Raspberry Pi 500
Raspberry Pi 500 je kvalitetan kućni računar izbalansirane snage za STEM, mejkerske i kancelarijske primene, sa izbalansiranom cenom u skladu sa ponuđenim hardverom. Ono što krasi ovaj računar je veliki ekosistem krcat literaturom, višegodišnja podrška i brojna zajednica, a sve to čini ulaganje vremena u njegovo proučavanje vrednim i nakon deset i više godina.
Pros
- Zadržani svi portovi Raspberry Pi 5 SBC-a
- Gigabitni Ethernet uz 2,4/5 GHz Wi-Fi 5 i Bluetooth 5 LE obezbeđuju odličnu povezivost
- Ogroman Raspberry Pi ekosistem: velika baza literature, aktivna zajednica korisnika i brojan softver
- Dugogodišnja podrška proizvođača i međusobna kompatibilnost svih dosadašnjih modela čine da uloženo vreme nije uzaludno sa svakom sledećom generacijom proizvoda
- Realizacija pasivnog hlađenja je za svaku pohvalu - računar nismo uspeli da ubacimo u trotl
Cons
- Nema M.2 konektor za povezivanje NVMe SSD-a ili AI modula kao što je Hailo-8
- PoE je i dalje neomiljen u Raspberry Pi vizijama kućnog računarstva
- micro HDMI izlazi su nešto što nam se nikako ne dopada, a što neki proizvođači jednostavno obožavaju
- Tastatura nema numerički deo
Da se Raspberry Pi 500 pojavio „1980. i neke“, a ne 2025. predstavili bi ga kao začuđujući 64-bitni kućni računar koji radi na 2.4 GHz sa 8 GB RAM-a i slikom rezolucije 3840×2160 (4K) piksela u 68 milijardi boja, stereo audio izlazom (mada na čudnom portu) i mogućnošću proširenja dodavanjem eksternih modula. Dva microHDMI 4K izlaza, Gigabitni Etherenet, 2.4/5 GHz Wi-Fi 5, Bluetooth 5.0 BLE, čitač SD kartica, dva USB 3.0 i jedan USB 2.0 port bi bili toliko ispred vremena da niko ne bi ni znao o čemu zapravo govorimo.
Kućni računar
Tih, osamedesetih godina prošlog veka delili smo se na dve „fajte“ u zavisnosti od toga koji smo računar donosili u rancu kada bi se kod drugara okupljali bežeći iz škole. Jedni su čuvali svoju „gumicu“ – ZX Spectrum 48K, tako prozvanu zbog mekanih tastera, koji kao da su bili ukradeni sa nekog povećeg digitrona. Drugima je bio potreban malo veći ruksak da bi u njega stao „debeljko“, prva verzija Comodore 64 računara, neopisive, a opet karakteristično ružne boje. I jedan i drugi su se direktno povezivali preko koaksijalnog kabla na antenski ulaz CRT televizora. U stvarnosti, birali smo onog domaćna koji je imao dva televizora (ponekada bi taj drugi bio i crno-beli – nema veze tada smo umeli da vidimo boje i u sivim tonovima), jer je gotovo bilo sigurno da će nas njegovi roditelji oterati posle par sati sa „velikog“ kolornog u dnevnoj sobi…
A u rancu je moralo da bude mesta i za omanji kasetofon i nekoliko audio kaseta na kojima su, u obliku zvučnog zapisa, bile nasnimljene igrice. Sem igrica malo šta korisno je moglo da se radi na tim kompjuterima, osim da se programira u BASIC-u. Spectrum-ov je još i mogao da crta, mada mu je interfejs bio jedinstven, toliko da se od te ideje odustalo u daljem razvoju računarstva. Comodore 64 interfejs je opet bio nekako moderniji ali beskrajno osakaćen implementiranim BASIC-om, koji bez POKE, PEEK i SYS (a i sa njima) nije pružao mnogo više od od FOR NEXT, IF THEN i PRINT-a. Mada su nama realno značile samo dve komande: LOAD i RUN, a ponekima sa 1541 (dvostrani 1571 nije imao gotovo niko) i LOAD „$“,8,1.
Do računara se nije dolazilo lako, bilo je neophodno da ga neko prenese preko granice ili da se nekim čudom nađe primerak u jednom od par „Free shop“-ova u Beogradu. A onda 1987. dolazi do „16-bitnog prevrata“ i pojavlju se dve opake zverke kućnog računarstva. Prvo samo u rukama odabranih, Amiga 500 i mnogo ređi Atari ST omiljen od strane muzičara zbog ugrađenog MIDI-a. I pored igrica na njima su i prvi zaista upotrebljivi korisnički programi, čime kućni računari otvaraju vrata profesionale niše. A u tako kombinovano kućno-poslovnu (home-office) priču tada ulazi IBM i njegovi klonovi obojeni u MS DOS/Windows ruho čineći taj sve uniformisanijim, uskraćujući zanesenjacima njegove mirise i začine, pa i svaki oblik posebnosti uz favorizaciju brzine procesora i kapaciteta memorije i diskova. Sivilo oslonjeno na međusobnu kompatibilnost donelo je masovnost pa smo od sporadičnih računara ponekog entuzijaste došli do sveta u kome svako poseduje i koristi bar dva uređaja sa operativnim sistemom.
Ceo ovaj uvodni tekst ima za cilj da današnjem čitaocu koji nije imao prilike da izviri van globalnog narativa, pokaže da postoji još nešto u računarskom svetu osim Intel/AMD x86-64 baziranih PC računara sa X KW kućištima osvetljenih mnoštvom RGB LED kulera koji se oglašavaju zvukom hi-tech kalorifera (a i zagrevaju prostoriju bara-bara kao i on) i minijaturnih kocki sa logom zagrižene jabuke za čiju cenu se može kupiti kuća sa sve avlijom u glavnoj ulici u nekom selu. Verujte da postoji. Recimo, jedan od njih je i Raspberry Pi 500 (a što ne pomenuti i Raspberry Pi 500+ o kome smo ranije pisali) koji se u potpunosti uklapa u originalnu ideju kućnog računara i svojom snagom, mogućnostima, posebnošću i naravno šarmom čuva onaj isti sjaj izazova u očima entuzijasta zapaljen pre skoro pola veka.
Odlika prvih kućnih računara je bila da podsećaju na sofisticirane električne mašine za kucanje, koje su vremenu njihovog nastanka i bile deo modernizacije poslovnog ekosistema. Računarski deo bio je integrisan u kućište tastature sa odgovarajućim izlazima i zasebnim pretvaračem 220 VAC u odgovarajući DC napon. Za svaki slučaj.
Umesto na papir, ovi računari su unos čuvali u internoj memoriji ili spoljnim medijima, prikazivali ga na TV ekranu i štampali po potrebi na, za svaki model odgovarajućem, matričnom štampaču – ako ga je uopšte i bilo.
Hardver Raspberry Pi 500
Ako pogledamo portove na zadnjoj strani Raspberry Pi 500 vidimo da je tradicija održana uz nekoliko modernizacija kako bi se ispratili današnji standardi, a preuzeti su sa SBC modela Raspberry Pi 5. Gledajući sa leve strane, prvi je USB-A 2.0 port, prepoznatljivo beo. Zbog male brzine prenosa podataka treba ga koristiti za povezivanje sporih periferija, što će u ovom slučaju najčešće biti miš. Sledeća dva plava porta su USB-A 3.0. Njihova brzina je oko 390 MB/s što je sasvim dovoljno za eksterne diskove.
Za pokretanje sistema tu je SD kartica. Njeno ležište je sledeće u nizu i ovaj put su u Raspberry Pi-u odlučili da ono bude push-push. Da, ovde za time ima opravdanja. Ležište je duboko, kartica je u potpunosti zaštićena od vertikalnih udara i veoma je mala verovatnoća da se nenamerno izuče. Brzina čitanja sa Raspberry Pi 32 GB SD kartice (i o njima smo već pisali) koja dolazi sa Raspberry Pi 500 modelom je oko 90 MB/s. Naravno, možete koristiti bilo koju SD karticu, ali su se na našim testovima Raspberry Pi originali pokazali odličnim.
Sledeći u nizu portova je USB-C PD ulaz za napajanje koje se ne nalazi u kompletu. Možete iskoristiti bilo koje kvalitetno sa 5 VDC izlazom, pri čemu morate da računate na bar 25 W. Raspberry Pi u ponudi ima dva napajanja koja zadovoljavaju ove kriterijume: jedno od 27 W i drugo od čak 45 W. Testirali smo potrebe ovog kućnog računara za energijom i na grafiku se vidi da one nisu prelazile 10 W i pri najvećim opterećenjima. Ovde napominjemo da osim miša i Raspberry Pi LCD monitora drugih priključenih periferija nije bilo. Čak, pri merenju u Idle režimu, nije bilo pokrenuto ni grafičko radno okruženje, već je sistem startovan u terminalu. Samo pokretanje GUI-a podiže potrošnju sa 3.5 W na 4.3 W.
No, i ovi brojevi pokazuju jednu od jakih strana ovog kućnog računara, a to je mala potrošnja. Napravimo okvirni proračun i pretpostavimo da računar koristimo 24 h dnevno, sedam dana u nedelji i to pod punim opterećenjem. U tom slučaju povlačio bi 10 W u svakom trenutku. Dnevna potrošnja bi onda bila 240 Wh, a godišnja bi onda bila nešto manje od 90 kWh. Uporedimo li to sa nekim malim računarom sa Intel Core-i5 procesorom poput DFRobot LattePanda Sigma, vidimo da je višestruko manje. O klasičnim desktop konfiguracijama koje kreću od 150 W i u kancelarijskoj upotrebi dostižu oko 200 W i više, ili o gejmerskim konfiguracijma koje čak i u idle režimu troše inicijalno više zbog izdvojene grafičke kartice, da i ne govorimo.
Neko bi sada mogao da primeti da su i Sigma i moderni desktopi daleko snažnije platforme. I tu se moramo složiti. Međutim na vama je da procenite sopstvene potrebe. Ako Raspberry Pi 500 može da ih zadovolji, recimo kao učilo na kome se vrši obuka studenata u programiranju, onda je stavka potrošnje struje veoma značajna. Računica za učionicu od 20 mesta, sa minimalnim desktop računarima od 150 W, na godišnjem nivou pokazuje dodatnu potrošnju od 8.400 kWh računajući 12 časovno radno vreme i 250 radih dana u godini. Za taj novac svake godine, možete kupiti novih 20 Raspberry Pi 500 i pri tome ne uživati u neprestanom zujanju nekoliko ogromnih kulera gejmerskog računara.
Dobar deo utrošene energije pretvara se u termičku. U standardnom radu u kancelarijskim programima temperatura se penje na oko 50 ºC. No, kada uključimo sva jezgra i podignemo takt na 2400 MHz u stress testu, temperatura raste na oko 55 ºC u roku od par minuta, ali se ne diže iznad 69 ºC ni posle sat vremena. Sve ovo zahvaljujući velikom pasivnom hladnjaku koji se nalazi unutar kućišta, ispod tastature.
Vratimo se opet portovima. Dva microHDMI izlaza su sledeća u nizu. Svaki od njih ima mogućnost prikaza 4K slike sa 60 fps. Ranije smo od Raspberry Pi kompanije dobili i primerak njihovog 15.6″ LCD monitora sa IPS panelom koji može prikazati sliku do 1920×1080 piksela u 16.2 miliona boja, dakle sa po 8 bita po RGB kanalu. VideoCore VII GPU koji se nalazi integrisan u Broadcom BCM2712 četvorojezgarnom ARM Cortex-A76 processoru tehnički može raditi i sa 10, odnosno 12 bitova po kanalu, pa stoga stoji tvrdnja sa početka teksta u maksimalnom broju boja uz napomenu da je 30 fps maksimum kod 12 bitnog 4K prikaza.
One koje interesuje ovaj monitor može privući i dobra svetlina od tipičnih 250 nita, kao i mogućnost napajanja i preko USB-A porta Raspberry Pi-a. U tom slučaju, zbog energetskih ograničenja porta, svetlinu panela je moguće postaviti na maksimalnih 60%, dok su dva ugrađena 1.2 W zvučnika ograničena na 50% svoje snage.
Sledeći port je već legendarni Raspberry Pi 40 pinski GPIO na kome se nalazi 26 konfigurabilnih IO linija i naponske linije od 5 V, 3.3 V i GND. Mejkerima i u STEM obrazovanju ovaj heder je veoma dobro poznat i mnogi projekti se baziraju na njegovom korišćenju. Kod Raspberry Pi SBC modela, ovaj port se nalazi uz ivicu ploče sa gornje strane i na njega se lako, utiskivanjem, montiraju dodatne funkcionalne ploče. Montirana ploča paralelna je sa pločom SBC-a i idejno podseća na kapu, mada naziv HAT za ove ekstenzije dolazi od „Hardware Attached on Top“.
Kod Raspberry Pi 500, kao i kod plus modela, položaj GPIO hedera je bočan pa bi za lagodnije korišćenje trebalo obezbediti dodatni 40 pinski ribon kabl ili neki od GPIO ekstendera iz ponude Raspberry Pi-a ili drugih proizvođača. Naravno, ako je potrebno povezati par pinova u projektu, može se to uraditi i odgovarajućim žicama sa ženskim konektorom na jednoj strani.
Na kraju, poslednji port je gigabitni Ethernet. Naša merenja su pokazala da on, čak i u bidirekcionom radu postiže 935/938 Mbps, šta je odličan rezultat za ovaj standard. Njegova primarna namena je brz prenos podataka i operativni sistem će po pravilu prioritizovati korišćenje Etherneta u odnosu na Wi-Fi. Ugrađeni 2,4/5 GHz Wi-Fi 5 i Bluetooth 5 modul nema eksernu antenu (kućište je plastično, pa nema ni potrebe za njom) i od spolja ništa ne odaje njegovo prisustvo.
Otvor na samom kraju niza portova nas je zaintrigirao. Kada smo otvorili kućište, usledilo je iznenađenje. Naime na tom mestu se nalazi nepopunjen deo PCB-a unapred spremljen za realizaciju PoE. Pregledom vidimo da je još jedan deo ploče ostao nepopunjen – iako je označen štampom, a to je mesto za M.2 slot, koga u ovom modelu nažalost nema.
Nedostatak M.2 konektora, kao i specijalnog PCIe konektora, znači da se na ovaj kućni računar ne mogu elegantno, kako je to moguće kod Raspberry Pi 500+ modela, povezati M.2 NVMe SSD ili AI modul, recimo Hailo. Prinuđeni smo dakle da koristimo SD karticu kao sistemski disk, a naše preporuke vezane za izbor možete pročitati u posebnom tekstu.
Nema ni MIPI CSI za kameru niti MIPI DSI konektora za dodatni displej. Nedostatak konektora za displej bi mogli da opravdamo, jer se oni ipak više koriste u embedovanim rešenjima, ali nedostatak MIPI CSI-a nam je ipak zasmetao.
PoE, kao što rekosmo, nije ovde realizovan, a nije ni na Raspberry Pi 500+ modelu. U kućnoj upotrebi njegovo prisustvo možda i ne znači mnogo, ali u scenariju opremanja učionice ili kancelarije, PoE bi eliminisao potrebu za dvostrukim ožičenjem komunikacione i napojne mreže, i potpuno eliminisao potrebu za dodatnim napajanjima. U kombinaciji sa Raspberry Pi LCD monitorom, koji bi mogao da se u tom slučaju napaja preko jednog od USB portova Raspberry Pi 500, ne bi postojala potreba ni za dodatnim napajanjima monitora. Da ne govorimo o benefitima pri dizajnu enterijera sa takvom redukcijom neophodnog ožičenja.
Tastatura
Tastatura ovog modela je, hajde da budemo kreativni i iskoristimo pridev „komunalna“, ali je upravo ona to što izdvaja ovaj model od standardnog Raspberry Pi 5 SBC-a. Veoma nalik na onu u nekadašnjem Raspberry Pi 4B Computer-u. Nešto je kvalitetnija, te nam se čini da u kucanju veoma retko „proklizava“. Stara je ponekada imala taj problem i kod nje, da biste bili sigurniji, po navici biste snažnije udarali dirke. Plitki tasteri sa veoma malim hodom poput tastatura na laptopovima nekim ljudima su neugodni, dok neki vole upravo minimalne pokrete i udarce prstiju po njima. U poslednjih mesec dana, koliko intenzivno koristimo ovaj kućni računar u labu ne možemo dati realnu negativnu primedbu što se tiče upotrebljivosti tastera. Naravno, možemo uputiti žalostan pogled ka sjajnim tasterima mehaničke tastature na Raspberry Pi 500+ modelu.
Novitet na ovoj tastaturi je Power dugme u gornjem desnom ćošku i to je zaista dobrodošao dodatak. Tri LED diode nismo u potpunosti odgonetnuli, mada je jasno da su sve tri programabilne. U Raspberry Pi OS-u prva, desna je crvena kada se dovede napon, ali postaje zelena kada je uređaj pokrenut, sledeća takođe zelena pod slovom A sija kada je pritisnut Caps Lock, dok treću sa slikom kruga, trougla i kvadrata nismo uspeli da vidimo kako sija. Opet u svim drugim OS-evima, sija samo krajnje desna dioda i to samo kada se preuzimaju podaci preko etherneta.
Tastatura od ukupno 80 tastera u UK verziji, postoji i US model, ima osam „multipleksiranih“ tastera. Pod ovim terminom smatramo tastere sa crvenim printom druge funkcije koju vrše kada se istovremeno drži taster Fn. Tako su recimo strelice za kretanje u četiri pravca u isto vreme i tasteri za „skakanje“ kroz tekst dok ga editujete.
Ovakva, crvena, su i dva dodatna funkcijska tastera F11 i F12 u gornjem levom uglu tastature. Vredi sada spomenuti da je sam Raspberry Pi 500 veoma elegantan i niskog profila. U donjem delu je svega 1 cm visok, dok se u najvišoj tački iznad funkcijskih tastera uzdiže na oko 2.5 cm što ujedno daje prijatnu ergonomsku kosinu prilikom kucanja.
Softver
Ono što Raspberry Pi računare čini posebnim i izdvaja ih po upotrebljivosti u odnosu na druge ARM i RISC-V računare je softverski ekosistem. Osnovni operativni sistem je Raspberry Pi OS koji je danas oslonjen na Debian 13 (Trixie) i od strane Raspberry Pi-a prilagođen njihovom hardveru.
Sistem se pokreće sa SD kartice koju je potrebno pre korišćenja flešovati u Raspberry Pi Imiger-u – besplatnom softveru koji se može preuzeti sa zvaničnog Raspberry Pi sajta. Da ne bude zabune, imidž se može flešovati i bilo kojim drugim programom za tu namenu, poput balenEtchera ili Armbian Imager-a, ali je originalni program najprirodnije rešenje. Program sam vodi korisnika kroz izbor verzije OS-a, da li je Server ili Desktop, pa čak ima mogućnost flešovanja i drugih OS imidža odabranih od strane Raspberry Pi-a, ali i proizvoljnog imidža koji bi korisnik mogao po svom nahođenju da preuzme sa interneta. Program ima i funkcionalnost formatizovanja SD kartice u FAT32 format, kao i podešavanje inicijalnih konfiguracionih podataka OS-a. Mislimo na podešavanje korisničkog imena, lozinke, podataka za Wi-Fi identifikaciju i sličnog.
Posebno se izašlo u susret manje iskusnim korisnicima, pa čak i onima koji nemaju pri ruci drugi računar na kome bi se pripremila SD kartica. Dovoljno je sa praznim medijem u SD ležištu i priključenim Etnernet portom na internet uključiti Raspberry Pi 500. Sistem će se sam pokrenuti, prepoznati da je SD kartica bez odgovarajućeg OS-a i omogućiti korisniku da startuje prilagođenu verziju Raspberry Pi Imadger-a. Naravno Raspberry Pi 500 mora biti povezan za displej preko micro HDMI porta u tom postupku kako bi imali uvid u sam postupak. Korisnik tada odabira verziju OS-a koja se preuzima sa interneta i automatski flešuje na SD karticu.
Sve što je potrebno nakon okončanja ovog postupka je reset i ponovno pokretanje, ovog puta izabranog operativnog sistema.
Raspberry Pi SBC-ovi, pa i kućni računar Raspberry Pi 500 baziran na Raspberry Pi 5 modelu, su izrađeni na filozofiji odmerene snage hardvera u skladu sa predviđenim aplikativnim zahtevima uz snažnu optimizaciju cene. U ovom segmentu nećete naći „ludu“ trku za brzinom, neumerenim energetskim zahtevima, niti neodmereno visoku cenovnu marginu. Naravno hardver nije poslednji krik tehnologije, već je oprema koja za cenu do $100 do $200 omogućava ugodan rad u pristojnom broju aplikativnih softvera. Ovo važi i za gotovo sve alternativne proizvođače SBC platformi, pa čak i u usko specijalizovanoj AI/Video margini gde imamo recimo Nvidia Jetson Orin Nano-a zadržava se ovaj cenovni opseg.
Kada govorimo o aplikativnim mogućnostima, unapred se ograđujemo od dve velike oblasti potencijalne primene ovog kućnog računara. Ne zbog toga što on ne može da se upotrebi na taj način, već što postoje dva druga modela sa praktično istim hardverom kojima te aplikacije bolje leže.
Prva je upotreba ovog računara kao servera – bez obzira da li bi u tom slučaju on bio medija server, kamera ili data server, glavni računar za Home Automation rešenje ili nešto sasvim treće. Za ovaj zadatak daleko je bolje upotrebiti bilo koji od Raspberry Pi 5 SBC sa onoliko memorije koliko je optimalno za datu aplikaciju, dakle: 1, 2, 4, 8 ili 16 GB. Operativnom sistemu SBC-a bi tada bilo razumno pristupati korišćenjem terminal emulatora na drugom računaru na istoj mreži – najčešće SSH protokolom, te u većini slučajeva nema potrebe za pokretanjem grafičkog interfejsa na SBC-u. Nameće se zaključak da u ovom scenariju serverskog računara nema opravdanja ni za postojanje integrisane tastature, koja samo povećava zahtevani prostor za instalaciju uređaja.
Druga upotreba je za retro gejming. Iako je Raspberry Pi 500 są svojih 8 GB RAM-a sposoban da pokrene mnoge naslove, 16 GB bi značilo. Značila bi i mogućnost pokretanja sistema sa M.2 NVMe SSD-a, kao većeg i bržeg medija. Idealan za ovu namenu je Raspberry Pi 500+, jer pored ove dve karakteristike ima i vrlo pristojnu mehaničku tastaturu. Igrati retro igrice na plitkoj tastaturi nije ugođaj i šteta je ne iskoristiti svetlom okupane tastere plus modela.
Ono za šta ovaj model jeste je recimo da bude prvi „ozbiljan“ programerski računar nekom mladom geeku – pre svega školski, a potencijalno i drugi kućni. Zašto drugi, objasnićemo kasnije.
Izbor pravog hardvera za mladog mejkera, budućeg programera treba vršiti u skladu sa dostupnom veličinom ekosistema i podrške kroz literaturu (online ili štampanu) da bi sticanje znjanja bilo neometano i bez stresa. Početnici još nemaju dovoljno iskustva da razluče šta je njihova greška, a šta propust ili nedoslednost u izradi hardvera i softvera i mogu se u tom krugu vrteti bez iznalaženja rešenja. Iako neki smatraju da je upravo to način da se prekale za svet koji ih čeka, naše je mišljenje da na samom početku ovaj pristup demotiviše preveliki broj budućih kreativaca.
A Raspberry Pi je i o tome mislio u godinama koje su iza nas. U Raspbery Pi OS-u moguće je startovati Bookshelf aplikaciju u kojoj se može pristupiti većem broja knjiga u PDF obliku. Par njih je zaključano i traži mesečnu pretplatu, ali je broj zaista simboličan, kao i pretplata koju možete shvatiti i kao vid pomoći pokretu otvorenog softvera i hardvera. Knjige različitih autora pokrivaju programiranje u C-u, Python-u, rad u FreeCAD-u i KiCAD-u, Arduino programiranje, kao i veliki broj projekata i ideja. Trebaće vam puno vremena da sve pročitate, ali ćete steći ogromno znanje iz oblasti. Bitno je da su knjige i pisane za Rasberry Pi, te da će svi primeri u potpunosti raditi bez prilagođavanja.
Za „neformalniji“ pristup u istom Bookshelf-u su i svi brojevi MagPi Raspberry Pi magazina, od prvog do poslednjeg, sa tim da je samo najnoviji zaključan i namenjen pretplatnicima. Mnogi autori su pišući članke u magazinu ostavili ogromno znanje i iskustvo, koje je sada na dohvat ruke – bolje reći na jedan klik.
Programiranje sa Raspberry Pi 500
Prvi koraci u programiranju, danas se obično čine u nekom od vizuelnih programskih jezika, a za ovu platformu, kao standard se uzima Scratch. Mnoštvo tutorijala, kao i velika baza korisnika i njihovih projekata dostupnih online, omogućiće mladom učeniku da brzo savlada potrebne veštine i dopuni znanja koja stiče u okviru formalnog obrazovanja.
Dalji koraci u „kodovanju“ po pravilu vode preko Python-a i tu zaista imamo obilje kvalitetnih IDE okruženja. Najpoznatiji i naelementariniji je Thonny, koji je odličan za početnike i zbog lakog podešavanja, ali i zbog integrisanog terminala u kome učenik može zadavati Python komande u komandoj liniji.
Geany je pak sofisticiraniji paket i nije namenjen samo za Python, već i za druge programske jezike. Veoma je zgodan za korišćenje i integralni je deo Raspberry Pi OS-a. Dopao nam se i Wing Python IDE, podseća u nekim elementima na Visual Studio Code, koji takođe bez problema radi na Raspberry Pi 500. Radi i PyCharm IDE za one koji su poštovaoci JetBrains-a.
Pomenuti Visual Studio Code je jedan od svetskih standarda za IDE okruženja. On se na Raspberry Pi OS-u instalira jednom komandom i radi besprekorno. Pored programiranja u Python-u, C/C++, Javi i drugim programskim jezicima, može se koristiti i za programiranje mikrokontrolera uz PlatformIO ekstenziju. Ovde morate biti oprezni, jer se ne mogu na ARM Linux-u kompajlirati programi za sve vrste mikrokontrolera – za Raspberry Pi-jeve RP2040 i RP2350 mikrokontrolere koji su na Pico razvojnim sistemima sve radi kako treba.
Slično važi i za Arduino IDE-u. Nažalost Arduino ne nastavlja razvoj novog Arduino 2 IDE-a za Linux na ARM-u, pa time ga nema ni za Raspberry Pi 500. Naša je preporuka da u ovim okruženjima prvenstveno programirate Raspberry Pi Pico liniju razvojnih sistema, a na ostale kasnije pređete ukoliko je tehnički moguće.
Iako smo rekli da nismo za serversku upotrebu ovog računara, ipak postoje neke serverske primene koje su nam aplikativno opravdane. Jedna od njih je JupyterLab, web servis koji služi za interaktivno izračunavanje i koristi različite programske jezike, mada se snažno oslanja na Python.
Naravno u edukativne svrhe, svakako preporučujemo da se na Raspberry Pi 500 „poigrate“ i sa Node-RED, MQTT serverom, Home Assistant-om, OpenWRT-om i sličnim serverskim rešenjima. Samo, treba razlikovati upotrebu od edukacije. Zbog komparacije onoga što nudi Raspberry Pi 500 u odnosu na druge SBC-ove dali smo dva gornja linka Node-RED i MQTT. Probajte pokretanje ova dva servisa na njemu i uporedite sa instalacijom Node-RED-a na OrangePi 4A sa Allwinner T527 SoC-em ili MQTT servera na Radxa Cube A5E sa Allwinner A527. Priča o bitnosti kvalitetnog ekosistema će vam tada biti upotpunjenja.
Ono što svakako izdvaja Raspberry Pi OS je port Wolfram Mathematica za ovaj računar, koji je u ovoj verziji potpuno besplatan. Mnoštvo primera i inženjerskih aplikacija, poput proračuna filtera na slici ispod, samo su neke od već urađenih skripti koje se mogu preuzeti i po potrebi modifikovati.
Kao što smo pomenuli na početku postoji bogata literatura za svaki standardan paket koji ima Raspberry Pi podršku. Ono što je izuzetna vrednost je da je softver proveren i da praćenje primera, poput ovog ispod na Wolfram sajtu, nema skrivene nedoumice, nejasnoće ili nefunkcionalnosti koje od učenika očekuje hakerske veštine. Ovo je vrlo čest primer kod sličnih SBC platformi na ARM i RISC-V arhitekturi, gde se tek nakon udubljivanja u rad nekog paketa dolazi do stvarnih problema i konačnog odustajanja od upotrebe. Ovo je vrlo čest problem kod Rockchip, Allwinner i drugih manje poznatih SoC-eva, kao i kod realno svih trenutno dostupnih RISC-V SoC-eva na tržištu. Sa njima se možete upoznati u našem delu sa recenzijama SBC računara.
Korisnički programi na Raspberry Pi 500
Za sve one koji su mejkerski raspoloženi, CAD programi su neophodnost. FreeCAD je jedan od najvećih i najkompleksnijih besplatnih CAD programa koji je u potpunosti prilagođen ovom hardveru.
Ako se bavite mehatroničkim napravama, izrada PCB ploča je u sklopu svakog projekta. KiCAD je u portovan na Raspberry Pi OS i spada u alate koji mogu kreirati nacrte za ploče profesionalnog kvaliteta, koji se onda šalju na dalju izradu. Cene po kvadratnom santimetru ploče su veoma niske, čak i za vrlo male tiraže. Mnoštvo tutorijala, škola i odlična knjiga u Bookshelf-u biće i više nego dovoljni i za napredan rad i vrhunske rezultate. Međutim, ovde se može očekivati određeno legovanje hardvera, posebno kod višeslojnih velikih ploča. No dok stignete na taj nivo veština, ko zna kakav će Raspberry Pi „X00“ biti u ponudi.
Za sekretarske-kancelarijske zadake prigodni su različiti Office paketi, koji se uvek sastoje od procesora reči, programa za tabelarnu obradu podataka i programa za izradu interaktivnih prezenatcija. Često je tu i neki osnovni program za vektorsko crtanje. LibreOffice kao moćan i preporučen office paket u svom sastavu ima i program za rad sa bazama podataka. Dakle, tu je sve što vam je potrebno, a najnovija verzija je uvek dostupna za Raspberry Pi 500.
Ono što sada želimo da istaknemo je OnlyOffice svita o kojoj smo pisali ranije i koja se može instalirati na Raspberry Pi OS. To je kolaborativni office paket koji je nastao na LibreOffice kodu uz određena poboljšanja i AI mogućnosti. Svita je priča za sebe, a ovde bi istakli njen rad sa PDF dokumentima. Parsovanje je veoma realno i kvalitetno, a posebno nas je oduševio način kako tretira blokove tekstova. Dok LibreOffice tekst posmatra na nivou jedne linije, Onlyoffice tekst u PDF dokumentu posmatra kao celinu i omogućava selektovanje celog pasusa – ili više njih.
I slatkiš smo ostavili za kraj uvida u Raspberry Pi OS. SonicPi namenski napisano IDE okruženje za muzičke programere koji žele da istražuju u ovom graničnom polju. Raspberry Pi 500 ima stereo analogni izlaz objedinjen u HDMI konektoru i može se koristiti za reprodukciju zvuka. Na sajtu SonicPi-a nalazi se veliki broj primera i tutorijala, i sada vam je jasno da vas SonicPi zove rečenicom: „Experience the sound of code.“
Izbor operativnih sistema
Sećate li se napomene sa početka ovog poglavlja, gde smo rekli da je moguće u Raspberry Pi Imager-u na SD karticu flešovati i druge OS-ove. Parrot Security ili najpoznatiji hakerski OS – Kali Linux imaju svoje verzije za ovaj računar. Za ovaj računar odgovaraju svi OS imidži za Raspberry Pi 5, kao i većina imidža za Raspberry Pi 4 – ali ne svi.
Ubuntu, Armbian, Manjaro OS, DietPi samo su neki u nizu od mnogih Linux baziranih OS-ova koji se mogu koristiti na ovom računaru. Mnogi korisnici cene Armbian za ARM bazirane računare, pre svega zbog njegove odlične podrške raznolikom hardveru u moru raznoraznih proizvođača i SoC-eva.
Na našim starim Octane 2.0 testovima Armbian 26.2.1 Gnome 46 nije bio optimizovan koliko je to Raspberry Pi OS Trixie, pa čak ni recimo Manjaro ARM Linux KDE Plasma 20260209. Ubuntu 25.10 Gnome 49 je u njegovom rangu, a DietPi 10 je negde između. Geekbenchmark 6 je pokazao gotovo identične rezultate, sa time da se Diet Pi 10 na ovom testu „izvukao“.
Da li ima opravdanja koristiti Armbian umesto Raspberry Pi OS-a koji je potpuno usaglašen sa hardverom veliko je pitanje. Možda ukoliko baš volite KDE ili GNOME, a ipak vam je Debian blizak. Nama je bio interesantan Manjaro ARM OS, Arch Linux distribucija prilagođena ARM procesorima, sa najnovijim KDE-om, Linux kernelom i grafikom koja se oslanja na Wayland protokol.
Zaključak
Ako baš želite da se igrate: Batocera, RetroPie i RecalBox su izvrsni retro gejming OS-ovi koji glatko rade na ovom računaru. Ako vam ne smetaju tasteri „bez hoda“ i ne pravi vam problema što u računaru nije SSD, nema razloga da se ponekad i ne zabavite. Ali, to ne može biti razlog da se odlučite za ovaj računar, ipak je Raspberry Pi 500+ pravi izbor za ovu namenu.
Razlog ne može biti ni ideja da kreirate sopstveni server, ne zato što to ovaj računar ne može, već što nema smisla doplatiti za tastauru koja je potpuno bespotrebna u toj primeni, a na sve to zauzima mesto. Nije ni model koji bi izabrali da bude edge ili gejmerski računar.
Ono gde mi vidimo njegovu primenu je da bude edukativni i razvojni računar. Vidimo ga kao model koji bi izabrali za opremanju učionice ili kancelarije. U prvom slučaju, on je ekonomičan izbor – i cenovno i u pogledu potrošnje električne energije – a pritom dovoljno hardverski moćan da se na njemu uče tehnike programiranja – od vizuelnog sa blokovima, preko Python-a, C/C++ pa sve do proučavanja Linux OS-a i pitanja sigurnosti na mreži i komunikacija. Tu su i korisnički programi poput KiCAD-a, FreeCAD-a ili Jupyter-a. Tu su i svi serverski orijentisani paketi poput Node-RED, MQTT servera, Apache servera, Home Automation i sličnih, openWRT-a, openMediaVault-a, …
Prisustvo GPIO porta otvara mogućnosti embedovanog programiranja i kreiranja mehatroničkih projekata, kao i izvođenje laboratorijskih vežbi u STEM obrazovanju.
U kancelariji, on bi mogao biti povoljna varijanta za mesta gde se radi u office paketima, kao i svuda gde se računar koristi kao terminal za pristup frontendu ili backend-u servera. Njegova Ethernet i Wi-Fi povezivost, omogućavaju laku integraciju u veću mrežu. Ne treba prenebregnuti ni kliktave zvuke koje generišu mehanički tasteri u modelu Raspberry Pi 500+, a kojih kod ove verzije gotovo da nema. Zato je i sam proizvođač ponudio 200 silikonskih damfera za tastere za model Raspberry Pi 500+ po ceni od svega $4, onima sa nežnim sluhom.
Konkurenata u RISC-V i ARM svetu gotovo i da nema. Poneki retki pokušaj da se načini računar po ovom uzoru obično ne bi zaživeo zbog nedostatka sveobuhvatne podrške i adekvatnog marketinga. Granično bi mogli da pomenemo Clockwork Pi DevTerm koji u jednoj od verzija ima Raspberry Pi 4 u sebi.
U cenovnom rangu možemo razmišljati i o SBC-ovima sa Rockchip RK3588 SoC-em. Oni čak imaju nešto bolje performanse, ali je softverska usklađenost sa hardverom kod njih daleko lošija, pa se ti računari retko mogu naći van mejkerskih labova. O poređenju programske podrške i pratećoj literaturi ne možemo ni govoriti, jer Raspberry Pi godinama ulaže u razvoj svoje linije proizvoda koji su međusobno kompatibilni. To znači da je sve što ste recimo naučili o njihovom Raspberry Pi 3 računaru pre desetak godina i dalje primenjivo na najnovijim modelima uz razumno male korekcije i puno nadogradnje koja prati savremeniji hardver. Dakle, vreme koje ste uložili u obrazovanje nije bačeno, već se znanje akumulira i raste. Nažalost, kod drugih platformi, to po pravilu nije slučaj i samo mali fragment specifičnog znanja može da se prenese i primeni na novoj verziji računara.
Integrisani x86-64 računari (Intel i AMD dominantno, mada moramo ovde pomenuti ICOP 86Duino EduCake, One i Zero za one sa istraživačkim duhom i skrenuti sa teme) sa tastaturom su svi u formi laptopa, ali to nije ovaj proizvod, ako ništa zato što nisu mejkerski okrenuti i nemaju GPIO port.
Pravi hardverski takmac bi mu mogli biti SBC-ovi bazirani na Intel procesorima, poput Radxa X4, Latte Panda 3 Delta, Late Panda Mu, Youyeetoo X1 ili Intel NUC serija. To su mali računari koji u sebi imaju neki od Intel čipova namenjenih za laptop računare – što znači da imaju puno snage, a veoma su energetski efikasni. Radxa X4 i Latte Pande čak u sebi imaju integrisan mikrokontroler i time i upravljive GPIO izlaze – vredno pažnje, Youyeetoo se muči sa pinovima ugrađenog Intel procesora da bi obezbedio GPIO. Opciono se pakuju u mala kućišta bez tastature i displeja i zgodni su kao edge, laboratorijski, mejkerski, STEM i kancelarijski računari. Svi imaju aktivno hlađenje koje x86-64 arhitektura jednostavno zahteva. Oni su ipak bliži Raspberry Pi 5 modelu ili proizvodima izvedenih iz njega poput Sixfab ALPON X4 ili nekog od Edatec modela, recimo Edatec IPC3120. No ni jedna od ovih alternativa nije kućni računar kako smo ga opisali na početku ovog teksta. Ta vrsta je u X86-64 arhitekturi izumrla.
Podrška u softveru i literaturi, već nekoliko puta smo istakli, krucijalna je za jedan kućni računar i njegovu dugovečnost. Raspberry Pi 500 je nama jedini poznat ARM bazirani računar koji ima adekvatnu potporu i veliku zajednicu korisnika. X86-64 ipak u ovom segmentu nadilazi i ovu platformu. Windows OS, posebno u formi kakvu poznaju kućni korisnici nije moguće pokrenuti na ARM-u, kao ni na RISC-V-u. Nije ni ideja da ga pokrenu, mada postoje neke indicije da Windows razmišlja da napadne i ovaj segment. To će pre svega zavisiti od masovnosti zajednice i razvoja čipova.
ARM i RISC-V SoC-evi i mikrokontroleri su toliko raznoliki, da je često za razvoj softvera za njih neophodan računar sa X86-64 arhitekturom. Dok god se budete držali razvoja za Raspberry Pi 500, druge Raspberry Pi SBC-ove ili neki od mikrokontrolerskih Raspberry Pi Pico varijanti biće sve moguće i to i jeste vodilja ove kompanije. Kada krenete u istraživanja po drugim proizvođačima, postaće vam jasno da vam je neophodan i jedan Linux računar na X86-64 procesoru, ali i jedan na kome se pokreće Windows 11. Ako ste mejker, evo primera koji vam je sigurno poznat – Arduino IDE za Linux na ARM procesorima je prestao da se razvija sa verzijom 1.8.19, dok je za Windows, MacOS ili Linux na X86-64 sada na verziji 2.3.7.
Cena i finalna preporuka
Cena Raspberry Pi 500 sa 8 GB RAM-a je $130, Raspberry Pi 500+ sa 16 GB za $290. Svi drugi računari koje smo spomenuli nalaze se u istom tom cenovnom opsegu, te nabavna cena nije realan kriterijum za odluku pri kupovini.
Zašto se onda uopšte „petljati“ sa ovim arhitekturama? Zato što je u pitanju otvoren hardver (open hardware) i na njemu otvoren softver (open software). Bez demokratizacije tehnologije, kakve god, ostavljeni smo na milost i nemilost par kompanija koje poseduju sva znanja i sve patente, a time je i razvoj i kreiranje budućnosti isključivo u njihovim rukama. Zato su mejkeri važni, kao nekada zanatlije, zato je i zajednica otvorenog koda dragocena i zato je bitno da postoji menažerija alternativnih računarskih sistema i među njima i oni proizvodi koji imaju zavidan kvalitet i izuzetan ekosistem poput Raspberry Pi 500.
