Kada se u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu okupe 23 tima iz 7 škola iz Srbije: Matematičke gimnazije, ETŠ „Nikola Tesla“ iz Beograda i Pančeva, 6. Beogradske gimnazije, Računarske gimnazije, Mašinske škole iz Pančeva i Prve Beogradske gimnazije i pridruže im se 8 timova iz srednje škole „Grigore Moisil“ iz Temišvara, kao i tim koji je učestvovao u međunarodnom projektu CoderDojo Timisoara znate da će se desiti uzbudljiv hakaton dan. Pod okriljem finala Pupinovog Izazova dogodio se okršaj 80 mladih umova u pokušaju da reše izazovne zadatke koji su se našli pred njima.
Pred samo takmičenje, u svečanoj Sali Matematičke gimnazije, nakon dobrodošlice Direktorke Mirjane Katić ispred Matematičke gimnazije, Vladislava Petkovića, koordinatora projekta Pupinov Izazov i Jovice Milisavljevića, stručnog saradnika projekta i nastavnika u Matematičkoj gimnaziji, pred mladom publikom u isčekivanju okršaja Radu Ticiu is CoderDojo Timisoara predstavio je iskustva u STEM nastavi i dugotrajan rad CoderDojo-a.
A nakon toga, bila nam je čast da srednjoškolcima ispričamo jednu zanimljivu priču sa sada najaktuelnijom temom: veštačka inteligencija. Pričajući o mogućoj upotrebi veštačke inteligencije u mejkerskom svetu, što je takmičare iz obe zemlje zaintrigiralo, Dušan je u u rukama sve vreme pokazivao atraktivnu svetlozelenu kutiju u NVIDIA bojama i na kraju otkrio specijalnu nagradu za tim koji na takmičenju najkvalitetnije uradi tri specijalna zadatka koja smo mi predložili.
Pored lepih novčanih nagrada za tri najbolja tima, koje je obezbedio organizator takmičenja, ova posebna nagrada koju smo obezbedili sa našim prijateljima iz kompanije NVIDIA je u isto vreme otežala i začinila takmičenje. Upravo ono što mladi hakatonci i očekuju za svoj trud. Ovog puta, u Dušanovim rukama je bio NVIDIA Jetson Nano 4GB Developer Kit. Pravi poklon za najbolji tim i skok sa Arduino razvojnih pločica i Raspberry Pi SBC-ova na koje su navikli u AI svet koji im otvara NVIDIA.
Dodatni zadaci nisu bili laki. U osnovnom delu takmičenja bilo je potrebno načiniti sonar koristeći HC-SR04 ultrazvučni senzor montiran na MG-90s servo motor koji može detektovati objekat na udaljenosti od 40 cm i iscrtati na ekran računara poziciju objekta, skenirajući prisustvo samo na uglovima: 0°, 45°, 90°, 135° i 180°.
Našu modifikaciju donosimo u celosti:
8) [10] Pod pretpostavkom da je u ravni više objekata, potrebno ih je prebrojati i svaki obeležiti na ekranu.
9) [50] Izmeniti kod, i po potrebi, dizajn sistema tako da se ugaona rezolucija sonara poveća. Umesto da sonar „čita“ rastojanje na predefinisanim uglovima od 0°, 45°, 90°, 135° i 180°, potrebno je omogućiti senzoru da, sa „koracima“ od 1° stepena, glatko skenira polukrug i detektuje sve prisutne objekte, kao u prethodnom zadatku. Nakon završenog skeniranja celog polukruga, senzor se vraća na početni ugao od 0° i skenira novi polukrug, a Java kod iscrtava prikupljene podatke. Dodatno, potrebno je izmeniti Java kod tako da program iscrtava pravougaoni koordinatni sistem sa koordinatom (0,0) u donjem levom uglu, kao i tačkice ili kružiće na tačnim lokacijama objekta. Potrebno je ispisati i koordinate svakog objekta u (x,y) formatu pored odgovarajuće tačke. Radi orijentacije, senzor se nalazi na koordinati (20,0), a gornja desna tačka sistema može biti (40,40). Podeoke i mrežu postaviti po želji.
10) [10] Izmeniti sistem iz prethodnog zadatka tako da se iscrtavanja očitanih objekata ne vrše nakon svakog skeniranog polukruga, već kontinualno tokom skeniranja. Kod u Processing okruženju takođe treba da iscrtava liniju dužine 40cm koja prati trenutni ugao senzora. Obratiti pažnju da, kao i u prethodnom zadatku, prikaz se radi u pravougaonom koordinatnom sistemu. Pored ove linije, potrebno je, iz podataka sa senzora, proceniti i širinu objekta i prikazati je pored koordinata uz tačke ili kružiće u koordinatnom sistemu.
Nakon par sati rada na „osnovnih“ sedam zadataka, došlo je i vreme da se uđe u borbu za Jetson.
Iako može delovati lako na prvi pogled, posle višesatnog hakatona, trebalo je dosta snage i znanja da se urade ova tri dopunska zahteva. Dva tima su se ovde izdvojila, a kako se pokazalo, upravo ona dva koja su osvojila i najviše poena u redovnom delu Pupinovog Izazova:
- Tim „Krokodil u bari“ učenici IV razreda Matematičke gimnazije u sastavu Lena Perišić i Daniel Đurčilov
- Tim „Coder Dojo Timisoara“ u sastavu Andrei Soare i Daniel Hnatiuc
Iako je „Krokodil u bari“ kvalitetnije uradio prvih 7 zadataka Pupinovog Izazova i u krajnjem plasmanu osvio prvo mesto, „Coder Dojo Timisoara“ – Andrei i Daniel su se bolje snašli u zavrzlama koje su vodile do NVIDIA Jetson Nano 4 GB Developer Kit-a i time ga i osvojili.
Svi mi koji smo na bilo koji način doprineli organizaciji Pupinovog Izazova 2023, na kraju smo bili nagrađeni srećom na mladim licima budućih vrhunskih mehatroničara. U naše ime hvala kompaniji NVIDIA koja nam je pomogla da dodatno motivišemo 80 mladih inženjera da daju svoj maksimum u borbi kako bi ušli u svet mehatronike koji ove mlade mejkere toliko intrigira.