Orange Pi RV2 recenzija

Orange Pi RV2

81%

81%

Odlično

Orange Pi RV2 je ekonomičan i Ubuntu-om podržan RISC-V SBC sa pistojnom ponudom periferija, gde dva M.2 PCIe slota svakako zadivljuju. Rezultati na benčmark testovima su veoma pristojni i uporedivi sa Raspberry Pi 4, dakle na granici za ugodnu desktop upotrebu za šta bi svakako preporučili model sa 8 GB RAM-a.

Pros

1. SpacemiT K1 klon upola niže cene
2. Zvanična Ubuntu podrška od verzije 24.04
3. Dva M.2 PCIe M-key slota: 2280 i 2230
4. 2 TFLOPs AI je dobrodošlo

Cons

1. Čudan izbor Ethernet transivera
2. GPIO heder je skraćen
3. O Ky X1 ne znamo ništa zvanično
4. Heder koji se može iskoristiti za napajanje neophodnog ventilatora nema PWM, a sam GPIO heder ima samo dva PWM izlaza

Sa nestrpljenjem smo od Orange Pi-a iščekivali primerak novog RV2 modela kako bi napisali ovu recenziju i otkrili šta se krije iza Ky X1 oznake na SoC-u. U tom trenutku smo već imali iskustva sa novim RISC-V čipovima. Recenzije VisonFive 2 i Milk-V Mars-a sa StarFive JH7110, Lichee Pi 4A sa TH1520, Banana Pi BPi-F3 i Milk-V Jupiter sa SpacemiT K1 su već bile iza nas i radovali smo se iskustvu sa novim Ky X1. Iako je došao u paketu sa ARM-olikim Orange Pi 4A čiju smo recenziju objavili pre više od mesec dana, RV2 je nakon inicijalnih testova ostao na „leru“. U prvi mah smo bili zbunjeni gotovo identičnim rezultatima benčmark testova sa SpacemiT K1 modelima. Tada nije bilo potvrde da je ovo, kako sada izgleda, identičan SoC, pa smo sačekali da se neke stvari u samoj zajednici poslože. Sada sa velikom verodostojnošću možemo potvrditi da je Orange Pi RV2 treći u „ekipi“ koju čine i Banana Pi F3 i Milk-V Jupiter, pa ćemo u skladu sa time i prikazati njegove komparativne prednosti i mane.

Hardver

Ky X1 je osmojezgarni RISC-V imafdcv SoC čija jezgra kada rade na 1.6 GHz po pojedinačnim performansama nadilaze ARM Cortex-A55 jezgra za oko 30%. Po svim tehničkim karakteristikama se podudaraju sa jezgrima u SpacemiT K1, a finalni testovi pokazuju da im se i višejezgarne performanse potpuno poklapaju. Očigledno se čip može nabaviti po izuzetno povoljnoj ceni, jer recimo novi Orange Pi R2S ruter baziran na ovom SoC-u ima cenu nižu od same cene SpacemiT K1 silicijuma.

Linlon V5 VPU i Imagination IMG GPU nalazi se u oba SoC-a, kao i NPU sposoban za 2 TFLOPs AI operacija. Prateće kolo za regulaciju napajanja koje nosi oznaku SpacemiT P1 im je takođe identično. U prilog ovome možemo dodati da se Bianbu ili Irradium OS imidži Banana Pi F3 uslovno mogu pokrenuti i na Orange Pi RV2. Generalni zaključak bi bio da je ovo cenovno ekonomičnija verzija K1/M1 SoC-a.

Naš model Orange Pi RV2 je došao sa 4 GB LPDDR4X memorije, što je dvoljno i za bazični desktop rad. Model od 2 GB preproučujemo isključivo za rad u terminalu, dok bi 8 GB model bio najbolji izbor za postizanje punih performansi kod zahtevnijih konkuretnih aplikacija. Ugrađen je Micron-ov 4266 Mbps (2133 MHz) RAM čip u single-channel konfiguraciji.

Sa „konektorske“ strane nalaze se tri USB-A 3.0 i jedan USB-A 2.0 konektor. Na našim testovima 3.0 portovi su postizali brzine prenosa do 349.5 MB/s, te se mogu koristiti za povezivanje sa eksternim skladištima podataka. Uz sve ovo, postoji i dodatni USB 2.0 u obliku hedera sa četiri pina, čime ploča omogućava ukupno pet nezavisnih USB konekcija.

Jedini USB-C port je namenjen za napajanje. U uputstvima je naznačeno da nije namenjen za PD, te da treba koristiti običan izvor – 5 V/3 A je sasvim dovoljno. Mi po pravilu sa Orange Pi SBC-ovima koristimo originalno Orange Pi USB napajanje. Uz ovaj konektor je dvopinski heder sa 5 VDC i GND izlazima, pogodan za ventilator na procesoru, mada ne omogućava PWM kontrolu brzine. Naši testovi opterećenja su pokazali da se procesor već nakon tridesetak sekundi zagreva na 80 C, te da je adekvatno aktivno hlađenje neophodno.

Na ovoj strani ploče je i jedan HDMI 2.0 izlaz koji može prikazati sliku rezolucije 1920 x 1440 u 60 fps. Ukoliko je potrebno, sa donje strane ploče nalazi se i 4-lane MIPI CSI konektor za dodatni displej označen na ploči sa LCD. Tu su i dva konektora za MIPI CSI kamere, koje se mogu kupiti od Orange Pi-a.

Dva Ethernet porta su gigabitna i kontrolišu ih, svaki zasebno, po jedan Motorcomm YT8531C Ethernet transiver. Izbor ovog čipa je neobičan u SBC svetu gde se dominantno biraju Realtek rešenja. Tako su recimo na Banana Pi F3 upravo Realtek RTL8211F transiveri.

Pored žične povezivosti, SBC ima i 2.4/5 GHz Wi-Fi i 5.0 Bluetooth LE Ampak Technology AP6256 modul. Ovaj modul je često korišćen kao pouzdano low-cost rešenje sa jednim ulaznim i jednim izlaznim komunikacionim kanalom. Bluetooth je multipleksiran na istom radiju kao i 2.4 GHz Wi-Fi. Modul koristi jednu eksternu antenu za sve signale, koja se sa pločom povezuje preko u.fl konektora. U kompletu dolazi i standardna Orange Pi Wi-Fi antena u obliku cevčice.

Na slice ispod vide se i Reset i Boot dugme, kao i konektor za RTC bateriju.

Na ploči se nalaze dva PCIE 2.0 2-lane M.2 M-Key konektora za montiranje NVMe SSD diskova. Brzine čitanja koje smo mi dobijali na testovima su do 747 MB/s što ih čini najboljim rešenjem za medije za skladištenje podataka i osnovnog OS diska. Kao OS disk može se koristiti samo konektor sa donje strane ploče gde se montira 2280 modul.

Sa gornje strane, zbog poprečnog položaja, može se montirati samo 2230 modul. Obratite pažnju da se OS može pokrenuti sa SD-kartice, eMMC-a i sa kombinacije SPI FLASH (128 MB je ugrađeno na ploču) i NVMe SSD-a. Redosled pokretanja je upravo ovaj.

eMMC nije montiran na ploči i može se dokupiti odvojeno kao originalni Orange Pi eMMC modul u veličinama od 32 do 128 GB. Orange Pi moduli su inače univerzalini i mogu se koristiti na svim Orange Pi SBC pločama. Brzina čitanja sa modula od 32 GB koji smo testirali je do 291 MB/s na ovom SBC-u.

SD ležište se nalazi sa zadnje-donje strane ploče. Brzina čitanja sa SD kartica je do 92.1 MB/s. Pored ležišta je i 3.5 mm stereo In/Out audio džek, kao i Power dugme.

Duž leve strane je jedini GPIO heder sa 26 pinova. Kodovani su bojom, tako da se lako uočavaju napojni i signalni. Plavih signalnih ima sedamnaest, crveni su 5 V, žuti 3.3 V, a crni GND . Među multipleksiranim pinovima možemo naći po jedan SPI i CAN, po tri I2C i UART komunikacije i dva PWM pina.

Na kraju opisa hardvera, uporedićemo Orange Pi RV2 sa gotovo dvostruko skupljim Banana Pi F3 u istoj konfiguraciji: SoC+4 GB memorije. Po specifikacijama F3 LPDDR4X memorija može ići do 16 GB, dok RV2 ima opciju do 8 GB. F3 ima jedan M.2 M-key, ali se može montirati bilo koji 22xx modul. Njemu su dodeljene 2 od 5 PCIe linija. Jedna je dodeljena mini PCIe konektoru pogodom za povezivanje celularnog modema za koga postoji i posebno SIM ležište. Preostale dve linije se kod F3 vode na VL817 USB 3.0 hub sa dva dodatna USB 3.0 porta, pa ih ukupno na ploči ima četiri.

Interesantna je i mogućnost da se F3 opremi dodatnim PoE modulom, kao i prisustvo dva on-board mikrofona, zasebnog stereo izlaza za zvučnike, konektora za SATA napajanje, džeka za 12 V/ 3 A napajanje uz postojeći USB-C konektor.

Dakle, jeste veći izbor, ali nužno ne znači da je svakome i neophodan.

Software

Na zvaničnom sajtu može se preuzeti Ubuntu 24.04 sa kernelom 6.6.63 koji radi pristojno i u desktop režimu. Canonical kao kompanija koja razvija Ubuntu je podržala ovaj SBC u svojim imidžima od aprila 2025. Mi smo bez većih problema instalirali Qt Creator, a u samom imidžu je preinstaliran i Docker, biblioteka za kontrolu GPIO signalima, kao i niz alata i demoa za prikaz AI sposobnosti kroz različite modele. Po specifikacijama ovaj čip ima 2 TFLOPs-a AI mogućnosti.

Pretražujući internet pronašli smo i interesantnu verziju Irradium OS-a baziranu na CRUX Linux-u. Instalacija je prošla bez problema korišćenjem SD kartice. Bitno je, više nego u svim dosadašnjim recenzijama, da SD kartica bude prazna. Preporučujemo da flešovanje uradite iz Raspberry Pi Imager-a. Na našu žalost, razvojni tim Irradium OS-a je prilikom bildovanja imidža pogrešno smatrao da RV2 koristi iste Ethernet transivere (Realtek RTL8211F / Motorcomm YT8531C) i Wi-Fi module (Realtek RTL8852BS / AMPAK Tech AP6256) kao Banana Pi F3, pa imidž nema odgovarajuće mrežne dravere – te stoga ni prisup internetu.

Početkom maja 2025. ponudu operativnih je dopunio i OpenHarmony OS na zvaničnom Orange Pi sajtu. OpenHarmony OS izgledom podseća na Android, ali je potpuno nezavisno razvijan OS u čijem nastajanju je prilično doprineo Huawei. Lak po prirodi, namenjen je za IoT primenu, prenosne uređaje, tablete i pametne telefone, televizore, satove i ostale „smart“ uređaje. Dostupna je trenutno samo verzija 3.2 sa kineskim UI-em.

Zvanično je dat i OpenWRT imidž, ali smatramo da je on daleko primereniji novom Orange Pi R2S modelu koji ima 2.5 Gb portove sa istim ovim Ky X1 SoC-om po izuzetnoj ceni oko $30.

Benčmarci

Kao i uvek do sada, prvo radimo benčmarke CPU jedinice. Sysbench je do skoro bio problem na RISC-V procesorima, ali je on sada delimično rešen zalaganjem zajednice. Na zvaničnu verziju ćemo izgleda još čekati. Na uporednom grafikonu vidimo da su pojedina jezgra zaista oko 30% brža od onih u Raspberry Pi 3+, ali sporija od onih u Raspberry Pi 4B. Kako ih ima osam, u višejezgarnom radu za dlaku pobeđuju ona u četvorci, ali im na kraju Raspberry Pi 5, kao i Rockchip RK3588 u Orange Pi 5 ne daje nikakvu šansu.

Ugrađena kola za hardversku enkripciju nas nisu oduševila i ona se kod svih RISC-V procesora performansno nalaze između onoga što nudi Raspberry Pi 3+ i Raspberry Pi 4B koji te poslove obavljaju bez akceleratora.

Ugrađena memorija je single-channel i vidimo da postižu skoro duplo lošije rezultate od predstavnika koji imaju dual-channel realizaciju prisrupa memoriji.

Na tinymembench testu, možemo jasnije da vidimo i druge RISC-V predstavike. I ovde smo potvrdili da nema nikakvih razlika u performansama hardvera, pa čak ni kod rada sa memorijom između Ky X1 i SpacemiT K1.

Unixbench kao bazični test snage celog sistema, i u radu sa jednim, ali i u radu sa svim jezgrima pokazao je da je Orange Pi RV2 došao veoma blizu Raspberry Pi 4 SBC-u. To je divan i veliki uspeh za jednu potpuno otvorenu arhitekturu u koju se u poslednjih par godina strateški ulaže. Biće zanimljivo ispratiti sledeće modele procesora izvedene u ovoj arhitekturi.

Najzad Octane skor je samo 2049 i to je zaista malo za desktop upotrebu. Osećaj pri radu je neobičan. Na prvi pogled sve radi tečno, a onda kada recimo pokrenete browser i odete na Gmail sve počinje da se raspada, koči i leguje. Poslati mail na taj način je „veooooma bolno“ iskustvo. Opet rad u Office paketima je korektan. Istina koju moramo istaći: na Banana Pi F3 sa Bianbu OS-om mnogo je ugodnje rditi nego na Orange Pi RV2 sa Ubuntu-om, a najugodnije je na Irradium OS-u, ako pričamo o desktop primeni. Verujemo da timovi moraju još mnogo da rade na optimizaciji i portovanju programa i biblioteka.

Zaključak

Orange Pi RV2 je stigao bez kućišta pa smo potražili neko rešenje na netu. Jedno nam se učinilo interesantnim sa tim da nam nije najasnije kako smišljena upotreba držača za antenu (na slici jedini obrađen deo). Na Formlabs Form 3+ SLA potrošeno je oko 100 ml belog rezina.

Delimično smo demistifikovali Ky X1 kao prerušeni SpacemiT K1, sa napomenom da je Ky X1 modeli mogu imati maksimalno 8 GB RAM-a, dok SpecemiT K1 može koristiti 16 GB. Da li je ovo jedina razlika, ostaće za sada skriveno, jer čak ni testovi performansi ne pokazuju nikakva razmimoilaženja. Zanimljivo je primetiti da se često u imidžima za oba ova SoC-a koristi oznaka X60, što bi trebala da bude oznaka jezgra.

Stoga je opravdano pitanje kada i ko treba da nabavi Orange Pi RV2 i da li postoje bolje alternative. Pođimo od cene: Orange Pi RV2 sa 4 GB RAM-a je $50, Banana Pi F3 je $100, a Raspberry Pi 5 je $75. Ako želite desktop SBC Raspberry Pi 5 je nesumljivi izbor, ali to nije RISC-V SoC, te on otpada iz preporuka ako želite da se okušate u istraživanju trenutnog razvoja RISC-V arhitekture.

Banana Pi F3 je nesumljivo najkompletniji SBC za SpacemiT K1/Ky X1 SoC-eve, toliko opremljen da bi se mogao smatrati i razvojnim sistemom za ovu seriju. Dimenzije i svakakao cena mogu biti problem kod ovog izbora, posebno ako planirate veći broj jedinica. Prednost je što je nešto duže na tržištu, te ćete naći više funkcionalnih OS imidža.

Orange Pi RV2 treba obavezno nabaviti ukoliko vam je fokus na razvoju aplikacija za RISC-V SoC koji ima RVA22 i vektorske ekstenzije. Ako vam pri tome treba veći broj komada ili vam je dimenzija samog uređaja (9 x 6 cm) od presudne važnosti za prilagođavanje vašem projektu.

Ugrađeni RISC-V SoC je performansno na nivou Raspberry Pi 3 modela, posebno u desktop radu. Razvoj Qt aplikacija, korišćenje Docker-a i pokretanje servera su primerene upotrebe Orange Pi RV2. Iako može bez ikakvih problema pokrenuti OpenWRT, savetujemo da pogledate drugi Orange Pi model sa istim SoC-em i sa po dva gigabitna i 2.5 Gb porta: Orange Pi R2S.

Najzad, ovo je u ovom trenutku ekonomski najbolji SBC sa RISC-V procesorom sa vektorskim ekstenzijama. Obezbedite mu adekvatno hlađenje i pred vama su sati israživanja… zar to nije dovoljno?