Elecrow PiTower Gen 1 za Jetson Orin Nano recenzija

Jetson Orin Nano Development Kit je nedavno doživeo „reizdanje“ svojom novom verzijom „Super“. Hardver je ostao isti, ali je firmware ažuriran na verziju 36+, a UEFI na bar 6.2. Ovaj model postoji samo u verziji od 8 GB RAM-a, pa je logično bilo posumnjati da se i prethodni „obični“ Jetson Orin Nano Development Kit od 8 GB može pretvoriti u „Super“ promenom softvera. Sumnje smo odagnali promenom softvera na našem starom kitu i potvrdili da su performanse identične kao na novom modelu koji smo takođe dobili od NVIDIA-e. Rezultati su pokazali da je ubrzanje dovelo i do veće potrošnje, ali su sa druge strane AI mogućnosti porasle sa 40 na 67 TOPS-a. I sve to po ceni od oko $250 za novi kit, ili besplatno ako već imate originalni.

Iako NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit dolazi sa aktivnim kulerom i plastičnim postoljem, te mu nije potreban nikakav dodatni mobilijar da bi bezbedno radio na stolu, od Elecrow-a smo dobili za potrebe recenzije i PiTower Gen 1 Mini PC Case za Jetson Orin Nano. Odmah da primetimo da nam nije jasna marketinška navika jednog broja kompanija u mejkerskom svetu da svoje proizvode nazivaju opisnim imenima od, kao u ovom slučaju, desetak reči. Kako to zapamtiti, potražiti u nekoj trgovini ili indeksirati na netu nije nam baš najjasnije. U duhu ove misli pozdravljamo stidljivu ideju Elecrow-a da kućište nazovu PiTower, ali nismo baš sigurni da je ono u ovom slučaju odgovarajuće. Naime, u paketu za neku buduću recenziju smo uz Elecrow PiTower Gen 1 Mini PC Case za Jetson Orin Nano dobili i Elecrow PiTower Gen 1 Mini PC Case za Raspberry Pi 5. Budući da od spolja oba izgledaju isto, možemo sumnjati da je ono od koga se očekuje bolji odziv tržišta pobedilo u izboru marketinškog imena za oba.

PiTower, mada to ime nigde na kutiji ili samom kućištu ne piše – već samo na ažuriranoj stranici proizvoda i V2.0 uputstvu, dolazi nesastavljen, tj. kao kit. Delovi su u crno-šarenoj kartonskoj kutiji jako dobro zaštićeni višeslojnom penom i ne bi trebalo da može doći do oštećenja u redovnim uslovima transporta. Na kutiji su nacrtane obe varijante: i za NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit, i za Raspberry Pi 5. Finalni izgled sklopljenih kućišta je generalno identičan kod oba modela, dimenzija 12x12x7.5 cm, a izrađena su od kombinacije pleksiglasa i metala ofarbanog crnom bojom.

Sastavljanje PiTower Gen1

Pre nego što se krene u montažu, zbog toga što je NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit već u nekoj vrsti nosača, treba odvojiti plastični okvir od razvojnog sistema i osloboditi dve Wi-Fi/Bluetooth antene. Postupak vađenja antena može biti izazov, ako ne znate za „fintu“. Naime, antene su samo spuštene u ležišta i drži ih po jedan veoma mali jezičak u sredini – kod leve antene jezičak je na držaču sa njene desne strane, a kod desne je jezičak na plastičnom držaču sa njene leve strane. Da bi izvukli antene bez oštećenja, jednom rukom povlačite sredinu antene na gore, a drugom rukom odgurujte stranu antene kod jezička ka sredini antene. Ona će se u tom postupku blago izviti u luk i time će se izvući iz jezička. Antene sačuvajte sa strane kako bi ih postavili u novo kućište, a plastični držač odložite na čuvanje, ukoliko danas-sutra odlučite da sve ipak vratite u prvobitno stanje.

Kada otvorite kutiju u kojoj su delovi kućišta, videćete da se u njoj nalazi i zajedničko ilustrovano uputstvo koje prati korake montaže obe varijante. Oker je ona koja nas sada interesuje. Verzija za Raspberry Pi 5 ima nešto više delova, njima dodaje funkcionalnost tom SBC-u i sa pravom joj je cena nešto viša. Svaki deo je u posebnoj kesici, jasno označen, te se sastavljanje svodi na praćenje slikovnog uputstva. Zavrtnjeva ima tačno koliko treba i budite pažljivi da ih tako malene ne zagubite. Bilo bi jako lep gest kada bi Elecrow dodao po jedan rezervni zavrtanj po tipu.

Kit komplet PiTower Gen1 za NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit čine sve stranice kućišta, potrebni zavrtnji, on-off prekidač, 1.3″ OLED crno-beli ekran, kablovi i bužir, samolepljive trake za fiksiranje kablova, dodatni PCB ploče za OLED i ventilatore+GPIO, nožice i tri ventilatora. Ventilatori su bez četkica, sa ležajevima i sa po tri ugrađena RGB LED-a u svakom od njih. Dimenzije ventilatora su 3×3 cm, a napajanje im je 5 VDC. Ime njihovog proizvođača je skriveno iza kineskih piktograma.

Počinjemo od montaže tri ventilatora. Obratite pažnju na ideju da dva ventilatora izbacuju vazduh iz kućišta, a da gornji – koji se montira sam na stranici – treba da ubacuje vazduh u kućište. U novom V2.0 uputstvu koje smo pomenuli, savetovano je da se tok vazduha obrne, ali mi smatramo da je originalni način u štampanom uputstvu koje se dobija uz kit racionalniji. Ovakvom montažom se kreira snažan i usmeren vazdušni tok koji podržava onaj koji stvara originalni aktivni kuler na NVIDIA Jetson Orin Nano-u. Na slici ispod nisu dobro montirani ventilatori koji treba da izvlače vazduh i treba ih okrenuti tako da se ne vidi nalepnica sa oznakom, tj. da rotori sa lopaticama budu okrenuti ka unutrašnjosti kućišta.

Ventilatore pričvrstite maksimalnim zatezanjem sa po četiri zavrtnja. U radu vibriraju i te vibracije se prenose na metalne strane. Naš savet timu koji razvija ovo kućište je da probaju sa gumenim podloškama koje bi napravile mek spoj između metala i ventilatora ili da probaju sa drugim tišim modelom. Kod gornjeg ventilatora, kod koga je rotor okrenut ka rupama na kućištu stvara se bučno strujanje vazduha, dok vazduh pogonjen ventilatorom brzo prolazi kroz njih. Možda bi bilo bolje da se ovaj ventilator zameni sa identičnim koji bi se okretao u suprotnu stranu u odnosu na prethodna dva, što bi omogućilo identičnu montažu sa rotorom okrenutim ka unutrašnjosti kućišta i definitivno bi to dovelo do tišeg rada. Ovim idejama samo najavljujemo jedan od najvećih problema ovog kućišta, o čemu ćemo kasnije.

Drugi problem koji se nazire ovim rešenjem je nagomilavanje prašine koju ovi ventilatori u svom radu uvlače u kućište iz radnog okruženja. Bez ikakvih filtera, bar običnih mrežica koje bi zaustavile krupnije čestice prašine na gornjem ventilatoru, jasno je da će unutrašnjost kućišta brzo postati pepeljasta. Tim bi trebao da razmisli da bi možda filter u isto vreme mogao da priguši i vibracije. Takođe treba razmisliti i o geometriji sitnih otvora za ventilaciju, posebno kod gornjeg, usisnog ventilatora.

Dalja montaža se svodi na dodavanje treće strane i fiksiranje NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit-a za nju. Koriste se četiri zavrtnja, od kojih je ovaj na slici ispod relativno teško dostupan. I sada dolazimo do naredne velike primedbe. Naime, u kompletu se dobija krstasti zavrtanj koji em ima „tup“ vrh pa ume da preskoči, em je mali pa je rad sa njim neugodan, em nema magnetni vrh. Ovo treće je najveći problem, jer imamo mnoštvo zavrnjeva koji su malih dimenzija i lakše se montiraju u horizontalnom položaju. Primer je i ovaj zavrtanj na slici ispod, koji se prstima ne može pozicionirati, a ako vam ispadne – „jurićete“ ga po polusklopljenom kućištu ispod ploče SBC-a.

Antene koje smo odvojili ranije nemaju svoje ležište i potrebno je zalepiti dva 3M držača od pene na koje se oni pozicioniraju. Rešenje je ekonomično i vizuelno čak i korektno, tako da nemamo zamerke, osim pitanja kako će nakon dužeg vremena i nakupljanja prašine izgledati ti penasti držači.

Najzad zaklapamo i četvrtu stranicu i ostaje samo da završimo sa ožičenjem. Bužir na kablu sa on/off prekidača može ostati, iako se kod ovog modela kućišta četiri provodnika u grupama po dva razmiču dosta jedan od drugog zbog rasporeda pinova na NVIDIA Jetson Orin Nano Development Kit-ovog hedera. Crveno-crni kablovi ventilatora se mogu uredno složiti uz rub kućišta i ispod GPIO ploče, tako da se gotovo i ne vide. Date su i adhezivne crne trake za njihovo uvezivanje i fiksiranje, ali ih mi na kraju nismo koristili.

A onda, mali problem u ožičavanju. Prateći uputstva nismo primetili da se u jednom od ranijih koraka savetuje – ne baš rečima, već je na slici montiran – trakasti kabl za 1.3″ OLED ekran. Ovaj beli kabl smo utakli pincetom, jer je ugao izuzetno nepogodan za montažu prstima kada je kućište u ovom stepenu izrade. Zato savetujemo da ga montirate na OLED modul pre montaže modula u kućište. Ovaj beli kabl se nikako ne može maskirati i on ostaje jasno vidljiv. Nismo baš oduševljenim njegovim dominantnim vizuelnim prisustvom i tim bi trebalo da razmisli da se njegova putanja reši na drugi način. Ako baš ništa ne može da se uradi, neka bar bude crn.

Drugi kraj trakastog kabla za OLED povezan je na dodatnu pločicu na kojoj su i konektori za ventilatore i transverzala za GPIO signale. Svi ventilatori su, bar se nama tako čini, povezani direktno na napojne pinove, tako da bilo kakva softverska kontrola njihove brzine ili boja sa ovim hardverom nije moguća. Dobijamo time šareno i uvek bučno kućište koje je energetski zahtevno – uz to se i ventilatori neopravdano habaju.

Uloga transverzale GPIO signala je iznuđena potrebom da se komplet GPIO pinova sa hedera razvojnog sistema izvuče napolje i učini dostupna korisniku. Ovaj heder konektor ovde je, dakle, samo prost „višelinijski produžni kabl“ postojećeg GPIO konektora. Pohvaljujemo odluku da se pinovi na stranici kućišta obeleže.

I najzad dolazimo do zadnje strane kućišta na kome je otvor, sa dodatnom maskom od tamnog pleksiglasa sa prorezima za sve originalne konektore razvojnog sistema, koja se na kraju montira sa dva zavrtnja. Dakle, svi konektori originalnog razvojnog su tu, direktno dostupni. Ovo je dobro jer je raspored ostao isti.

Na kraju smo zašrafili lepe inoks metalne nožice i dodali gumene samolepljive jastučiće i time završili montažu. Dobili smo kućište koje je elegantno i najviše nas podseća na moderne muzejske vitrine bez ivica. Kada smo već kod ivica, sve one na pleksiglasu, koji je zaista lepe debljine, su oborene od polovine debljine pleksiglasa pod uglom od 45 stepeni i to daje meki izgled PiTower-u. Time su izbegnute oštre ivice kao i neugodni uglovi koji bi se lako oštetili.

On/off dugme se sada nalazi na gornjoj strani kućišta i kada je uređaj upaljen, logo na njemu gori plavom bojom. Crno-beli ekran kojim razvojni sistem upravlja preko I2C-7 interfejsa, na novo-instaliranom sistemu na sebi ima samo ispis ELECROW. Tim je uradio Python kod koji se može preuzeti i menjati po potrebi. Inicijalno pokazuje temperaturu, stanje memorije, CPU-a i NVMe-a na ekranima koji se smenjuju. Zgodno ako ste zamislili realizaciju servera, pa vam ovi podaci znače za povremenu vizuelnu proveru stanja. Dato je i uputstvo čijim praćenjem se omogućava automatsko pokretanje ovog programa pri startovanju OS-a.

Zaključak

Šta reći na kraju dok na radnom stolu sa neugodnih 50 dB na oko 500 Hz bruji ovo kućište? Buka je neprihvatljiva i to se mora rešiti. Stalan rad ventilatora pri maksimalnoj brzini je potpuno neprihvatljiv i kontrola se mora vršiti u skladu sa potrebama. Kako ventilatori služe samo za odvođenje viška toplote iz kućišta, a ne za hlađenje SoC-a, za šta već postoji originalno aktivno hlađenje, možda se ne bi ni palili. Uloga bi im se tada svela na light show. Međutim, kako je sada napravljeno, ni njega ne možemo programirati, a fabričko deluje razdešeno i bez nekog nauma – samo šareniš.

Pristup portovima i hederu je u redu, budući da su izvučeni na spoljne stranice i lako su dostupni. Ono što nije kako treba je pristup M.2 konektorima, jer nema nikakvih vrata koja bi nam dopustila direktan pristup radi zamene i montaže. Ostaje samo da sve rastavimo. O potencijalnom pregrevanju NVMe SSD-a, tako zapakovanom u malom prostoru između procesora i metalne oplate tek treba da razmislimo.

Isti je slučaj i ukoliko želite da priđete SD kartici – recimo da promenite OS ili firmver. Moraćete, doduše, da odšrafite samo četiri šrafa sa manjeg pleksiglasa. Pazite pri monaži da ne pretegnete zavrtnje koji idu kroz pleksiglas, jer su rupe uz oborenu ivicu i mogu lako napući. Funkcionalno će sve biti kako treba, ali će se ipak pukotina videti.

Ovo kućite za NVIDIA Jetson Orange Nano Development Kit-u po ceni od $33.90 ne donosi ni jedan benefit u smislu interfejsa, upotrebljivih aksesoara (osim OLED info ekrana) ili bezbednosti. Svi postojeći interfejsi su samo izvučeni napolje, NVMe SSD-u i SD kartici je teško prići, neupravljivi ventilatori sijaju proizvoljno i neprihvatljivo su bučni, a samo kućište ne štiti razvojni sistem ni od prašine, ni od vlage, već samo od dodira.

Nekome će verovano značiti da ima uređaj koji liči na mali računar umesto prepoznatljivog NVIDIA dizajna na stolu. Uz sve što gubite kao korisnik samostalnog NVIDIA Kit-a, postavlja se pitanje opravdanosti postojanja ovakvog kućišta. Ako je odgovor da je ono nastalo kao nusprodukt PiTower modela za Raspberry Pi 5, onda možemo to smatrati interesantnim ekperimentom. Ali, Elecrow mora imati u vidu da neminovno novi PiTower Gen 2 za Jetson Orin Nano mora rešiti tehničke probleme ovog prvog Gen 1 modela – pre svega buku, a onda i kontrolu boja RGB dioda i lakoću pristupa M.2 portovima. Tada ćemo imati kućište koje odgovara renomeu Elecrow-a, u koje bismo rado montirali ne baš jeftini i u isto vreme vrlo moćan AI razvojni sistem koji dolazi iz NVIDIA-e. Bojim se da ćemo mi naš primerak Jetson Orin Nano Development Kit-a do tada vratiti u originalni nosač koga smo na početku sačuvali i sačekati novu reviziju PiTower-a.