Sponzorisan sadržaj: IvDam Process Control, 11000 Beograd, Koste Abraševića 15, Email: office@ivdamprocess.com, Tel: +381-11-240 11 51 , 240 25 82, http://www.ivdamprocess.com/rs

Naftovod karakteristike, ulazni i izlazni terminali

 Naftovod se na području republike Srbije prostire od ulaska iz Hrvatske (blok stanica Bačko novo selo) preko terminala u Novom Sadu do terminala u Pančevu. Ukupna dužina naftovoda je 155 km.

Transport sirove nafte od Bačkog novog sela do Novog Sada, kroz 26“ cevovod obezbeđuju pumpe koje se nalaze u Hrvatskoj. Na terminalu u Novom Sadu postoje četriri rezervoara i pumpna stanica koja obezbeđuje transport kroz 18“ cevovod ka Pančevu. Nominalni protoci sirove nafte kroz naftovod su 1000 m3/h do Novog Sada i 700m3/h od Novog Sada ka Pančevu. Terminal u Pančevu je direktno povezan sa rezervoarima Rafinerije Pančevo.

Od kraja 2005 godine naftovodom i transportom kroz naftovod upravlja JP Transnafta koje je svoje delatnosti nasledila od JP NIS koje se tada transformisalo u NIS A.D. Osnovna delatnost preduća Transnafta je transport sirove nafte kroz naftovod od ulaska u Zemlju do navedena dva korisnika, Rafinerije u Pančevu i Novom Sadu. Deo sirove nafte se u cevovod zaprima i sa domaćih nalazišta.

Obračunsko – zakonsko  merenje

Javno Preduzeće „Transnafta“ se opredelilo da instalira merenje masenog protoka, kao i ukupne mase transportovanog medija, koristeći merila protoka tipa „Coriolis“, na svim graničnim tačkama naftovoda po kojima će vršiti obračun svojih usluga. Obaveza JP Transnafta je da, po zakonu o metrologiji (metrološka kontrola), vrši periodično overavanje merila, obzirom da na osnovu namene, merenja spadaju u zakonsku metroligiju.

Nalazimo za shodno da pojasnimo par osnovnih pojmova vezanih za metrologiju i OIML (Organisation International de Mesure Legal) međunarodnu organizaciju koja prati ovu vrstu merenja.

Kategorije metrologije

Metrologija se može razmatrati kroz tri kategorije različitog nivoa složenosti i tačnosti:

1. Nauna metrologija odnosi se na organizovanje i razvoj etalona kao i njihovo održavanje na najvišem nivou.

2. Industrijska metrologija treba da obezbedi adekvatno funkcionisanje merila koji se upotrebljavaju u industriji kao i u proizvodnim procesima i postupcima ispitivanja.

3. Zakonska metrologija odnosi se na merenja u slučajevima kada utiču na transparentnost ekonomskih transakcija, zdravlje i bezbednost.

Fundamentalna metrologija nema međunarodnu definiciju, ali ona obuhvata najviše nivoe tačnosti u okviru pojedinih oblasti. Fundamentalna metrologija može se stog aopisati kao grana naučne metrologije vrhunskog nivoa.

Zakonska metrologija – WELMEC

Evropska saradnja u zakonskoj metrologiji WELMEC osnovana je Memorandumom o razumevanju 1990. godine potpisanim od strane 15 država članica EU i 3 države članice EFTA, a u vezi sa pripremom i sprovođenjem direktive o „Novom pristupu“.

Ovaj naziv je zamenjen sa „Evropskom saradnjom u zakonskoj metrologiji“ 1995. godine ali je ostao sinonim sa WELMEC. Od tada je WELMEC prihvatio pridruženo članstvo država, koje su potpisale sporazume sa Evropskom unijom.

Članovi WELMEC su nacionalni organi vlasti za zakonsku metrologiju u državama članicama EU i EFTA, dok su nacionalni organi vlasti za zakonsku metrologiju u onim državama koje su u tranziciji ka članstvu u EU, pridruženi članovi. U 2003. godini bilo je 30 država članica.

Ciljevi WELMEC su da:

– razvija međusobno poverenje između organa vlasti za zakonsku metrologiju u Evropi

– uskladi aktivnosti u zakonskoj metrologiji

– neguje razmenu informacija između svih zainteresovanih tela

Komitet WELMEC se sastoji od delegata od država članica i pridruženih članica i od posmatrača iz EUROMET, Evropske saradnje na akreditaciji EA, Međunarodne organizacije za zakonsku metrologiju OIML i drugih regionalnih organizacija zainteresovanih za zakonsku metrologiju.

 Komitet se sastaje najmanje jednom godišnje a podržavaju ga sedam radnih grupa. Mala Pedsednikova grupa savetuje predsedavajućeg o strateškim pitanjima.

WELMEC savetuje Evropsku komisiju i Savet u vezi sa izradom Direktive o merilima.

OIML

Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju OIML osnovana je 1955. godine na osnovu konvencije sa ciljem da promoviše globalnu harmonizaciju postupaka u zakonskoj metrologiji. OIML je organizacija nastala međuvladinim sporazumom 58 država članica, koje učestvuju u tehničkim aktivnostima, i 51 državom dopisnih članica pridruženih OIML u svojstvu posmatrača.

OIML sarađuje sa Metarskom konvencijom i BIPM po pitanjima međunarodne harmonizacije u oblasti zakonske metrologije. OIML je povezan sa preko 100 međunarodnih i regionalnih institucija u različitim oblastima metrologije, standardizacije drugim srodnim oblastima.

Svetska tehnička struktura obezbeđuje članicama metrološka uputstva za izradu nacionalnih i regionalnih zahteva koji se odnose na proizvodnju i upotrebu merila u oblasti primena unutar zakonske metrologije.

OIML razvija nacrte propisa i izdaje međunarodne preporuke koje obezbeđuju članicama da na međunarodno priznatoj osnovi utvrđuju nacionalnu zakonsku regulativu koja se odnosi na različite vrste merila.

Tehnički zahtevi u evropskoj Direktivi za merila su u velikoj meri jednaki Međunarodnim preporukama OIML. Glavni elementi Međunarodnih preporuka su:

– obim, primena i terminologija

– metrološki zahtevi

– tehnički zahtevi

– metode i oprema za ispitivanje i overavanje usaglašenosti sa zahtevima

– oblik izveštaja o ispitivanju

Nacrte preporuka i dokumenata OIML razvijaju tehnički komiteti ili potkomiteti sastavljeni od predstavnika država članica. Određene međunarodne i regionalne institucije takođe učestvuju u ovome na savetodavnoj osnovi. Sporazumi o saradnji se utvrđuju između OIML i institucija kao što su ISO i IEC sa ciljem izbegavanja sukobljenih zahteva. U skladu sa ovim, proizvođač i i korisnici merila ispitnih laboratorija mogu istovremeno da koriste publikacije OIML kao i publikacije drugih institucija.

Sistem uverenja OIML omogućuje proizvođačima dobijanje Uverenja i Izveštaja o ispitivanju OIML kao potvrdu da je dati tip instrumenta (merila) usaglašen sa zahtevima relevantnih međunarodnih preporuka OIML. Uverenja izdaju države članice OIML koje imaju ustanovljene jedan ili više nadležnih organa vlasti odgovornih za procesuiranje zahteva proizvođača koji žele da odobre svoj tip instrumenta (merila).

Ova uverenja podležu dobrovoljnom priznavanju nacionalnih metroloških službi.

Preuzeto iz:
Metrologija – ukratko drugo izdanje, mart 2005.
srpskog prevoda publikacije

Metrology – in short 2 nd edition, novembar 2003.
EUROMET project 673
Autoria:
Preben Howarth
Fiona Redgrave

Primer terminala Pančevo

Mernu instalaciju projektovanu za komercijalno merenje „Custody Transfer“ sirove nafte prema Rafineriji nafte Pančevo, JP Transnafta je nasledila od same Rafinerije.

Instalacija je prikazana na slici 1 i čine je sledeći osnovni elementi:

  1. Dva masena merača protoka. Senzor D600 sa  MVD 2700 transmiterom (Micromotion – Emerson Process Management) u dve paralelne grane cevovoda.
  2. Merenje temperature i pritiska medija (Rosemount – Emerson Process Management).
  3. Merenje viskoznosti (Solartron Mobrey – Emerson Process Management).
  4. Obračunska jedinica „Omni flow computer“.
  5. Printer za fiskalne izveštaje.

Atomatski uzimač uzoraka sirove nafte (Emerson Process Management).

Slika 1: JP Transnafta instalacija za obračunsko merenje protoka na terminalu Pančevo

Postavljena instalacija je projektovana tako da sa visokom tačnošću može izmeriti količinu sirove nafte koja je naftovodom dopremljena u Rafineriju nafte Pančevo. Osnovni elementi instalacije, merači protoka i Omni flow computer, poseduju međunarodne sertifikate za zakonsko-obračunsko merenje.

 Polovinom 2005 godine, JP Transnafta je podnela Republičkom zavodu za mere i dragocene metale, zahtev za overu opisane instalacije za obračunsko merenje uz napomenu da bi se za dokazivanje tačnosti mogao koristiti „mobile compact proover“, proizvod Emerson Process Management-a, valsništvo Rafinerije nafte Pančevo od koje je prethodno pribavljena saglasnost.

„Mobile compact proover“ (slika 2) je mobilni radni etalon sertifikovan od strane Zavoda za mere i dragocene metale. Radni etaloni – merna petlja sa klipom i protočni merači koji se koriste za određivanje karakteristika ispitivanih merila se potvrđuju sekundarnim etalononom.

Za određivanje karakteristika zapreminskih merača protoka koriste se merna petlja sa klipom ili turbinski merač (master meter) protoka, dok se za određivanje karakteristika masenih merača protoka koriste merna petlja sa klipom uz merač viskoznosti / gustine i maseni (master meter) merač protoka. Pre korišćenja „master“ merača neophodno je proveriti njihove karakteristike korišćenjem merne petlje sa klipom. Karakteristike merne petlje sa klipom se proveravaju periodično u skladu sa zakonom tzv. vodenom kalibracijom pomoću sekundarne etalon poude tačno određene zapremine.

Opsezi u kojima se koriste radni etaloni su:

Merna petlja sa klipom: 1,58 m3/h – 1589 m3/h

Turbinski merač protoka: 1.58m3/h – 447 m3/h

Maseni merač protoka: 1t/h – 545t/h

Radni etaloni su kao i ispitivana merila protoka povezani na prenosni Omni flow computer čija je funkcija upravljanje radom merne petlje sa klipom, vršenje temperaturne kompenzacije, poređenje rezultata radnih etalona i ispitivanih merača i generisanje štampanih izveštaja.


Mobile compact proover

U oktobru 2005 godine, prvi put u našoj zemlji je izvršena provera merila protoka korišćenjem „mobile compact proovera“ na terminalu Pančevo JP Transnafta. Rezultati merenja i poređenja izmerene mase protekle sirove nafte kroz mernu petlju sa klipom i ispitivana dva masena merača protoka su ustanovili grešku merenja: <0.2% izmerene količine, što je respektabilan rezultat za realnu instalaciju.

Na osnovu dobijenih rezultata ispitivani merači su overeni i mogu se koristiti za obračun.

Značaj overe ispitivanih merača, u konkretnom slučaju, prevazilazi uobičajeni značaj iz razloga što je ispitivanje izvršeno, do sada u ove svrhe ne korišćenim, „mobile compact prooverom“ koji je sada zvanično i u praksi prihvaćen kao radni etalon.

Za vlasnike merila protoka koja je po zakonu potrebno periodično overavati prethodna činjenica ima značaj jer omogućava overu bez uklanjanja merača sa lokacije na kojoj je instaliran i bez prekidanja radnog procesa.

Etaloni

Etalon je materijalna mera, merni uređaj, referentni materijal ili merni sistem namenjen definisanju, ostvarivanju, čuvanju ili reprodukovanju jedinice veličine odnosno jedne ili više vrednosti veličine koja služi kao referenca.

Sledivost

Lanac sledivosti predstavlja neprekinut niz poređenja, od kojih svi imaju utvrđene merne nesigurnosti. Ovim se obezbeđuje dovođenje rezultata dobijenih merenjem ili dovođenje vrednosti etalona u vezu sa referencama na višim nivoima, sve do najvišeg nivoa završno sa primarnim etalonom.

Krajnji korisnik može da obezbedi sledivost do najvišeg međunarodnog nivoa bilo neposredno od Nacionalnog metrološkog instituta ili od drugostepene laboratorije za etaloniranje. Kao rezultat različ itih sporazuma o međ usobnom priznavanju, sledivost može biti obezbeđena i u laboratorijama izvan sopstvene države korisnika.

Etaloniranje

Osnovno sredstvo u obezbeđenju sledivosti merenja je etaloniranje mernog uređaja ili referentnog materijala. Etaloniranjem se određuju metrološke karakteristike merila ili referentnog materijala. Ovo se postiže preko neposrednog poređenja merila sa etalonom ili overenim referentnim materijalom. Potom se izdaje uverenje o etaloniranju i, u većini slučajeva, na etalonirano merilo se stavlja nalepnica.

Tri su osnovna razloga zbog kojih se merilo podvrgava etaloniranju:

  1. Da bi se obezbedila konzistentnost vrednosti očitanih merilom sa drugim merenjima.
  2. Da bi se odredila tačnost vrednosti očitanih merilom.
  3. Da bi se uspostavila pouzdanost merila, odnosno da se u merilo može imati poverenja.

Referentne procedure

Referentne procedure se mogu definisati kao procedure ispitivanja, merenja ili analize,potpuno opisane i dokazano kontrolisane, namenjene ocenjivanju kvaliteta drugih procedura za poslove poređenja, ili karakterizaciju referentnih materijala uključujući i referentne predmete, ili određivanja referentnih vrednosti.

Nesigurnost rezultata referentnih procedura mora biti na odgovarajući način procenjena i mora da bude pogodna za nameravanu upotrebu.

U skladu sa ovom definicijom, referentne procedure mogu se koristiti za:

–   validaciju drugih mernih ili ispitnih procedura, koje se koriste u slične svrhe, a i za određivanje njihovih nesigurnosti,

–   određivanje referentnih vrednosti osobina materijala, koji mogu da budu sabrani u priručnicima ili bazama podataka, ili referentnih vrednosti koje su ostvarene referentnim materijalom ili referentnim predmetom.

Metrologija – ukratko drugo izdanje, mart 2005.

Pišu:
Miloš Hranjec dipl.el.inž.
Dušan Babić dipl.maš.inž.

Više informacija: IvDam Process Control, 11000 Beograd, Koste Abraševića 15, Tel: +381-11-2402575, 2402579, http://www.ivdamprocess.com/