Banana Pi BPi-P2
Banana Pi BPi-P2 Zero i BPi-P2 Maker su jeftine ploče zasnovane na Allwinner-ovim H3 i H2+ čipsetima. Privlače nekim zanimljivim karakteristikama po niskoj ceni, ali su nas donekle izneverene zbog stare 32-bitne arhitekture i osrednje softverske podrške. Najpogodnije kao headless platforma, BPi-P2 ploče imaju neke jedinstvene prednosti, kao što su jeftino opciono PoE proširenje i ugrađena fleš memorija, BTE/WiFi u modelu Zero, što bi se moglo pokazati vrednim u određenim projektima.
Pros
- Spreman za PoE
- Dosta jeftin za ono što nudi
- Veoma energetski efikasan
Cons
- 32-bit CPU
- Osrednja softverska podrška
- Nestandardna implementacija CSI kamera konektora
Banana Pi BPi-P2 u Zero (H3) i Maker (H2+) verziji su pred nama. Na oba SBC-a, po našem predlogu Banana Pi je montirao PoE ekstenziju i time smo dobili dva veoma intrigantna minijaturna SBC-a, idealna za Edge rešenja u IoT okruženju. Zavirimo prvo u sam hardver.
Allwinner H3 i H2+, koji se nalaze na ovim SBC-ovima, su dva veoma slična SoC-a koji u sebi imaju po četiri 32 bitna A7 ARM jezgra. Ovde treba obratiti pažnju da H3 i H2+ arhitektura nema u sebi implementiran sistem za menadžment rada baterijskog napajanja. Sa druge strane jezgra su visoko efikasna, u redovnom radu im nije potrebno hlađenje, jer temperature ne prelaze 50°C. Pri povećanom opterećenju pasivno hlađenje je dovoljno, a u ekstremnim slučajevima potrebno je postaviti dodatni aktivni hladnjak sa ventilatorom. Iako je to moguće, smatramo da to obesmišljava njihovu namenu i prednosti u smislu male potrošnje, korišćenja kao Edge node-a uz PoE vezu.
Na ploči je 512MB DDR3 deljene memorije. Za smeštaj podataka koristi se SD kartica, a dodatno kod BPi P2 Zero modela na ploči je i 8 GB eMMC.
Na ploči su dva microUSB porta, jedan samo za napajanje i jedan OTG. Tu je i CSI ulaz za kameru, ali treba obratiti pažnju da je to 24-pin ulaz za BPi OV5640 kameru i da RPi kamera moduli neće raditi. Tu je i mini HDMI port, koji po specifikacijama proizvođača, kod oba modela podržava 1080p@30fps.
Grafika je realizovana ARM Mali-400 MP2 GPU-om. Sam H3 SoC je predstavljen 2014. godine i osnovna namena su mu bili komercijalni multimedijalni kućni centri. H3 je u tom trenutku sa 4K izlazom bio napredna tehnologija. 2019. godine, H3 već postaje vremešan i prevaziđen, i zamenjuje ga 64 bitna arhitektura, ali se u isto vreme pokazalo da SoC sa niskom cenom može biti interesantan za jednu specifičnu vrstu SBC računara. Allwinner, da bi još više oborio cenu, i zadovoljio što više tu potrebu izdaje H2+ verziju, spušta maksimalnu rezoluciju na HDMI izlazima sa 4K na 1080p, što je sasvim dovoljno za ugodan rad.
Kada govorimo o operativnim sistemima, uzimajući u obzir snagu, pravi izbor za ova dva SBC-a je headless linux. Naša preporuka Armbian, mada i Ubuntu radi korektno, uz napomenu da je desktop verzija ipak prezahtevna da bi rad na njoj bio prijatan. Armbian treba preuzeti od proizvođača, jer u ovom trenutku nema verzije na zvaničnom Armbian sajtu. Ekran bi u toj headless opciji trebao samo za neko inicijalno setovanje, a mi smo sva podešavanja radili pomoću RPi Debug sonde, preko UART konektora na ploči. Brzina prenosa je 115200 baud-a.
Da uporedimo Banana Pi BPi-P2 Zero i Banana Pi BPI-P2 Maker. Veličina im je svega 65×52,5 mm. Kod Zero verzije osnova je H3, a kod Maker H2+ SoC. No, to je nebitna razlika, u ovoj realizaciji. Same pločice su iste, sa tim da na Maker pločici na kojoj je H2+ nema:
- 8GB eMMC
- Wi-Fi & Bluetooth (AP6212 kod Zero modela)
- zalemljen 40PIN GPIO, mada ga možete montirati sami.
Ono što imate na obe ploče, što im je zajedničko su:
- 100 Mbps Ethernet
- PoE
- 512MB RAM DDR3 deljen na CPU i GPU
- miniHDMI za video i audio izlaz
- slot za SD karticu
- CSI konektor za kameru (ne podržava RPi kamera module)
Rad u Armbian-u je ugodan, brz, podrška je korektna, verujemo da je i posledica iskustva Banana Pi tima sa BPi-M2 Zero modelom na istom SoC-u. Postoji mogućnost i pokretanja Raspbian 9 Stretch, sa kernelom 4.4.55, ali je po našem mišljenju u ovom trenutku Armbian CLI bio najpriličniji za testiranje performansi.
Iz testova treba uporediti BPi-M2 Zero sa RPi Zero 2 W. Cenovno su veoma bliski i vidimo da je RPi ipak snažniji od BPi. Softverska podrška je takođe na RPi strani, ali je PoE u nekim aplikacijama velika prednost.
U paru sa BPi-R2 Pro ruterom iste firme na kome je bio OpenWRT, ethernet veza je radila besprekorno, postižući brzine penosa u opsegu specificiranih za 100Mbps.
Allwinner je ove H3 čipove pravio za Android 2014 godine. Oseća se malo kašnjenje u odzivu i nikako ne bi smelo biti veće. Možemo preporučiti upotrebu za realizaciju neke meteorološke stanice ili media centra, ako je 1080p zadovoljavajuća rezolucija.
Zanumljivo, RetrOrange Pi distribucija radi korektno, sa tim da smo imali problem da povežemo Xbox kontroler. Međutim, kombinacija LibreELEC/Kodi za BPi M2 Zero (obratite pažnju M2) radi odlično i sa ovim SBC-om. Nešto je lakši od RetrOrange-a. Testirali smo NES, SNES i Gameboy i Gameboy Advance igrice, kao i one za C64 i Amigu. Iskustvo je podeljeno, jer u specifikacijama i RetroOrange i LibreELEC preporučuju bar 1 GB RAM-a, dok ove ploče imaju samo 512 MB.
Kao zaključak sublimiramo: Cena BPi-P2 modela je oko 20 evra, a dodatni PoE je oko 4 evra. A7 ima veoma malu disipaciju i može se sa lakoćom koristiti u Edge aplikacijama. Da bi se još više smanjila potrošnja, mudro je ovaj SBC podesiti u headless režim rada, ugasiti stoga HDMI izlaze, a takt spustiti na minimalno potreban u skladu sa aplikacijom. U oba slučaja napajanje može biti iz alternativnih izvora na licu mesta uz WiFi/BT 4.0 vezu kod H3 modela. Ono što se nama posebno dopalo je mogućnost PoE povezivanja, gde i jeftinija verzija BPi-P2 Maker jednostavno pleni lakoćom realizacije kvalitetnog IoT rešenja.
Naša praktična iskustva sa uzorcima BPi-P2 Zero i BPi-P2 Maker koje smo dobili od proizvođača za potrebe ovog prikaza su pozitivna. U pitanju su kvalitetne realizacije hardvera, posebno dodatnog PoE modula. Pri radu, slobodno pogledajte i sva uputstva za BPi-M2 Zero, jer se većina može primeniti i na BPi-P2 Zero. Iako vremešna, A7 arhitektura kao da sada doživljava povratak na scenu ulazeći u industrijsko tržište, gde joj recimo kompanija STM svojom STM32MP1 serijom upravo utabava stazu. Ranije se to dogodilo i sa M0+ arhitekturom na sličan način.
Sa pozadinom u električnom inženjeringu i dugom istorijom rada u stručnim časopisima, on se fokusira na ključnom sadržaju magazina Mehatronika i stoji iza brojnih inicijativa.
- Inovativna rešenja za optimizaciju potrošnje energije u industriji - 26/06/2025
- magazin Mehatronika: nagradni konkurs #0003 - 25/06/2025
- Danfoss iC2-Micro - 25/06/2025