Banana Pi BPi-AI2N recenzija

Renesas je japanska kompanija koja proizvodi čipove i u njenom nastajanju su učestvovale, ovde nije malo reći referentne – mada izbegavamo taj pridev, kompanije: NEC Electronic, Hitachi i Mitsubishi. Ishodišna kompanija Renesas svojim čipovima targetira aplikacije u automobilskoj industriji, posebno tehnologije koje se primenjuju u električnim vozilima i one za asistenciju u vožnji, kao i primene u industrijskoj automatizaciji, robotici, smart home i IoT uređaje.

Prvi put smo se sreli sa čipovima ove kompanije u recenziji dva razvojna sistema sa Renesas RA4M1 32-bitnim ARM Cortex-M4 MCU-om koji radi na 48 MHz: Seeed Studio XIAO RA4M1 i Arduino Nano R4. Napominjemo da oznaka RA govori da je u pitanju mikrokontroler, dok čipovi sa oznakom RZ pripadaju mikroporesorima. U ovm prikazu, pred nama imamo daleko snažniju platformu sa RZ modelom koji bez problema pokreće Linux OS u desktop okruženju i ima sopstveni NPU sposoban da isporuči do 15 TOPS-a AI performansi. RZ serija ima nekoliko glavnih podfamilija koje nose oznaku u skladu sa namenom. Tako je ovaj RZ/V namenjen za vision zadatke, RZ/N mrežne aplikacije, RZ/T za RTOS, a RZ/G i RZ/A za IoT i HMI. Skoro četrdeset modela različitih procesora je trenutno u ponudi i vidimo da je zaista moguće izabrati optimalno rešenje za veliki broj industrijskih aplikacija.

Banana Pi je prvi put ušao u saradnju sa Renesas-om i ovo je njihov inicijalni dizajn u formi modula i odgovarajuće carrier ploče. Iako kompanija ima veliki broj realizovanih sistema baziranih na različitim procesorima, o čemu smo puno i pisali kroz brojne recenzije, verujemo da je susret sa sasvim novim proizvođačem čipova koji dolazi sa drugog tržišta doneo niz izazovnih iskustava prilikom realizacije ovog BPi-AI2N razvojnog sistema. Što se porekla čipa tiče, na Renesas sajtu piše da se silicijumski vafeli prave u USA, dok se sam čip finalno izrađuje u Tajvanu.

Hardver

Pomenuti R9A09G056N48 ili skraćeno RZ/V2N ima četiri ARM Cortex-A55 jezgra koja rade na do 1.8 MHz i jedno ARM Cortex-M33 kojem se mogu poveriti mikrokontrolerski zadaci. Četiri ARM Cortex-A55 jezgra su u ovom trenutku, mogli bi reći, zlatna standardna sredina za industrijsku primenu i tu je Renesas napravio pravi izbor. Razlog je u njihovoj energetskoj efikasnosti, bez obzira na vremešnost, koja pak omogućava rad bez aktivnog hlađenja i to bez trotlovanja. Njihova snaga je dovoljna da pokrene Linux OS u server modu bez ikakvih problema i u to smo se uverili u velikom broju SoC-eva drugih proizvođača, od NXP modela u Forlinx Embedded OK-MX8MPQ-SMARC Single Board Computer ili Voipac iMX93 Industrial Development Kit Max, preko Allwiner-a u Radxa Cubie A5E Industrial ili Rockchip-a u FriendlyElec NanoPi R3S. Ovo je samo par primera, ali ako pretražite našu bazu recenzija, videćete daleko više različitih modela sa ARM Cortex-A55 jezgrima. Uobičajeno za ove sisteme je da se izgrađuje posean Yocto Linux imidž sa minimalno neophodnim drajverima i aplikacijama.

Ako pogledamo Sysbench CPU kao test snage procesora vidimo četiri alternative. NXP iMX8M sa četiri ARM Cortex-A53 jezgra na 1.5 GHz, NXP iMX93 sa dva ARM Cortex-A55 na 1.7 GHz, Allwinner T527 u Cubie-u sa čak osam ARM Cortex-A55 na 1.8/1.4 GHz i najzad NXP i.MX 8M Plus SoC sa četiri ARM Cortex-A53 na 1.6 GHz.

Rad u desktop okruženju zavisiće će dominantno od kvaliteta grafičkih drajvera. Videli smo u mnogim realizacijama, pre svega kod gotovih uređaja koji imaju licence drajvere, poput Rikomagic RKM V7P na primer, da sistem prosto „leti“ u odnosu na razvojne sisteme i SBC-ove uz koje po pravilu ne dolaze originalni drajveri, već oni iz open-source zajednice.

Ovde imamo jedan drugačiji pristup video izlazima. Naime, Renesas je odlučio da u svoj SoC stavi Mali G31 GPU. Obično bi to bio neki Mali G57 ili Mali G52 kod drugih SoC-eva opšte namene. Ovde je izabran najbazičniji Bifrost model i verujemo da je ideja bila da se uz minimalne energetske zahteve i termalnu disipaciju, obezbedi Vulkan i OpenGL ES 3.2 kompatibilnost, uz svest da se na ovom procesoru neće – u polu-šali da kažemo – igrati 3D igrice. Ovom GPU-u su i ML mogućnosti za trećinu manje od onih na Mali G52 koji je iz treće generacije Bifrost arhitekture, dok ga sa „retro gejmerskim“ Mali G57 nećemo ni porediti. Za prikaz, generalno statičnih slika i formiranje animiranih HMI interfejsa, ovaj izbor ipak deluje veoma promišljeno. RZ/V2N ima 4K-ISP, tj. Image Signal Processor koji može da obrađuje 4K slike. U našime testovima na video izlazu smo dobili rezultate od recimo 235 fps u glxgears-u, ali samo 45 u glmark2-es2 u Armbianu koji je koristio LLVM 15.0.6, tj CPU za render umesto GPU hardvera. Mogućnost prikaza 4K obezbeđuje sliku visoke rezolucije, neophodnu za kvalitetan prikaz na velikom industrijskom displeju ili informacionom totemu. Čip nema HDMI izlaz, već samo MIPI DSI. Ovde obraćamo pažnju na 6N48 na kraju oznake čipa. Postoji osam varijanti RZ/V2N čipa, od 6N41 do 6N48, a samo ovaj (doduše i 6N47 koga nema u nabavci) ima GPU i ISP i uz njih i hardverske enkriptore.

Ovi enkriptori, a tu su: AES, RSA, ECC, SHA-1, SHA-224, SHA-256, GHASH i TRNG, se koristite za zaštitu podataka skrivanjem uz pomoć enkripcije, potvrđivanjem integriteta i nasumičnom proverom kreiranjem bezbednih ključeva. Tako AES vrši brzu enkripciju podataka. RSA i ECC omogućavaju bezbednu razmenu ključeva. SHA-1, SHA-224 i SHA-256 proveravaju integritet podataka. GHASH obezbeđuje brzu autentifikaciju, dok TRNG generiše nasumične brojeve. openssl test je pokazao poređenjem performansi da su ovi hardverski enkriptori čudni, iako bi trebalo da su svi enriptori koji se ugrađuju u ARM jezgra isti i vezani samo za takt, ovde vidimo značajna odstupanja od tih pravila koja ne možemo objasniti, osim sumnje da su ovde enkriptori Renesas-ovi. To bi moglo da objasni zašto ih nema u svim procesorima.

Kada govorimo o RZ/V2N, ostao je još jedan njegov aspekt koji je veoma bitan. A to je ugrađeni Renesasov DRP-AI3 akcelerator. DRP je skraćenica od Dynamically Reconfigurable Processor i ovaj pristup bi po njihovim rečima morao da obezbedi energetsku efikasnost u radu, gde bi optimizovao potrošnju prilagođavanjem AI zahtevima. Njihovi podaci govore o efikasnosti od oko 10 TOPS/W. DRP-AI3 je njihovo rešenje koje bi u ovom modelu trebalo da da do 15 TOPS-a operacija, a trebalo bi da može da se skalira prilikom implementacije u čip u opsegu od 0.5 do 80 TOPS-a. Tako imamo u procesorima sa oznakom RZ/V2L akcelerator od 0.5 TOPS-a, u RZ/V2M od 1 TOPS-a, u našem RZ/V2N je od 15 TOPS-a, dok je u RZ/V2H akcelerator skaliran na 80 TOPS-a. I u ovom smislu je Banana Pi za svoj prvi sistem izabarao procesor koji će pokriti što veći broj aplikacija, a opet u njima neće neracionalno trošiti energiju. Čak, u Renesasu ističu da je na njihovom čipu moguće implementirati AI rešenja bez potrebe za dodatnim hlađenjem, čak i bez pasivnog hladnjaka. Doduše u neku ruku se ograđuju od RZ/V2H modela u ovoj tvrdnji.

Banana Pi je zamislio svoj prvi razvojni Renesas sistem u formatu kompaktnog 260 pinskog So-DIMM modula dimenzija 45×69.6 mm. Ovaj SOM sa gornje strane na sebi ima procesor, memoriju, kolo za regulaciju svih napona i dva ethernet transivera.

BPi-AI2N-Core v1.1 ima 8 GB LPDDR4 memorije. Realizovana je jednim D8CJN Micron čipom, koja po specifikacijama radi na 2133 MHz (4266 MT/s). Sam procesor može maksimalno preneti 3200 MT/s i pri tome mu je maksimalni takt na pinu 800 MHz. On će taj takt diktirati i memorijskom čipu, što je efektivnih 1600 MHz u memoriji, budući da se vrše dva upisa u jednom taktu. Komunikacija sa procesorom je 32 bitna.

Mereći performanse memorije uočili smo da su Sysbench RAM i Tinymembench testovi pokazali neobične rezultate na Forlinx-ovoj ploči. Dok ostali modeli imali ujednačene performanse, ovaj model se izdvojio, što je čudno budući da su u njemu ARM Cortex-A53 jezgra i memorijski čipovi koji rade na 1200 MHz. Ovo pitanje pitanje u vazduhu, jer nismo uspeli da pokrenemo Sysbench RAM na toj platformi kako bi potvrdili merenja Tinymembencha.

Na modulu se nalazi i Renesas RAA215300 koji brine o transformaciji ulaznog napona, koji može biti u opsegu od 2.7 do 5.5 VDC u napone potrebne za rad sistema. Ima veći broj kontrolisanih naponskih izlaza koji su potrebni za rad RZ/V2N procesora i memorije. Šest sinhronih buck regulatora daju stabilne naponske izlaze od: 5, 3.5, 2×1.5, 1, 0.6 A. Tri LDO regulatora daju jedan 50 i dva 300 mA izvora i jedan VTTREF za napajanje memorije.

Neobično, ali veoma bitno je što su na SOM-u i dva Realtek RTL8211F 1Gbps Ethernet transivera. Sam Renesas RZ/V2N ima dva Ethernet kanala na sebi i preko ovih transivera lako se realizuju portovi na Carrier ploči ili vašem rešenju. Ako vam trebaju složenije Ethernet funkcionalnosti, poput sviča ili realizacije EtherCAT-a, treba odabrati modele RZ/N__ procesora. Ovo je ta niša rešenja koje je Banana Pi odbacio kada se odlučio za ovu verziju procesora. Ipak, jedini model u RZ/N seriji sa ARM Cortex-A55 jezgrima je RZ/N2H, koji pored industrijskog Etherneta ima i kola za složenu kontrolu rada motora. No, ovaj čip nema GPU, već samo LCD kontroler u VXGA rezoluciji.

Sa druge strane SOM-a nalazi se 32 GB eMMC-a, često srećemo ovaj isti SEC KLMBG2JETD-B041. Izmerena brzina čitanja sa njega je 159 MB/s. 32 GB je sasvim dovoljno za OS i skladištenje veće količine informacija, poput video podataka sa kamera. Ima svoj rok trajanja iskazan kroz ukupan broj upisa, ali bi on morao biti dovoljan za svaku primenu čuvanja podataka. Ako na njemu instalramo OS, može doći do problema nakon dugog perioda korišćenja koje po pravilu prevazilazi garantovani radni vek uređaja u koji bi ugradili ovaj SOM. NAravno, uvek imate opciju pokretanja sa SD kartice, koja se u ovoj realizaciji mora nalaziti na Carrier ploči. Čip do eMMC-a je 64 MB QSPI Flash.

Da bi isprogramirao SOM, kao i da bi se olakšao razvoj sopstvene aplikacije u Banana Pi-u su razvili i Carrier ploču u koju se ovaj RZ/V2N SoM lako utakne. On mu daje veliki broj interfejsa i time služi kao univerzalni razvojni sistem. Naravno, vi ćete u sopstvenoj aplikaciji koristiti samo neke od ponuđenih. Dok ne razvijete prvu radnu verziju svog hardvera, ova Carrier ploča će poslužiti za mnoge ideje, a kada je SoM u ploči, ceo sistem se može posmatrati kao minijaturni mejkerski Linux računar.

Šta je sve Banana Pi postavila na svoj Carrier? Krenimo od komunikacionih interfejsa i napajanja. Tu je USB-C sa desne strane preko koga se ploča može napajati sa PD12 V, ali može raditi i kao klasičan USB port, ukoliko se napajanje realizuje preko konektora na levoj strani ove iste ivice ploče.

Nakon napojnog USB-C-a na ploči su dva Gb Ethernet porta. Svako je povezan za svoj Ethernet kanal i transiver na SOM-u o čemu smo ranije pričali. Brzina koju smo mi izmerili je oko 940 Mbps po kanalu. Do njih su dva USB-A 3.0 porta. Brzina čitanja je preko 380 MB/s, što je korektno za ovaj tip USB portova.

I sada dolazimo do zanimljivog detalja na Carrier ploči – praznog mesta sa HDMI oznakom. Nedostaje konektor. Deluje da je nešto pošlo po zlu u realizaciji Carrier ploče. Naime, rekli smo već da Renesas RZ/V2N nema HDMI interfejs, već da mu je jedini dostupan MIPI DSI. Ne možemo tvrditi da je plan bio da se MIPI-to-HDMI konvertor realizuje na Carrier ploči, kao ni zašto nije to urađeno.

Ipak, Banana Pi je taj izazov rešila dodatnom MIPI-to-HDMI pločom koja se montira sa donje strane Carrier ploče i koja se trakastim kablom povezuje za MIPI konektorom na Carrier ploči. Rešenje odlično radi. Čak nam se i dopada položaj nakon montaže je podigne Carrier ploču i odvoji od radne površine, a sam HDMI konektor se nalazi odmah ispod mesta gde je inicijalno bio zamišljen. Ističemo da ovo nije nikakav nedostatak, rešenje jednostavno radi bez problema. Tačno je da zauzima MIPI port, ali drugog načina za realizaciju HDMI izlaza sa ovim Renesas-om i nema.

Uz MIPI DSI nalazi se i ležište za M.2 Key-M sa otvorima za sve dužine NVMe SSD-ova. Sa našim Kingston diskom postigli smo brzinu čitanja od 887 MB/s što je oko šest puta brže od ugrađenog eMMC-a, a preko 12 puta brže od SD kartice čiji je maksimum bio 75 MB/s. SSD brzina je očekivana jer je povezan na PCIe 3.0 2-lane interfejs procesora.

Zanimljiva su i dva USB-A porta uz koje stoji oznaka V2H only, pa nam ovo govori da postoji i SOM sa ovim čipom. Njegova glavna moć u odnosu na ovaj RZ/V2N je u 80 TOPS-nom AI-u, a hardverska prednost je i u dodatnom dualnom ARM Cortex-R8 real-time procesoru na 800 MHz. Ovaj čip targetira industrijske robotske i vision zadatke, dok naš više gađa nadgledanje i detekciju dvema kamerama u realnom vremenu. Budući da se naš procesor u intenzivnom radu zagreva na oko 60 stepeni, relano je očekivati da V2H model ipak traži neku vrstu solidnijeg hlađenja.

Ova dva porta su izvedena preko VIA Lab-sovog VL817 USB 3.1 Gen 1 Hub kontrolera. Kako mi nemamo BPi-AI2H sa RZ/V2H procesorom od 80 TOPS-a, nismo mogli da proverimo kako ovaj deo Carrier ploče radi.

Na Carrier ploči se nalaze i dva MIPI CSI konektora. Divno je što smo od Banana Pi dobili i originalnu MIPI CSI kameru za ovu ploču sa oznakom BPI-CSI-IMX415. U pitanju je Sony IMX415 sa optičkim formatom 1/2.8-inča i senzorom od 8.46 megapiksela. Pokriva 4K rezoluciju (3840×2160) sa 12 bitnim bojama i pri maksimalnih 60 fps.

Mogućnost da istovremeno radi sa dve kamere, obrađuje podatke sa njih uz AI alate oslonjene na internu NPU i rezultate prikazuje na ekranu uz slanje preko Etherneta ili Wi-Fi mreže upravo je idealna ciljana aplikacija za ovaj razvojni sistem. Realizacija asistenta u vožnji koji bi kombinovao striming sa kamere koja posmatra lice vozača i kamere koja snima situaciju ispred vozila je jedna aplikacija, koju čak možete preuzeti sa Renesas sajta. Nadgledanje rada robotske ruke uz njeno pozicioniranje i zatvaranje gripera u odgovarajućem trenutku drugi je primer.

Kao što smo napomenuli Ethernet transiveri su na SOM-u, ali je na Carrier ploči Realtek RTL8821CU 2.4/5 GHz Wi-Fi i Bluetooth 4.2 modul. Na ploči je i U.FL konektor za antenu. Ovaj modul smo videli i davno kod Banana Pi BPI-M2 Pro modela. Neiskorišćeni lemni pedovi oko njega ukazuju da bi u budućnosti mogao da se pojavi i neki drugi komunikacioni modul na ovom mestu.

Zašto su se odlučili za RT8821CU teško je reći, ali možda zbog otvorenih drajvera koji su kvalitetno izrađeni i omogućavaju i monitor mode, packet injection i WPA3-SAE security za izuzetno nisku cenu. To je nešto zbog čega je ovaj modul omiljen u mejkerskoj zajednici.

Na Carrier bordu, sa strane se nalazi i 24 pinski GPIO. Raspored signalnih i napojnih linija odgovara po tipu onom na Raspberry Pi GPIO hederima, što je danas postalo i standard. Sami interferjsi koji su ovde realizovani, a tu mislimo na I2C, UART, SPI, digitalni I/O sa PWM-om, I2S,… su multipleksirani i potrebno je podesiti overlej. To se u Armbian OS-u može uraditi iz armbian-config aplikacije ili modifikacijom linija koja počinje sa overlays= u /boot/armbianEnv.txt fajlu.

NA Carrier ploči je i konektor za ventilat sa PWM kontrolom, pa tri rupe spremne za lemljenje u koje treba ulemiti po jedan heder pin, a koje su u stvari UART kontakt ( TX, RX i GND) za dibag sondu, poput Raspberry PI Dibug sonde. Zanimljivo je i prisustvo ležišta za baterija RTC-a, bitno za recimo projekat izrade izdvojenog uređaja bez stalnog pristupa internetu.

Carrier ploča ima tri dugmeta: Reset, Power i Sleep. Predviđeno je i mesto za Recovery ali na našoj ploči nije montirano. Trenutno je podešen tako da Power gasi računar, dok Reset resetuje, ali ga i uključuje.

Softver

Kada govorimo o dostupnom softveru dobro je da odmah razjasnimo nedoumice – ovo je razvojni sistem. Iako neki ovakvi sistemi, poput Nvidia Jetson Orin Nano-a u formatu koji ovom sliče ponekad se provuku kao mali AI računari, to oni zapravo nisu. Ovo je razvojni sistem u formi SOM modula i odgovarajuće Carrier ploče i smisao njegovog postojanja je razvoj novog rešenja, koje svakako podrazumeva novi hardver u koga bi se jednostavno utaknuo ovaj SOM i inicijalno isprogramirao programom koji smo razvili uz pomoć ovlg razvojnog sistema. Razlog ovakvog pristupa je što je ekonomičan za razvojne timove koji mogu lako, bez promene hardvera na kome kreiraju rešenje da pređu sa jednog na drugi projekat. Cilj Carrier-a je, ako tako posmatramo zahev da omogući što više, ako ne može i sve, tipova interfejsa koji ovaj čip, odnosno procesor na SoM-u sa njim može da hardverski podrži.

Za razvojni sistem važno je koliko je bibliotekama podržan svaki deo njegovog hardvera. Viđali smo do sada sisteme koji su hardverski „san snova“, a kada pokušate nešto da uradite sa njim, shavtite da je u pitanju endemična vrsta o kojoj malo ko zna išta. Nostalgija u nama priziva sećanja na Synaptics VideoSmart VS680/SL1680 sa četiri Cortex-A73 jezgra na 2.1GHz i jednim One Cortex-M3 procesorom, Imagination GE9920 GPU i NPU za AI do 6 .75 TOPS-a, videli smo ga u izvrsnom hardveru koji je napravio Banana Pi BPi-M6 i za koji nismo sigurni da i danas postoji ozbiljna podrška.

Renesas RZ/V2N nije baš opšte poznato mesto, ali je kompanija dala zaista sve potrebne drajvere, koji ponekad i nisu open source – poput drajvera za GPU, koji se dakle ne mogu menjati, ali se mogu slobodno koristiti. Kako izgraditi Yocto AI SDK Source Code možete videti na Git hub stranici. Za dalji rad i AI primere će vam definitivno trebati Yocto AI SDK and AI Application dokumentacija na Renesas sajtu. Ozbiljnost sa kojom je Renesas pristupio podršci za svoju RZ seriju je izvrsna i daje nam sigurnost da platforme sa ovim čipovima neće biti napuštene. Zašto ovo pišemo? Imali smo sa Rockchip-om dug period od pojavljivanja do prve ozbiljne AI podrške. Za Allwinner nam se čini da je situacija sa sunxi arhitekturom dosta „klimava“ i da podrška ide ipak presporo, pogledajte Radxa Cube A5E Industrial.

Pored Yocto imidža koji će razvojni inženjeri sami praviti u skladu sa svojim potrebama, postoji još jedan „vid“ rada ovakvih sistema i time nešto drugačija publika. Tu je zasijao Armbian OS imidž koji je u ovom slučaju urađen i bogato dokumentovan na Doc stranici. Ovaj put podršku za razvoj ne daje kroz dokumentaciju Renesas, već Banana Pi. Išli su toliko detaljno da je dat čak i opis novog Armbian programa za flešovanje OS-a. O njemu ćemo uskoro pisati u uporednom testu sa sličnim softverskim rešenjima. Kako je Armbian OS otvoren, možete i sami izgraditi imidž i pokrenuti ga sa SD kartice ili eMMC-a.

Sa Armbian OS-om koji smo preuzeli sa Banana Pi sajta, bez ikakvih teškoća smo pokrenuli Home Assistant-a u Dockeru na ovom SOM-u. U ovom trenutku imidž je sa Armbian 25 verzijom i linux kernelom 6.1.107. Linux je Bookworm, tj. Debian 12. Naš pokušaj da pređemo na Trixie nije baš bio uspešan, ali to nismo ni očekivali, niti baš ima smisla u insistirai na tome. Bio je to samo mali eksperiment.

U ovoj primeni, mejkerskog računara kontrola GPIO-a je izuzetno bitna, jer omogućava korišćenje platforme i za sopstvene projekte, ali kao STEM učilo. Ističemo da se gpiod, biblioteka za kontrolu GPIO linija, instalira jednom komandom za C, a da za Python imamo Python3-gpiod i Python3-periphery. U oba slučaja nemojte zaboraviti na korišćenje overlejeva kroz Armbian-config, čime se otvara mogućnost pisanja programa u ovim jezicima za kontrolu datih interfejsa.

Plus je postojanje Adafruit Blinka lejera koji omogućava korišćenje CircuitPython hardverskog API-ja na Linux operativnom sistemu pomoću Python 3 jezika, čime se pojednostavljuje upotreba senzora, ekrana i drugih I2C/SPI/UART uređaja.

Dodatno WiringPi i WiringPi-Python, kao i uputstvo za korišćenje RPi.GPIO su dati na Banana Pi sajtu sa dokumentacijom.

Obradovali smo se kada smo videli da su primeri u dokumentaciji dati sa dva Banana Pi modula koji se potpuno uklapaju u mejkerske i STEM projekte. To su Banana Pi BPi LCD 1602 Display modul i Banana Pi SSD1306 OLED Display modul, a čije smo recenzije napisali pre par godina. Osećaj da se savršeno odgovaraju ovom razvojnom sistemu, po principu plug-and-play nam je donelo par dana „igranja“ u našem STEM lab-u. I tada se u nama rodila dodatna ideja za upotrebu BPi AI2N, gde ga možemo videti i kao STEM AI učilo za najmotivisanije učenike srednjih škola, koji pak žele da izađu iz zone opštih platformi kakve su one bazirane na Raspberry Pi ili Nvidia rešenjima.

Zaključak

Kada neku platformu posmatramo kao SBC ili mali desktop računar, volimo da pričamo o njegovim performansama upoređujući ih sa sličnim uređajima. U realnom radu, posebno kada su SoM moduli embedovani u vaš uređaj, postavlja se pitanje opravdanosti ovakvih testova, ali je uvek interesantno još jednom videti koliko računarske snage nosi sistem. Za testianje smo koristili Armbian OS. Geekbench 5 performanse na testovima su uporedno date na grafiku ispod. Prvi put se srećemo sa Renesas SoC-em, pa smo uradili i detaljne performanse u Unixbench-u.

Renesas RZ/V2N je energetski efikasan. Ovo je prva i najvažnija misao, toliko važna da nam se čini da su inžinjeri u kompaniji nju imali kao lajtmotiv pri izradi svih RZ modla. RZ/V2N donosi 15 TOPS-a AI mogućnosti na SoM koji ne treba aktivno hladiti. I ta komparativna prednost je ogromna, ako Ai zahtevi nisu preko njegovog limita. Ne zaboravite da Nvidia mora da se aktivno hladi, kao i mnogi drugi SoC-evi sa AI NPU-om sposobnijim od 3 TOPS-a.

Ipak su u Banana Pi-u želeli da budu sigurni pa su i za RZ/V2N napravili aktivni kuler, a možda je ovaj kit za hlađenje za neki budući BPi-AI2H-Core. Trikolorni pedovi su uneli živost u našu redakciju kada smo krenuli da ih montiramo. Naravno, boje nemaju nikakav uticaj i pre će biti da je u nabavci ili dostupnom lageru „tako ispalo“, te da su bili nabavljeni pedovi različitih debljina – svaki u svojoj boji.

Uz pedove u active cooling kit-u nalazi se i namenski aluminijumski hladnjak i tri zavrtnja neophodna za montažu i fiksiranje na SoM. Kada se svi montira, dobija se simpatičan razvojni sistem, sa pameno grupisanim konektorima i dostupnim GPIO pinovima. Za kraj da kažemo, koliko god se trudili, nama ventilator kulera na Armbian OS-u nije proradio. Čak je i na drugom hwmon nodu od onog u uputstvu.

Nije nam proradila na kamera u Armbianu, iako je sistem detektovao, prepoznao sve modove rada, pokrenuo softver. Sve je bilo kako treba, samo je izostala slika. No to ćemo ostaviti za neku od sledećih revizija ove recenzije, kada i Banana Pi na svoj Doc sajtu da detaljno uputstvo za koriščenje IMX415 kamere.

Cena je u današnjem čudnovatom ekonomskom svetu računarske opreme izazov. Uglavnom neprijatno iznenađenje, posebno ako pogledate u prošlost. Ako se ovako nastavi, sa pravom se pitamo, kakva će biti budućnost i ko će imati tu privilegiju da poseduje sopstvenu tehnologiju na stolu. Cena SoM-a sa Renesas RZ/V2N procesorom, 8 GB RAM-a i 32 GB eMMC je 257 USD. Carrier ploča je dodatnih 25 USD.

Na kraju, SoM sa Renesas RZ/V2N je izvrstan. Sadrži minimalan neophodan hardver koji će se koristiti u svim aplikacijama. Dopada nam se što su Ethernet transiveri postavljeni na njemu, što drastično smanjuje složenost hardverskog mrežnog rešenja uređaja u koji bi se ovaj BPi-AI2N-Core ugradio. Lakoća umetanja, zamene ili dogradnje u ovoj realizaciji je daleko praktičnija nego kod modula koji se leme. Ako bi posmatrali iz mejkerskog ili STEM ugla, kao i ako želimo da pojednostavimo održavanje i eventualnu popravku, ovo rešenje se nama više dopada.

Ovaj Renesas RZ/V2N je smišljen za upotrebu gde je fokus na videu, odnosno gde bi sistem od dve kamere, 15 TOPS-a sposoban AI NPU i displej, bez potrebe za aktivnim hlađenjem bio okosnica. Posmatrajući druge industrijske module koji se oslanjaju na ARM Cortex-A55 jezgra ovo Renesas rešenje je zaista posebno zbog velike NPU i pristojne GPU snage, dva integrisana Gbps Ethernet porta i male potrošnje uz bešuman rad. Uz ponuđenu snažnu podršku u dokumentaciji, primerima i Yocto AI SDK-u, čini nam se da je ovaj razvojni sistem sa odličnim odnosom cene i onoga što razvojnom inženjeru pruža.