAM-a. Iako RAM ne dolazi u kompletu, koristili smo dva Crucial-ova 8 GB 3200 MHz DDR4 SODIMM stika. Ova memorija ne bi trebala da predstavlja izvor bottleneck-a, jer je po specifikacijama najbolja koju sistem podržava, što nam omogućava da zapravo procenimo sam RAM kontroler.
Rezultati ovde pokazuju sličan nivo performansi kao i kod Orange Pi 5, još jedne ploče koja izgleda koristi dvokanalni 3200 MHz RAM. Ovo su objektivno dobri rezultati i pokazuju važnost dvokanalne memorije, čak i u sistemu malog formata.
Kada govorimo o RAM-u, Sysbench RAM test je takođe dao odlične rezultate: 14533,77 MiB/s. Ovo je otprilike nivo performansi koji biste očekivali na desktop sistemu, s obzirom na specifiacije same memorije. Naravno, i na tinymembench i na Sysbench rezultati utiče i brzina procesora, ali to ne dovodi u pitanje odlične rezultate za koje je NUC-ov RAM kontroler sposoban.
Unixbench nam daje još jedan skup sjajnih rezultata, koji su oko tri puta bolji od onih kod trenutnih SBC-ova zasnovanih na RK3588 čipu. Opet, poređenje ARM jezgara sa x86 jezgrama u testovima nikada nije idealno, ali ovaj benchmark svita pokušava da izjednači teren tako što testove održava relativno jednostavnim.
Naš skup “zastarelih” testova uključuje Octane 2.0, BMark, glmark2 i glxgears. Ovi testovi su pod velikim uticajem verzija OS-a, drajvera, biblioteka i, da budemo iskreni, čiste sreće, tako da njihove rezultate smatramo kuriozitetima koje ponekad mogu biti od vrednosti, a ne strogim merilima — zanimljivo, njihova nepouzdana priroda na čudan način ponekad tačno modelira stvarnu upotrebu, jer smo često videli korelaciju između rezultata ovih testova i „brzine“ sistema u stvarnom svetu.
Octane 2.0 nam je dao ocenu od 85741 poena. Ovaj rezultat označava odličan nivo stabilnosti softvera i dovoljno moćan procesor za sjajna iskustva zasnovana na mreži.
BMark daje impresivnih 9629 poena, dok glmark2, pokrenut u 1080p rezoluciji, postiže u proseku 1019 FPS. Pokrenut u svojoj matičnoj rezoluciji, ovaj test postiže 3 401 FPS. glxgears test postiže 11487 FPS. Ovi rezultati su pomalo čudni, posebno u poređenju sa značajno moćnijim GPU-om kod Jetson Orin Nano-a, koji je dobio lošiji rezultat u lakšem glmark2 testu, ali bolji rezultat u zahtevnijoj 1080p verziji. Ovo ukazuje na verovatne probleme sa drajverima za CUDA jezgra na Linux-u (što je dobro poznata činjenica), a posebno na njegovim ARM verzijama.
Sve u svemu, ne moramo da ističemo da je ovo sjajan skup rezultata. Intelovi mobilni procesori 12. generacije drže korak sa svojim kolegama za desktop računare u single-core performansama, nekim od najbržih potrošačkih procesora na tržištu. Novi litografski procesi i hibridna arhitektura značajno poboljšavaju energetsku efikasnost, istovremeno omogućavajući Intel-u da poveća broj jezgara, a da pri tom održi potrošnju struje i cene razumnim.
Termalne performanse ovde su takođe odlične. Podrazumevani CPU guverner pokušava da održi temperaturu jezgra ispod 70 stepeni, što je konzervativno, ali više nego dovoljno visoko za snažni ventilatoru i ugrađeni hladnjak da omoguće izbegavanje termalnog throttle-ovanja. Čak i nakon više od sat vremena potpunog opterećenja svih 12 procesorskih niti korišćenjem alata s-tui, nismo uočili pad takta procesora— a čip nikada nije ni prešao tih 70 stepeni. Ventilator je takođe prilično tih. Definitivno se čuje kada se zavrti punom brzinom, ali većinu vremena provodi radeći na malim brzinama, pri kojim je njegov rad gotovo neprimetan.
Softverska podrška i mogućnost upotrebe
Kao i kod svih sistema zasnovanih na x86 arhitekturi, softverska podrška nije problem. Većina softvera je napisana sa ovim procesorima na umu i oni podržavaju većinu OS-ova. Mogućnost pokretanja punih verzija Windows-a i većine Linux distribucija je divna, jer rezultuje mnogo boljom softverskom podrškom za krajnjeg korisnika, pojednostavljujući time mnoge zadatke.
Preporučujemo Ubuntu kao OS izbora za NUC, uglavnom zbog skupa funkcija koje nudi. Windows radi dobro, ali instalacija zahteva malo petljanja sa nekim drajverima (zahvaljujući Microsoft-ovom insistiranju na internet konekciji tokom instalacije i Intel-ovim novim komunikacionim karticama koje nemaju izvornu podršku u Windows .iso fajlovima).
Sada, Ubuntu nije samo bolji izbor zbog čistije procedure instalacije, već i zbog stvarnih slučajeva upotrebe za ovakav sistem. Kao što smo ranije spomenuli, NUC linija ima elemente i SBC-a i konvencionalnog desktopa, i nalazi se negde u sredini.
Stoga, NUC 12 Pro je savršen računar za škole, gde njegove integrisane komponente minimizuju šanse za kvar i pojednostavljuju održavanje hardvera, dok primetno smanjuju troškove električne energije kada menjaju veći broj tradicionalnih sistema. Njihova niska potrošnja energije, 5-7 puta niža od prosečnog desktop računara čini ih savršenim za integraciju u projekte gde je manja potrošnja energije neophodna. Njihova mala veličina ih takođe čini odličnim namenskim sistemima za kontrolu radnih stanica, idealnim za nadgledanje i upravljanje nizom 3D štampača, CNC mašinama, kao i za pokretanje CAD/CAM softvera.
U sektoru usluga i maloprodaje, NUC-ovi su se već dokazali kao point-of-sale sistemi, dok su se njihove embedded i “rugged” varijante pokazale nepobedivim za spoljne IT instalacije, kao što su info kiosci, digitalni reklamni bilbordi i pametna signalizacija.
U sitnijim firmama, oni takođe predstavljaju odlične SOHO hosting mašine, pružajući pouzdano iskustvo za veb-sajtove, baze podataka i druge distribuirane aplikacije zahvaljujući dobrim mrežnim performansama. Konačno, oni su idealni uređaji za programiranje i razvoj, budući da su odlični ciljni sistemi za testiranje, a istovremeno imaju i dovoljno snage da pokrenu i kompleksna IDE okruženja. i3-1220P (i naravno, čipovi višeg ranga, takođe) su više nego sposobni da pokreću nekoliko virtuelnih mašina paralelno, što moderne NUC-ove čini pogodnim za brzo testiranje multi-platform koda.
NUC ima živu zajednicu entuzijasta koji ih koriste i za kućnu upotrebu. Ove mašine su mnogo moćnije od Raspberry Pi-a i mnogih njegovih konkurenata. U nekim scenarijima, ova dodatna brzina je ključna, posebno kada su u pitanju medijski serveri kao što su Plex i Jellyfin ili hosting aplikativnih usluga koje zahtevaju velike količine resursa. Emulacija igara i kućna automatizacija su takođe popularne upotrebe kod entuzijasta, kao i samo posedovanje namenskog sekundarnog računara za pokretanje Linux-a.
Konačno, sve dok gejming nije vaša glavna upotreba računara, NUC 12 Pro je više nego kvalifikovan da bude primarni računar (a sa povezanim eGPU-om, mnoge igre bi definitivno veoma lepo radile).
Cena i alternative
Kao i svaki proizvod na modernom tržištu, NUC serija nije bez konkurenata. Kompanije kao što su Geekom, MSI, HP i Lenovo nude primamljive linije malih računara sa jedinstvenim karakteristikama (mada, NUC-ovi često od svih imaju najviše novih tehnologija, dok ujedno uspevaju da budu najmanji).
Sa svojim MSRP-om od 350 USD, Core i3-1220P NUC 12 Pro je izuzetno dobra ponuda, posebno s obzirom na MSRP od 309 USD samog procesora. Ako tražite malo više snage, ali želite baš NUC, vredi pogledati modele sa Core i5-1240P i Core i7-1260P iz iste serije, sa MSRP-om od 698 i 901 dolara, respektivno. Glavna razlika između njih je broj P-core jezgara, brzina takta i iGPU.
Za oko 550 dolara postoji veliki izbor laptopova sa istim Core i3-1220P čipom, ali često sa manje opcija za nadogradnju i lošijim izborom portova, što bi mogao biti vredan kompromis, ako je prenosivost ključna.
Za jednostavnije projekte ili one koji zahtevaju low-level GPIO pristup, tradicionalne SBC serije kao što su Raspberry Pi, Orange Pi, ili u x86 svetu, modeli LattePanda i dalje nude veliku vrednost i jedinstvene karakteristike i možda bi ih vredelo pogledati.
Ipak, Intel-ova podrška je neuporediva, a odnos cene i performansi NUC Pro računara, posebno onih početnih, teško je nadmašiti. NUC-ovi imaju mnogo toga za zavoleti i mnogo primena gde bolje alternative zaista nema.
Zaključak
Za cenu, Intel daje mnogo. Vrhunski izbor portova, odlične performanse, brza konekcija i odlična termalna svojstva krase ovu malu računarsku kutiju, čineći je dovoljno sposobnom da bude i svakodnevni računar. Njene prave prednosti, međutim, leže u energetskoj efikasnosti i mogućnosti nadogradnje, što je čini ozbiljnim alatom za edge računarstvo, kao i za manje servere. NUC je idealan za primenu u većim razmerama u obrazovanju, kao i za manje radne prostore koji zahtevaju namenske računare za određene zadatke.
Kao i obično, postoji nekoliko malih zamerki – ali ovaj put one zaista nisu dovoljno velike, pogotovo kad ima mnogo više dobrih iznenađenja svuda po dizajnu, da bismo mogli da oduzmemo neke ozbiljnije poene.
Prema Intelu, NUC je skraćenica za „next unit of computing“ – što treba da predstavlja cilj linije da dovede računarske sisteme na mesta gde je to ranije bilo teško učiniti. I uspeli su, stvarajući nadogradive, pristupačne i efikasne male mašine koje zaista imaju mesto u svakom radnom procesu.
Više informacija: ASBIS d.o.o., Cara Dušana 205a, 11080 Zemun, Beograd, Republika Srbija, Kontakt telefon: +381 11 31 07 700, Intel® NUC mini računari (asbis.rs)
Takođe je ključna osoba koja stoji iza projekta prevoda tekstova na engleski, a pogotovo onih koji se tiču edukacije i “maker” tema.
- VisionFive 2 recenzija - 04/06/2024
- Clockwork Pi DevTerm recenzija - 30/04/2024
- Orange Pi 5 Plus recenzija - 04/03/2024