Jedna od velikih boljki AI sistema, pre svega velikih AI centara i data servera je što troše ogromne količine električne energije – merljive po zahtevima sa prosečnim urbanim centrima. Mnoga od njih imaju i svoje autonomne izvore, kako bi utolili svoju neutaživu glad za strujom. Kako god, ona je sistemu potrebna nepekidno i teško je obezbediti tu količinu iz obnovljivih izvora poput vetra i sunčeve energije. Tim putem dolazimo do klasičnih izvora, čije se korišćenje na kraju ipak svodi na procese koji zahtevaju neprestalna hlađenja. Kako su zahtevane energije ogromne, po pravilu su uz takve izvore potrebni vodotokovi ilii podzemne vode koji bi preuzeli višak toplote podižući svoju temperaturu, što menja ekološke uslove okruženja, posebno osetljivih u okviru koncepta globalnog zagrevanja.
No, postoji još jedan izvor toplote vezan za AI centre i on je manje očigledan za korisnike, ali daleko od toga da ga i površni poznavalac računarstva ne percipira. Pogledajte neki od gejmerskih mašina. Oni se od klasičnih kancelarijskih rešenja razlikuju po video karticama. I ako zavirite u kućište, videćete da je na procesoru jedan kuler, a da su na gejmerskoj kartici postavljena bar dva, možda i tri. Veoma je verovatno da je sve i poboljšano dodatnim vodenim hlađenjem. I povežite nekadašnje priče o majningu koji se radi na grafičkim karticama i o tome da je baš Nvidia kao jedan od najvećih proizvođača grafičkih čipova i kompanija koja je duboko uključena u razvoj AI tehnologija. Dakle, CUDA i tenzorska jezgra su svuda. Možda nije na odmet da sada pogledate našu recenziju o Nvidia Jetson Orin Nano razvojnom sistemu. Ali, pazite taj sistem je poseban, jer donosi pristojnu AI snagu za kućnu, profesionalnu i mejkersku upotrebu uz veoma malu potrošnju do 25 W. No pokrenuti na njemu i njegovih 67 INT8 TOPS neki od ozbiljnijih generativnih AI modela i očekivati komercijalno upotrebljive rezultate je ipak neozbiljan pokušaj.
Veliki centri su sasvim druga priča. U našem tekstu „Rešenja napajanja i hlađenja za NVIDIA GB300 NVL72 AI klastere velike gustine“ govorimo o klasterima za hlađenje AI reka od po 120 kW. Tada shvatate kolika je gustina te snage. Zaključite odatle kolika bi njihova AI sposobnost mogla biti, čak sa istom, mejkerskom arhitekturom procesora. Oni ne samo da angažuju ogromnu snagu po reku, već zahtevaju i rešenja za odvođenje masivne toplote sa silicijuma. I upravo tu Samsung Electric, kako sami kažu između ostalog u svom obaveštenju za javnost od 26. avgusta 2026, „planira da uloži približno 158 miliona USD u izgradnju proizvodne linije za HVAC sisteme površine 21.500 m² u okviru svog proizvodnog kompleksa u Gvangdžuu, u Koreji.“ Preuzimanjem FläktGroup uključili su se u tržište rešenja za hlađenje AI data centara i sami govore o svojim razlozima: „Samsung planira da isporučuje HVAC sisteme i infrastrukturu različitim industrijskim sektorima u Koreji, sa posebnim fokusom na nagli rast potražnje za AI data centrima.“ Profit je, čini se zagarantovan, potražnja je već tu.
Dakle sistema je sve više, toplota se iz njih izmešta u spoljašnji prostor, budući da je neuništiva i da jednom oslobođena, bilo pri generisanju električne energije za AI centre ili oslobađanjem pri samom njihovom radu, ona našu okolinu čini sve toplijom. Videćemo da li će Samsung Electric razviti neku sasvim novu zeleniju tehnologiju HVAC-a za ove sisteme i time očuvati trenutni nivo zagrevanja sveta u kome živimo ili će samo hladiti čipove i grejati okolinu.
Na Samsungu je da pokaže koliko brine da će AI tehnologija koju poseduje, ugrađuje u svoje uređaje, a sada i razvija sisteme za njeno hlađenje ekološki biti neutralna, odnosno da neće planetu voditi ka predikcijama u dobu globalnog zagrevanja kada se broji svaki vat i delatnost čak svakog pojedinca kroz karbonski otisak. Mi u to zaista želimo da verujemo.
