Energetska efikasnost industrijskih objekata

Energetska efikasnost je noviji pojam u srpskom rečniku. Dolazi nam iz zapadne Evrope i iznosi na svetlo dana jednu vrstu problema koja kod nas nije bila dovoljno razmatrana. To je racionalno ili smisleno korišćenje energije. To smisleno korišćenje energije podrazumeva pre svega sprečavanje besmislenog trošenja i bacanja energije.

Do sada donetom regulativnom, ušlo se na teren energetske efikasnosti zgrada. Donešena su dva pravilnika iz ove oblasti i to: „Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada“, kao i „Pravilnik o eneregetskoj efikasnosti zgrada“. Pravilnici su doneti u skladu sa direktivama Evropskog parlamenta i saveta “Directive 2010/31/EU“ i “Directive 2002/91/EU“. U Evropskoj Uniji je razvijen složen skup propisa vezan za ovu oblast, a kojim se povezuju zahtevi potrebnih osobina delova zgrade (protok toplote, parodifuzija), izgradnja objekata, građevinskog materijala, proizvodnja opreme i uređaja, saobraćaja i drugih povezanih  segmenata.

Uveden je institut „energetskog pasoša“, kao sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Ovim se vrši kategorizacija objekata prema potrošnji energije u objektu, potrošenoj za godinu dana a po metru kvadratnom. Predviđeno je da se za sada računa samo potrebna finalna energije za grejanje zgrade, dok će razvoj zakonodavstva u ovoj oblast ići u pravcu uvođenja obračuna i za potrebnu energiju za hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju  i osvetljenje zgrade. Takođe, uvodi se i institut „odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada“ kao osoba koja može da se bavi izradom dokumenata u ovoj oblasti.

Za oblast industrije, zanimljivo je analizirati koji objekti spadaju u grupu objekata zahvaćenih  dejstvom ovih pravilnika. Član 4  pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada navodi sledeće: „Energetska svojstva zgrada i načini proračuna toplotnih svojstava utvrđuju se za sledeće kategorije zgrada:

• Stambene zgrade sa jednim stanom;
• Stambene zgrade sa dva ili više stana;
• Upravne ili poslovne zgrade;
• Zgrade namenjene obrazovanju i kulturi;
• Zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti;
• Zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu;
• Zgrade namenjene sportu i rekreaciji;
• Zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima;
• Zgrade mešovite namene:
• Zgrade a druge namene koje koriste energiju.“

Možemo da uvidimo da se ne pominju proizvodni objekti, tj. da za njih za sada nije predviđen način proračuna toplotnih svojstava. Eventualno, pojam poslovnih zgrada može da sadrži proizvodne aktivnosti, ali bi bilo dobro čuti mišljenje autora zakona ili nadležnog ministarstva.

Sa druge strane, član 4 pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada navodi sledeće: „Zgrade za koje nije potrebno pribavljanje energetskog pasoša su:

• Postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup, rekonstruišu ili energetski saniraju, a koje imaju neto površinu manju od 50 m2;
• Zgrade koje imaju predviđeni vek upotrebe ograničen na dve godine i manje;
• Zgrade privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, odnosno obezbeđenje prostora za smeštaj ljudi i građevinskog materijala u toku izvođenja radova;
• Radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge privredne zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati otvorenim više od polovine radnog vremena, ako nemaju ugrađene vazdušne zavese;
• Zgrade namenjene održavanju verskih obreda;
• Postojeće zgrade koje se prodaju ili se pravo vlasništva prenosi u stečajnom postupku, u slučaju prisilne prodaje ili izvršenja;
• Zgrade koje su pod određenim režimom zaštite, a kod kojih bi ispunjenje zahteva energetske efikasnosti bilo u suprotnosti sa uslovima zaštite;
• Zgrade koje se ne greju ili se greju na temperaturu do +12OC.“

Uočavamo da nije potrebno pribavljanje energetskog pasoša za radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge privredne zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati otvorenim više od polovine radnog vremena. U protivnom, i hale, industrijske zgrade i sl. moraju imati energetski pasoš. Znači, potreban je pasoš, a u prethodnom odeljku smo videli da nam nije precizno dat način proračuna toplotnih svojstava. Možemo da pretpostavimo da radimo po metodologiji datom i za ostale zgrade date u pravilniku, ali sa parametrima potrebnim za datu proizvodnju. Znači i određene zgrade u industriji moraju da prođu energetsku sertifikaciju.

Industrijska energetska efikasnost je pojam koji označave fokusiranje na probleme različite od energetske efikasnosti zgrada. Sama industrijska proizvodnja je pojam koji obuhvata širok spektar proizvodnih procesa, različitih veličina i različite upotrebljene opreme. Investicije u industrijsku energetsku efikasnost podrazumevaju mogućnost sledećih poboljšanja: kogeneracija toplotne i električne energije, rehabilitacija kotlova, zamena starih kotlova kondenzacionim kotlovima, prelaz sa grejanja električnom energijom na direktno grejanje na određeno gorivo, poboljšanja u procesu uključujući poboljšano upravljanje, rehabilitacije sistema komprimovanog vazduha, rehabilitacija sistema za razvod pare, iskorišćenje otpadne toplote iz procesa, ugradnja apsorpcionih čilera, ugradnja frekventnih regulatora na izabranim elektromotorima,  rehablitacija sistema za distribuciju električne energije. Vidimo da su ovo sve aktivnosti usmerene na uštedu energije.
Posebna oblast je proizvodnja energije uz pomoć obnovljivih izvora. Neki od tih načina su takvi da mogu da se primenjuju i industrijskim  uslovima. To je npr. upotreba solarnih panela na krovovima industrijskih objekata, kao i upotreba toplotnih pumpmi za dobijanje jeftinije energije grejanja. Kao investicije u obnovljive izvore energije se mogu navesti: farme vetrogeneratora, protočne hidroelektrane, solarni sistemi za proizvodnju tople procesne vode ili vode za grejanje, sistemi na biomasu za proizvodnju toplote ili za kogeneraciju, gasni motori na biogas, dizel motori na biodizel.

Budućnost nam donosi izbor, ili ćemo biti aktivni i uhvatiti korak sa savremenim tendencijama, ili ćemo pasivno posmatrati događaje i zaostajati u svakom smislu. Energetska efikasnost je samo pogled na skup problema kojima do sada nije pridavana dovoljna pažnja, ali i nužnost jer to pravac kojim se razvija moderan svet. U Srbiji je počeo rad na zakonodavnoj aktivnosti, pre svega u procesu usklađivanja propisa sa direktivama Evrpske Unije. Međutim, površan pogled na stanje naših objekata i industrijskih procesa dovodi u centar interesovanja ogromne mogućnosti uštede primenom principa i pravila energetske efikasnosti.