Da smo mogli da izaberemo lokaciju na koju bi ušli na sajamsku izložbu, sigurno bi to bio prolaz sa skulpturama portreta vladara ovih prostora od Rimljana na ovamo, koji se onda metamorfoziraju u postere sa slikama velikih naučnika poreklom sa ovih podneblja, a koji onda gledaju direktno na suprotni zid na kome su likovi žena u STEM-u u poslednjih par desetina vekova. Zanimljiv koncept koji je pomešao svašta u nešto i pokrio sve ciljne grupe kako bi se opravdao.
Kroz ovaj koridor ulazimo u deo koji bi trebao da pokazuje u budućnost, ako su obrazovanje, razvoj i nauka ono što je određuje. Mladi timovi su se svojski potrudili da u okviru svojih moći, znanja i sredstava načine bar neki korak. Imali smo odličan, praktično gotov proizvod za zaštitu bilja, informacioni sistem koji daje savete vezane za uzgoj biljaka, pre svega u zatvorenom prostoru, robotizovano AI vozilo, novi materijal koji štiti od štetnog zračenja bežičnih mreža i fantastičnu narukvicu koja spasava život u bezizlaznim situacijama. Žao nam je što ne možemo da objavimo fotografije mladih mejkera i istraživača koji stoje iza ovih projekata iako ih posedujemo i što nećete videti ova sretna i ponosna lica – prikupljanje saglasnosti za objavljivanje lica osoba na slikama je posao kojim zaista ne želimo da se bavimo.
Krećući se dalje iz ove potencijalne budućnosti ušli smo u sadašnjost. Ona je daleko jednostavnija i oslanja se na veliki broj predstavnika i distributera stranih kompanija. Iako smo prvo imali ideju da objavimo slike štandova, od nje smo odustali. Ovaj kratki izveštaj se, da smo to uradili, ne bi razlikovao od posete nekom tržnom centru. Zato smo galeriju „obezfirmili“ i u njoj posložili interesantne kadrove uz poziv da sami istražite, uz par hintova, o kome je sve tu reč.
Pažljivi posetilac manifestacije je mogao naći mnoge vrhunske tehnološke proizvode, iako na prvi pogled u moru standardnih ponuda to nije baš lako uočljivo. Bio je tu i prsten za vratila elektromotora bez frikcije, pa mašine koje proizvode plastične proizvode na samom sajmu bez ijednog radnika, vrhunske stezaljke, sistemi za obeležavanje ili robotsko rukovanje. Da, bilo je i par izlagača koji su pokazivali sopstvene proizvode, a tu ne računam one koje pod „sopstvenim“ smatraju „sam sam sastavio kupljen kit“. Nije ih bilo mnogo, a kao po pravilu, bili su sakriveni u nekim ugaonim lokacijama, kao da se sami kriju ili nisu dovoljno ekonomski moćni da na adekvatan način prikažu svoja dela.
Nadam se da će naš doprinos razvoju tehnike, na koji je verovatno trebalo da ukaže i ona izložba „dobrodošlice“ sa početka ovog teksta, oživeti i da će mladi timovi svojim nadanjima i snovima ponovo pokrenuti zamrlo srce sopstvenog razvoja naše tehnike. Postanemo li isključivo konzumenti tuđeg znanja i proizvoda, što nam realno preti, možemo zarađivati samo preprodajući tuđe nama samima, a to ne deluje mnogo različito od „prepetuum mobile“ ideje ekonomskog prosperiteta, koja se možda i krije u rečenici-pitanju koju je voleo da izgovara jedan divan čovek koji nam je nedostajao i na ovom sajmu i koja glasi: „Kada ćeš da zaradiš, ako stalno radiš?“
