Nabu Casa Home Assistant Green recenzija

Home Automation ili automatizacija pametnog doma je termin koji, kada se danas kolokvijalno izgovara, obično podrazumeva kontrolu: osvetljenja, temperature i ozvučenja u nekom prostoru. Ipak dometi ove automatizacije su potpuno objedinjavanje nadgledanja rada pametnih uređaja u domu, kao i akvizicija i obrada prikupljenih podataka uz prikladnu vizuelizaciju u domu i van njega.

Za izbor rešenja centralnog računara koji treba da formira pametnu mrežu i preko nje nadzire uređaje u domu postoje dva dominantna pristupa. Prvi, potrošački, je nabavka nekog od HUB-ova vodećih proizvođača kakvi su: Amazon Alexa, Google Home, Apple HomeKit ili Samsung SmartThings. Ovi sistemi međusobno nisu kompatibilni, pa se javlja problem pred proizvođačima smart home naprava da podrže svaki od ovih standarda. Stvar se dodatno usložnjava ako se u pametnom domu implementiraju specijalizovani sistemi poput Phillips Hue ili Ikea Home Smart koji objedinjavaju u jednu mrežu uređaje nekog proizvođača. Svi ovi sistemi su close-source, što znači da korisnik nema mogućnost slobodne modifikacije softvera, već je primoran da koristi onaj koji dobija od proizvođača. Izmenu softvera isključivo može raditi sam proizvođač HUB-a, a korisnik može samo preuzeti novu verziju prilikom ažuriranja firmvera. Za korišćenje je neophodan pristup internetu, jer se svi podaci nalaze na izdvojenim serverima, što bez obzira na sve bezbedonosne zaštite neki korisnici ipak posmatraju kao ugrožavanje privatnosti. Jedna od takvih, nepotvrđenih sumnji je sve kvalitetnije propoznavanje govora na srpskom jeziku od strane govornih asistenata, za čije treniranje je neophodan veliki broj zvučnih uzoraka. Da li su kompanije anonimno preuzimale poslate zvučne snimke na svojim oblacima ili su na drugi način dobavljale uzorke govora na srpskom jeziku, generalno nikada nećemo saznati.

Postoji još jedna neugodna činjenica u vezi ovih uređaja. Korisnik vremenom mora da kupuje nove verzije hardvera kako bi mogao da koristi nove verzije softvera. Sve je to prihvatljivo dok god proizvođači ne uslovljavaju implementaciju kućne automatizacije novim softverom. Taj krug donosi nove mogućnosti i bolje performanse, ali u isto vreme je potencijalno opterećujući za budžet korisnika zbog neophodnosti kupovine novog hardvera.

Drugo rešenje oslanja se na zajednicu otvorenog koda, čime je i hardver HUB-a, ali i kompletan njegov softver otvoren i dostupan korisniku i zajednici otvorenog koda, koji ga mogu menjati i prilagođavati. Ovo svakako podrazumeva nešto veće tehničko znanje svakog pojedinca. Što je znanje korisnika veće, to će više moći da personalizuje svoje rešenje automatiacije pametnog doma.

Kada govorimo o ovom pristupu, često se ističe i težnja za privatnošću korisnika, pošto je pristup i hardveru i softveru po njegovom striktnom kontrolom. Za realizaciju open-source smart home HUB-a potreban nam je open-source OS za kućnu automatizaciju. Postoji nekoliko takvih paketa, a najpoznatiji su: Home Assistant, Homebridge, openHAB, Domoticz i FHEM, dok u neku ruku mogu poslužiti i Node-RED, IFTTT i Huginn.

Mi ćemo se u ovom tekstu baviti prvim – Home Assistant OS i to pokrećući ga na platformi iza koje stoji Nabu Casa. Nabu Casa je izdvojena firma iz Home Assistant asocijacije koja razvija Home Assistant OS i njena uloga je da korisnicima pruži 100 % Home Assistant OS (HAOS) kompatibilan hardver. U ovom trenutku u ponudi su dva modela, mada se drugi može naći samo do isteka zaliha, kada se više neće prodavati. Prvi, Home Assistant Green je baziran na Rockchip RK3566 SoC-u i od kupca ne očekuje gotovo nikakvo tehničko znanje. Drugi, ukoliko ga uopšte više i nađete je Home Assistant Yellow koji očekuje mejkerski iskusnijeg kupca i njega pokreće Raspberry Pi CM4 ili CM5. Poslednji modeli Home Assistant Yellow-a se nisu isporučivali sa Raspberry Pi modulom, što je otežavalo ne samo nabavku, već i inicijalno podešavanje sistema i tražilo daleko višu tehničku pismenost od savremenog konzumenta.

Sve su ovo razlozi što smo za prvi tekst o Home Assistant OS (HAOS) rešenju za pametni dom odabrali Home Assistant Green. Zanimljivo je pogledati raspodelu platformi na kojima se pokreće HAOS. Ova statistika je javna i može se naći na HAOS sajtu. Vidimo da najveći broj instalacija pokreće Raspberry Pi, nakon toga virtuelne mašine, Intelovi procesori i najzad sa 11,59 % Home Assistant Green.

U našoj zemlji prijavljeno je oko 450 HAOS instalacija. Da bi stekli utisak kolika je prava zastupljenost ovog rešenja za automatizaciju pametne kuće, najbolje je prikazati na koliko staovnika dolazi jedan računar sa HAOS-om. Naravno, manje je bolje. Iz grafika vidimo da je evropski opseg od jednog uređaj na svakih 1000 u Nemačkoj do 5000 u Bugarskoj. Zemlje Balkana su gde i Rusija sa svojih 13.000 u opsegu od 13.000 do 28.000 građana. Zanimljivo je da je Kina na drugom tasu vage sa preko 64.000 ljudi po jednom uređaju – ali tu treba biti oprezan, jer oni imaju svoja sopstvena rešenja i postavlja se pitanje validnosti ovih podataka.

Home Assistant se danas razvija u dve verzije: Home Assistant OS i Home Assistant Container. Vrlo je bitno shvatiti razliku ove dve distribucije. Home Assistant OS ili HAOS je potpuni operativni sistem koji se instalira na hardveru za koji je prilagođen. A to znači: Raspberry Pi, Home Assistant Green, Home Assistant Yellow, neki od Odroid SBC-ova, Mixtile Edge 2*, x86-64 PC, kao i u virtuelnim mašinama na Windows i MacOS računarima. Pored mogućnosti integracije različitih uređaja mogu mu se instalirati dodatni add-on-ovi koji mu povećavaju funkcionalnost. Na primer editori, Visual Studio Code, JupyterLab i slično. Za svaki dodatak kreira poseban kontejner i time obezbeđuje stabilnost osnovnom sistemu.

Home Assistant Container je verzija Home Assistanta koja se instalira u kontejneru nekog operativnog sistema. Gotovo je identičan sa Home Assistant OS-om, ali nema mogućnost korišćenja add-on-ova. Njihova realizacija bi bila kontejner u kontejneru što očigledno nije dobro rešenje. Ima istu moć integracije uređaja, ali mu se funkcionalnost ne može proširiti van osnovne Home Assistant aplikacije.

Hardver

Home Assistant Green dolazi u pažljivo dizajniranoj kartonskoj kutiji sa napajanjem, veoma kratkim uputstvom i jednom nalepnicom koja nas podseća na osnovne postulate zajednice otvorenog koda: privacy – choice – sustainability.

Ovo je „gotov proizvod“ pa nama koji smo navikli na razvojne sisteme i SBC-ove nedostaje inicijalno podešavanje hardvera. Čak, zbog zamućene poluprovidne plastike poklopca sa šarom u obliku kuće, ne možemo ni da jasno vidimo šta se na ploči od komponenti nalazi. Da bi to učinili, potrebno je odšrafiti četiri zavrtnja iz mesinganih navoja ulivenih u uglovima poklopca.

Ako pogledamo Home Assistant Green sa donje strane, uočavamo metalni rebrasti pasivni hladnjak. Iz specifikacija saznajemo da uređaj pokreće Rockchip RK3566, a za njega iz dosadašnjih testova nekolicine SBC-ova (za performanse pogledajte na primer našu recenziju referentne ploče Okdo/Radxa ROCK3 Compute Module & IO Board) znamo da je pasivni hladnjak dovoljan i da je ovaj SoC sa četiri ARM Cortex-A55 jezgra veoma energetski štedljiv. Postavljanje pasivnog hladnjaka sa donje strane, nešto što Odroid modeli standardno čine, nije nam omiljeno, jer ipak više verujemo u rešenja koja omogućavaju slobodno kretanje toplog vazduha naviše. No, moramo reći da je veličina ovako postavljenog hladnjaka zaista impresivna, a u radu se pokazao sasvim dovoljan.

Svi konektori su grupisani sa jedne i to zadnje strane kućišta, tako da ćete lako posložiti kablove i urediti policu na kojoj bi se Home Assistant Green nalazio. Od portova tu je jedan 1 Gb Ethernet port preko koga će se uređaj vezati za lokalnu mrežu. Po pokretanju IP adresu mu je dodelio vaš ruter na portu 8123, pa je najbolje da u browseru računara na mreži krenete od http://homeassistant.local:8123 . Ovaj model nema ugrađene module za bežičnu komunikaciju, što mu je glavni nedostatak – mada Nabu Casa prodaje USB dongl koji mu omogućava bežične veze i njegova nabavka je naša apsolutna preporuka.

Ovim donglom bi bio zauzet jedan od dva USB 2.0 portova. Nažalost nedostatak dobrih komunikacija, pre svega dovoljno PCIe linija, koji karakteriše RK3566 ovde se ispoljio time što nemate USB 3.0 port. Svako povezivanje eksternog drajva time je praktično besmisleno zbog veoma male brzine protoka ugrađenih USB portova. Nažalost, iz istog razloga ne postoji ni dovoljno PCIe linija iz procesora, pa nije ni pokušana realizacija M.2 konektora za NVMe SSD, čime smo došli da se ovaj uređaj ne može adekvatno proširiti dodatnim brzim skladištem podataka. Za razliku od njega Home Assistant Yellow to sve može.

Ležište za SD karticu omogućava korišćenje kartice za pravljenje kopija podataka OS-a prilikom reinstalacije, ali se može incidentno koristiti i kao eksterni disk za podatke, slično eksternom USB disku. Problem u oba slučaja su performanse. Nije predviđeno da se sistem podiže sa eksternih diskova, već samo sa ugrađenog eMMC-a. On vremenom od upotrebe degradira, pa bi preporuka bila da se deo sa podacima, a oni se daleko češće menjaju nego sistemske particije ipak prebaci na neki eksterni disk, ili fizički ili mrežni. Ograničenje od 32 GB koliki je eMMC drugi je razlog da se ovo i uradi.

HDMI konektor je tu samo da bi olakšao početnicima pokretanje i kontrolu rada sistema jer postupak možete pratiti na izdvojenom displeju. Bitno je da znate da na tom ekranu ne dobijate front end Home Assistant OS-a, već terminalski prikaz HA konzole u kojoj možete unositi komande. Tu ćete i jasno videti koju IP adresu je zauzeo vaš Home Assistant Green, što je u našem slučaju 192.168.0.249.

Hajmo sada da otvorimo kućište, što će u radu imati smisla samo ukoliko menjate CR2032 bateriju. Kada pogledamo ploču sa donje strane – vidimo da je pred nama zapravo SBC samo sa specifičnom primenom. Uočavamo jasnu Home Assistant oznaku i kratku „priču“ koja nas iznova podseća na osnovne postulate zajednice otvorenog softvera i hardvera. Mejkeri čine samu srž i pokretačku snagu i njih treba u današnjim istorijskim okvirima posmatrati kao vešte zanatlije koje iznalaze prilagođena i kreativna rešenja za izazove današnjice.

Kao što je i napisano na ploči, predviđeno napajanje je 12 VDC i za to je dat barel džek na zadnoj strai kućišta. Nema standardno USB napajanje na koje smo danas gotovo navikli. U slučaju prekida napajanja sistem će istog trenutka da se ugasi, nema nikakve zaštite u vidu kratkotrajne baterije ili super kondenzatora, tako da će svi nesnimljeni podaci biti izgubljeni, niti će moći da dojavi korisniku da je došlo do prekida napajanja i da automatizacija u domu više ne funkcioniše. Po ponovnom uspostavljanju napajanja, sistem se samostalno podiže i vraća u poslednje snimljeno funkcionalno stanje. U kritičnim slučajevima, dakle treba razmišljati o namenskom UPS-u.

Kao što smo već rekli, SoC je Rockchip RK3566, standardna verzija bez B oznake na kraju koja nije industrijski rejtovana. Za kućne primene ovo ne predstavlja nikakav problem. Veoma je bitno imati u vidu da Home Assistant OS od sledeće 2026. godine prestaje da zvanično podržava armhf, ARMv7 i i386 arhitekturu procesora. ARM Cortex-A55 jezgra u Rockchip RK3566 su realizovana sa ARMv8.2-A arhitekturom, tako da korisnici neće imati problema sa daljim ažuriranjem sistema.

Na istoj slici vidimo i 4 GB LPDDR4 RAM-a i 32 GB eMMC, kao i Winbond SPI RAM. Zašto je Nabu Casa odlučila da koristi Rockchip RK3566, a ne komunikaciono mnogo bogatiji Rockchip RK3568, nije nam baš jasno, budući da bi ovaj potonji omogućio USB 3.0 i M.2 slot za NVMe SSD. Rockchip RK3568 smo gledali u Mixtile Edge 2 koji je SBC specifično konstrusan za Home Assistant OS. Problem sa kojim smo se tada suočili je potpuno funkcionalna, ali ipak zastarela verzija 12.2 Home Assistant OS-a.

Sa gornje strane ploče, stanje je osim pomenutih konektora potpuno upražnjeno. Tri zanimljive bele oznake sa koncentričnim kružnicama su mesta gde se spuštaju „nožice“ poklopca kućišta i služe samo da vas uvere da ste poklopac prilikom zatvaranja uređaja korektno pozicionirali.

Primetite u uglu ležište za CR2032 i koja služi za napajanje RTC-a. Veoma korisno ukoliko se Home Assistant Green povezuje negde gde nema pristupa internetu i nije u mogućnosti da tačno vreme preuzme sa mreže. Tu su i konektori za UART dibag sondu, 1500000 bauda je standardna brzina prenosa za RK3566 SoC.

Softver

Hello, home! je poruka kojom nas pozdravlja ovaj uređaj prilikom unboxing-a. Dobrodošlica i logo Home Assistant OS implicitno govori o softveru koji je predviđen za ovaj uređaj. Generalno, ukoliko ste vešt mejker možete i sami prilagoditi neku od Linux distribucija, posebno ako imate iskustava sa Rockchip RK35xx SBC-ovima, s obzirom na mnoštvo izvedenih periferija. Put koji bi mi preporučili bi bio Ubuntu/Debian server i CasaOS u njemu. Ipak, u ovoj recenziji ćemo se držati preinstaliranog Home Assistant OS-a.

U ovom trenutku, nakon svih ažuriranja na uređaj se može instalirati najnoviji Home Assistant OS 16.2 sa Home Assistant Core 2025.10.x. Kažemo x jer se broj menja malim neprekidnim ažuriranjima gotovo na nedeljnom nivou, gde se dodaju nove funkcionalnosti i podrška za nove uređaje. Nabrajati sve podržane sisteme i uređaje je besmisleno čak i u vidu izdvojenog članka, zbog njihovog broja i neprekidnog dopunjavanja te liste.

Na ovo obratite pažnju ukoliko na internetu pronađete neko starije uputstvo, budući da su od verzije HAOS 16 mnoge integracije postale njegov integralni deo, što vas može zbuniti ukoliko pokušate da ih instalirate prateći zastarela uputstva.

Ako pogledate gornju sliku videćete u levom meniju neke interesantne stavke poput File editor, Glances, JupyterLab, Node-Red ili Terminal. Ovo su neki od zvaničnih add-on-ova iz add-on store-a kojima se može proširiti funkcionalnost HAOS-a. Ova proširenja su zvanično proverena i odobrena od strane Home Assistant tima. Neka od njih, ona koja se najčešće koriste, vremenom čak postaju deo standardnog OS-a. Izdvajamo Matter Server, Mosquitto broker, MariaDB, Z-Wave JS ili potpunu ESPHome podršku kroz ESPHome Device Builder.

HAOS add-on-ove instalira u izdvojenim kontejnerima, pa je to razlog što Home Assistant Container – Container-based instalacija Home Assistant-a nema mogućnost instalacije sopstvenih add-on-ova. Među mejkerima i u inženjeriji, jedan od najcenjenijih alata za vizuelno programiranje, Node-Red je među ovim dodacima. Ono što će rastužiti DIY entuzijaste je nedostatak GPIO hedera na ploči, ali i to što Rockchip, za razliku od Raspberry Pi-a nema biblioteku za kontrolu signala na pinovima svojih procesora za Node-RED. Naravno možete automatizovati ponašanje sistema u skladu sa online podacima: na primer u skladu sa meteorološkim podacima sa nekog od svetskih weather servera ili tako što pratite letove aviona …

Ono što se često u prikazima Home Assistant OS-a i poređenjima sa Container verzijom „zaboravlja“ je da oba imaju mogućnost instalacije HACS-a (Home Assistant Community Store) što se i vidi u levom meniju. „Zajednička radnja“ sadrži ogroman broj integracija, templejta, tema i predefinisanih dashboard-a koje su izradili i prilagodili korisnici Home Assistant zajednice u skladu sa standardima otvorenog koda (i dobrim i lošim). Instalacija nije najjednostavniji proces, ali nije nešto što uz praćenje zvaničnog online uputstva predstavlja problem prosečno računarski pismenom korisniku.

Prilagođenja kroz HACS nisu add-on-ovi i ne instaliraju se u zasebnim kontejnerima – dakle nisu aplikacije, već su to u većini slučajeva konfiguracioni fajlovi koji modifikuju već postojeće funkcije. Kroz HACS je recimo, daleko lakše promeniti temu back end-a HAOS-a ili kreirati prilagođen izgled dahsboard-a. Ako pogledate sliku iznad, videćete recimo SenseCraft integraciju, koje nema među zvaničnim integracijama, već se dodaje kroz HACS. Ovo smo uradili prilikom testiranja Seeed Studio SenseCAP Watcher-a. Na isti način se dodaje i podrška za IKEA Dirigera HUB, bez obzira što u inicijalnim integracijama postoji IKEA integracija. Možete videti na jednoj od ranijih slika u ovom tekstu da je IKEA Dirigera HUB dodatno označen narandžastom otvorenom kutijom. Kutijica je oznaka za integracije izvedene kroz HACS.

Zaključak

Home Assistant Green je zamišljen kao prvi hardverski korak u svet Home Assistant OS-a i kućne automatizacije ovim softverom. Sve što može on da uradi može uraditi i Raspberry Pi 4 ili još bolje Raspberry Pi 5, po sličnoj ceni. Home Assistant Green se može nabaviti za $130.

Tehnička ograničenja ovog uređaja su pre svega posledica izbora Rockchip RK3566 SoC-a koji nije omogućio ni USB 3.0 niti ugradnju NVMe SSD-a. Nedostatak bežičnih komunikacija je delimično prevaziđen donglom koji se može nabaviti od proizvođača. Smatramo da je neophodan, jer mnogi uređaji u pametnoj kući, zbog svog pozicioniranja nisu žično povezani – recimo sijalice – pa se postavlja pitanje izvodljivosti njihovog upravljanja.

Mejkeri i DIY entuzijasti će definitivno zameriti odsustvo GPIO pinova na ploči, čak iako se prilagode Rockchip SoC-u i biće prinuđeni da prihvate dva USB 2.0 porta za sve eventualne hardverske nadogradnje – uz „stidljivo“ ponuđen DP/DM I-Bus na ploči realizovan odmah uz UART pinove.

Za sada postoje tri zvanična hardverska dodatka: Home Assistant Connect ZBT-1 (po ceni od $30), Home Assistant Connect ZWA-2 (po ceni od $70) i Home Assistan Voice (po ceni od $60). Home Assistant Connect ZBT-1 je 2.4 GHz bežični modem koji omogućava Zigbee 3.0, a uz ažuriranje firmvera i Thread (Matter) komunikaciju. Home Assistant Connect ZWA-2 omogućava povezivanje Z-Wave uređaja. Home Assistant Voice donosi glasovnog kućnog asistenta, ali nema procesorske snage da radi lokalno, te mu je neophodan Home Assistant Cloud. Ovim se Home Assistant ekosistem značajno povećava i postaje dostojan rival sličnim sistemima velikih korporacija. Ukupna cena kompletnog kita bi u slučaju nabavke svih eksternih modula dostigla gotovo $300.

Ako cenovno uporedimo hardverska rešenja iz naših recenzija koja su predviđena da budu HUB-ovi sa Home Assistant OS-om na sebi i imaju Zigbee, Thread(Matter) i Z-Wave, uz Ethernet imamo Home Assistant Green komplet za oko $300, Mixtile Edge 2 za otprilike identičnu cenu uz mnogo bolje periferije, ali problematičnu verziju OS-a i našeg šampiona na testovima namenjenog za montažu na DIN šinu JetHome JetHub D1+ za $110 sa Modbus-om, relejnim izlazima, Wi-Fi/Bluetooth modulom, ali bez Z-Wave i Thread(Matter) povezivosti.

Ono što ga razlikuje od rešenja velikih korporacija je otvorenost integracije svih drugih sistema u njegovu mrežu, odsustvo primoravanja da se privatni podaci skladište u korporativnim oblacima, pa time nije neophodno ni da vaš kućni sistem bude povezan na spoljni internet, te nema potrebe ni za plaćanje mesečne usluge korišćenja prostora na oblaku.

Ipak, ukoliko želite, Nabu Casa omogućava opciju korišćenja Home Assistant Cloud-a. On se može povezai i sa Amazon Alexa i Google Assistant uređajima i time objediniti sve vaše dosadašnje Smart Home automatizacije. Mesečna cena korišćenja ovog oblaka je $6,5, a godišnja uz popust $65. Tačno je da ovime ne brinete o oblaku, ali time gubite samodovoljnost rešenja i naravno, neophodan vam je pristup internetu. Prednost Nabu Casa Home Assistant rešenja je što je ono takođe open source. Sav softver, osim softvera za online plaćanje je otvoren i možete ga slobodno prekontrolisati. To bi trebalo da onemogući bilo kakvu zloupotrebu podataka koje šaljete na ovaj oblak.

Da odgovorimo sada i na jedno trivijalnu dilemu, sa kojom smo se često susrećemo. To što ne skladištite privatne podatke na nečijem oblaku, već na sopstvenom serveru povezanom na internet, ne znači da do njih ne možete doći sa bilo kog mesta koje ima internet. Sve što treba uraditi je obezbediti fiksnu IP adresu za vaš dom i postaviti jedan ruter, koji će u isto vreme formirati internu lokalnu mrežu za pametni dom, a s druge strane onemogućiti neovlašćeni upad u sistem preko dolaznog internet linka. Daljinsko nadgledanje kuće ne mora se platiti privatnim podacima. Time ćete izbeći i dilemu da li se bez nadoknade treniraju AI modeli informacijama iz vašeg doma.

Suština Home Assistant-a kao ideje je upravo u tom otporu.